Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu V. K. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku deobe katastarskih parcela. Postupak je trajao preko šest godina, pa je podnositeljki dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. K . iz L, opština P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. K . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Požega u predmetu broj 952-02-337/07 (ranije broj 952-02-297/07) podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. V . K . iz L, opština P, podnela je 5. maja 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku navedenom u izreci.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je rešenjem Opštinskog suda u Požegi I. 462/00 od 5. maja 2005 . godine raski nuta imovinsk a zajednica između podnositeljke i M. K, ali da sud deobu nije izvršio u skladu sa ranijim sporazumom iz ostavinskog rešenja ; da je, na osnovu tog „poravnanja“ i ostavinskih rešenja, nadležni organ 2007. godine doneo prvo rešenje kojim je dozvolio deobu katastarskih parcela; da je navedeno rešenje poništeno u postupku po žalbi podnositeljke, ali da je prvostepeni organ u ponovnom postupku doneo rešenje koje je za nju bilo daleko nepovoljnije; da je podnositeljka 17. oktobra 2008. godine izjavila žalbu protiv novodonetog rešenja; da je 25. marta 2010. godine podnela urgenciju za donošenje rešenja o njenoj žalbi, nakon čega je 30. aprila 2010. godine podnela tužbu zbog ćutanja administracije.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da do podnošenja ustavne žalbe nije postupljeno po njenoj tužbi, a da joj je u martu 2011. godine uručeno drugostepeno rešenje, kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 30. septembra 2008. godine.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i da utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta broj 952-02-337/07 (ranije broj 952-02-297/07) Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Požega, kao i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Požega broj 952-02-297/07 od 19. novembra 2007. godine dozvoljena je deoba katastarskih parcela označenih u rešenju i njihov upis u korist V. K, ovde podnositeljke ustavne žalbe i M . K, na način određen u rešenju.

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. decembra 2007. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, koju je Republički geodetski zavod uvažio i rešenjem od 21. jula 2008. godine poništio prvostepeno rešenje. Podnositeljka ustavne žalbe je žalbom podnetom 20. oktobra 2008. godine osporila rešenje prvostepenog organa od 30. septembra 2008. godine, doneto u ponovnom postupku, a 6. maja 2010. godine podnela je nadležnom sudu tužbu zbog nedonošenja rešenja o njenoj žalbi.

Republički geodetski zavod je u toku trajanja upravnog spora u predmetu U. 21693/10, obavestio Upravni sud da je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja 1. januara 2010. godine preuzelo nadležnost za odlučivanje u drugom stepenu protiv rešenja službe za katastar nepokretnosti. To ministarstvo je 29. marta 2011. godine obavestilo sud da je 28. januara 2011. godine donelo rešenje kojim je delimično poništilo rešenje prvostepenog organa od 30. septembra 2008. godine – u delu koji se odnosi na katastarske parcele br. 246 i 247/1 KO L, a u ostalom delu je rešenje ostalo neizmenjeno. Postupajući po nalozima Upravnog suda, podnositeljka ustavne žalbe se 1. avgusta 2011. godine izjasnila da proširuje tužbu i na novodoneto rešenje, Republički geodetski zavod je u odgovoru na tužbu od 28. novembra 2011. godine istakao prigovor nedostatka aktivne legitimacije, nakon čega je podnositeljka ustavne žalbe, postupajući po nalogu Upravnog suda, 19. decembra 2011. godine uredila tužbu, označivši kao tuženog Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Nadležno ministarstvo je 1. februara 2012. godine dostavilo Upravnom sudu odgovor na tužbu, a spisi predmeta – koji su se nalazili kod prvostepenog organa, dostavljeni su 11. decembra 2013. godine. Nakon održane usmene javne rasprave, Upravni sud je 7. februara 2014. godine doneo presudu U. 21693/10, kojom je uvažio tužbu podnositeljke ustavne žalbe, poništio rešenje Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja od 28. januara 2011. godine i predmet vratio nadležnom ministarstvu na ponovno odlučivanje.

U toku trajanja predmetnog upravnog spora, podnositeljka ustavne žalbe je urgencijama upućenim prvostepenom organu 5. maja i 20. decembra 2011. godine i 15. maja 2012. godine, zahtevala donošenje rešenja u ponovnom postupku. Prvostepenim rešenjem broj 952-02-337/07 od 17. januara 2013. godine dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu KO L, na nepokretnostima označenim u rešenju i određeno koje se katastarske parcele upisuju kao vlasništvo podnositeljke ustavne žalbe, odnosno kao vlasništvo M. K. Podnositeljka ustavne žalbe je 14. februara 2013. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, donetog u izvršenju rešenja drugostepenog organa od 28. januara 2011. godine.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 7. aprila 2014. godine, nije bilo drugog postupanja u predmetu broj 952-02-337/07, u kome se odlučuje o deobi katastarskih parcela i upisu na ime podnositeljke ustavne žalbe novoformiranih katastarskih parcela.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (član 208.).

Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.). Isto zakonsko rešenje sadrži član 19. stav 1. važećeg Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je nedelotvornim postupanjem upravnih organa u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ispitujući ove navode podnositeljke sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je u konkretnom slučaju započeo 10. decembra 2007. godine, podnošenjem žalbe koju je podnositeljka izjavila protiv rešenja prvostepenog organa od 19. novembra 2007. godine, a koji još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan posle šest i po godina od pokretanja može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanj a organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva, odnosno raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku bilo relativno složenih činjeničnih, ali ne i pravnih pitanja, te da je prvostepeni organ bio dužan da na osnovu isprava od značaja za odlučivanje izvrši deobu spornih katastarskih parcela, odnosno upis prava sa dosadašnjeg nosioca na stranke u predmetnom upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da ona ima značajan pravni i materijalni interes da se odluči o upisu njenog prava vlasništva na celokupnom zemljištu koje je nasledila od pokojnog supruga.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ doneo tri rešenja u dosadašnjem toku postupka, pri čemu je treće rešenje doneo dve godine nakon poništavanja prethodno donetog rešenja u postupku po žalbi podnositeljke. Ustavni sud je dalje utvrdio da je odlučivanje drugostepenog organa o žalbi podnositeljke protiv rešenja od 30. septembra 2008. godine trajalo dve godine i tri meseca, a da efikasnosti postupka nije doprinela ni tužba zbog ćutanja uprave, jer je predmetni upravni spor trajao tri godine i devet meseci. S tim u vezi, ovaj sud ističe da je Upravni sud propustio da sankcioniše nepostupanje tuženog organa po nalogu za dostavljanje spisa predmeta u periodu od skoro dve godine, iako bez spisa predmeta nije mogla biti ocenjena zakonitost pobijanog upravnog akta od 28. januara 2011. godine, a nisu postojali opravdani razlozi na strani tuženog organa. Polazeći od navedenog, ovaj sud ocenjuje da je Upravni sud prevashodno odgovoran za dosadašnje trajanje predmetnog postupka.

Imajući u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od ponašanja stranke u tom postupku, Ustavni sud je posebno ispitivao da li je podnositeljka ustavne žalbe svojim nečinjenjem doprinela predugom trajanju predmetnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe tek posle godinu dana i osam meseci obratila tužbom nadležnom sudu, zbog nedonošenja rešenja o njenoj žalbi protiv rešenja od 30. septembra 2008. godine.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da u postupku u kome posle šest i po go dina još nije odlučeno o deobi katastarskih parcela i upisu prava vlasništva, navedeni doprinos podnosi teljke ustavne žalbe ne mo že predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak , posebno imajući u vidu da je u međuvremeno poništen konačni upravni akt u skladu sa čijim primedbama je postupao prvostepeni organ u rešenju donetom 17. januara 2013. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Požega u predmetu broj 952-02-337/07 (ranije broj 952-02-297/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno doprinos podnositeljke ustavne žalbe njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležnih organa . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Požega u predmetu broj 952-02-337/07 (ranije broj 952-02-297/07), okončao u najkraćem roku.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti