Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o prigovoru

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen prigovor na optužnicu. Sud je utvrdio da osporeno rešenje predstavlja procesni akt u prethodnom postupku, a ne pojedinačni akt kojim se konačno odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Minića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Minića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Kv. 116/09 od 1. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Minić iz Negotina, preko punomoćnika Petra I. Zdravkovića, advokata iz Zaječara, podneo je Ustavnom sudu 3. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Kv. 116/09 od 1. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, čime su mu povređena „i ljudska prava propisana Ustavom Republike Srbije od čl. 18. do 22.". Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje. Istakao je i zahtev za naknadu štete.
U ustavnoj žalbi se navodi da je sudsko veće koje je donelo osporeno rešenje bilo nepropisno sastavljeno, „jer predsednik veća nije mogao učestvovati u ovom postupku - prilikom odlučivanja o prigovoru optuženog na optužnicu, jer je ovaj sudija u svojstvu istražnog sudije vršio sudski uviđaj ... a što čini bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 368. jer je u ovom krivičnom predmetu vršio istražne radnje - član 40. tačka 4. Zakonika o krivičnom postuku".
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. Uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Negotinu Kv. 116/09 od 1. oktobra 2009. godine odbijen kao neosnovan prigovor okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Negotinu Kt. 43/09 od 21. septembra 2009. godine.
Ustavni sud konstatuje da je za podizanje optužnice dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je okrivljeni izvršio krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. U daljem toku krivičnog postupka okrivljeni ima pravo i mogućnost da osporava kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.
Ustavni sud je stoga, u konkretnom slučaju, utvrdio da osporeno rešenje po svojoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se u fazi pretkrivičnog postupka, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ceni osnovanost sumnje koja je bila razlog za podizanje optužnice, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o optužbama protiv okrivljenog, odnosno o njegovoj i krivičnoj odgovornosti, protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić