Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv sudskih odluka o iseljenju iz stana

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje i prava na poštovanje doma. Odluke o odbijanju poništaja rešenja o stavljanju van snage dodele stana su ustavnopravno prihvatljive.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković , Milan Stanić , Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Daniela Čontala iz Ade, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Daniela Čontala izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 310/11 od 6. februara 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 325/12 od 23. februara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Daniel Čontal iz Ade podneo je Ustavnom sudu, 20. marta 2012. godine, preko punomoćnika Vladimira Horovica i Dragice Somborac, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 310/11 od 6. februara 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 325/12 od 23. februara 2012. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor na osnovu odredaba člana 358. st. 5. i 6. u vezi sa članom 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ( "Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ).

Podnosilac ustavne žalbe povredu označenih prava obrazlaže time da su sudovi produžili pritvor bez valjanog obrazloženja i individualizacije razloga; da nisu postojali razlozi za produženje pritvora propisani odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom na to da ranija osuđivanost podnosioca ustavne žalbe za neistovrsno krivično delo nikako ne može predstavljati osobitu okolnost koja ukazuje na opasnost da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo. Podnosilac je naveo da sudovi prilikom odlučivanja o pritvoru nisu pravilno ocenili značaj njegove ranije osuđivanosti u odnosu na krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da nisu obrazložili vezu izme đu krivičnog dela falsifikovanja isprave za koje je ranije osu đivan i dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga koje mu je stavljeno na teret u krivičnom postupku u kojem su doneta osporena rešenja, navodeći da to nije ni moguće jer veza između tih dela ne može postojati . Ta kođe je navedeno da podnosilac nije povratnik, niti je zbog sličnih ili istih krivičnih dela ikada ranije osuđivan, da se protiv njega ne vodi nijedan drugi krivični postupak, a to što je u konkretnom krivičnom postupku nepravnosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci nije osnov za trajanje pritvora , zbog čega smatra da su osporena rešenja protivustavna i protivzakonita, jer je pritvor pretvoren u kaznu za podnosioca ustavne žalbe pre pravnosnažn osti presude .

U ustavnoj žalbi je, dalje, navedeno da okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije lice bez zaposlenja (kako se navodi u obrazloženjima osporenih rešenja) , jer radi na pijaci u Subotici gde „ prodaje stvari, a te stvari prodaje i kod kuće“, da pri tome privatno radi i kao automehaničar, a svakog meseca mu novac šalje majka koja živi i radi u Nemačkoj , te imajući u vidu da od juna meseca 2011. godine više ne konzumira opojnu drogu, ne može se govoriti ni da je korisnik opojnih droga, kako je to navedeno u obrazloženju osporenih rešenja. S obzirom na to da su ove okolnosti bile poznate sudovima, podnosilac smatra da osporena rešenja uz ovakva obrazloženja, „odnosno nedostatak obrazloženja“ pokazuju proizvoljnost u postupanj u sudova .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim drugostepenim rešenjem odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovih branilaca izjavljene protiv osporenog prvostepenog rešenja kojim je pritvor prema podnosiocu produžen iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, i to nakon izricanja prvostepene presude kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, a trajanje pritvora je produženo do njegovog upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da je pravilno prvostepeno veće, preispitujući odluku o pritvoru po službenoj dužnosti nakon izricanja presude, našlo da i dalje postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom propisani odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji proizlaze iz sledećeg: da je okrivljeni već pravnosnažno osuđivan zbog drugog krivičnog dela kada mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pri čemu mu određeno vreme proveravanja ističe 22. decembra 2012. godine, te da je u vreme proveravanja iz navedene presude okrivljeni osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci ; da je okrivljeni korisnik opojnih sredstava i da je kritičnom prilikom u motornom vozilu kod okrivljenog pronađena veća količina opojne droge, kao i predmeti koje je koristio prilikom prodaje opojnih droga; da ove okolnosti nesumnjivo predstavljaju one osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor prvobitno određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 177/11 od 17. juna 2011. godine, a da mu se računa od 15. juna 2011. godine kada je sa saokrivljenom A.R. lišen slobode. Podnosiocu je nakon toga pritvor produžavan više puta, a poslednji put pre donošenja prvostepene presude rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 165/11 od 12. decembra 2011. godine.

2. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka ( član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 2. i 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti ( član 142. stav 1. tačka 3.)); da će kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (član 358. stav 1.); da a ko se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor a ž alba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, kao i da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 358. st. 5. i 6.) .

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09 ) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe u suštini povredu svih označenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporenih rešenja nisu postojali zakonom propisani razlozi za produženje pritvora i d a sudovi u osporenim rešenjima nisu dali valjano obrazloženje i individualizovane razloge za produženje pritvora. Podnosilac detaljno obrazlaže zašto, po njegovom mišljenju, u vreme donošenja osporenih rešenja nisu bili ispunjeni pritvorski razlozi propisani odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud najpre konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postavljati pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom na to da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično-procesna mera lišenja slobode, tako da se ova ustavna odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine). Takođe, u konkretnom slučaju, ne može se postaviti ni pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice, a kako su u konkretnom slučaju osporena rešenja doneta nakon izricanja osuđujuće presude, Ustavni sud nalazi da se osnovanost navoda ustavne žalbe može ceniti samo sa aspekta sadržine označenih prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava.

6. Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano n a razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupk u; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo .

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

3. Podnosilac ustavne žalbe je nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen nakon izricanja prvostepene presude , na osnovu odred aba člana 358. st. 5. i 6. ZKP u vezi člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, kojima je, kao što je navedeno, propisano da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nakon izricanja presude nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje, između ostalih, osobite okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. O postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane krivičnih sudova detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, kako je to navedeno u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe u vreme proveravanja po prethodnoj pravnosnažnoj osudi izvršio teže krivično delo (neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga), da su kod njega pronađen i veća količina opojne droge i predmeti koji se ko riste za prodaju ovih supstanci, te okolnost da je konzument opojnih droga, u međusobnoj povezanosti predstavljaju ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo . Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji, zbog toga što je podnosilac ustavne žalbe, na osnovu sprovedenog dokaznog postupka, prvostepenom presudom oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja osporenih rešenja nedvosmisleno proizlazi da krivični sudovi raniju osuđivanost podnosioca ustavne žalbe nisu cenili kao pritvorski razlog propisan odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) samu po sebi, već, naprotiv, krivični sudovi su jasno naveli da činjenica da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe , u vreme proveravanja po prethodnoj pravnosnažnoj osudi zbog neistovrsnog krivičnog dela (falsifikovanja isprave), osuđen na efektivnu kaznu zatvora (zbog težeg krivično g del a), a koja činjenica u međusobnoj povezanosti sa ostalim navedenim okolnostima ukazuje na opravdanu bojazan da će okrivljeni puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo. Ustavni sud je stoga ocenio kao neosnovane navode podnosioca ustavne žalbe da je pritvor pretvoren u kaznu za podnosioca ustavne žalbe pre donošenja pravnosnažne presude jer sudovi prilikom odlučivanja o pritvoru nisu pravilno ocenili značaj njegove ranije osuđivanosti u odnosu na krivično delo koje mu je stavlj eno na teret, te da nisu obrazložili vezu između krivičnog dela falsifikovanja isprave za koje je ranije osuđivan i dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga koje mu je stavljeno na teret u krivičnom postupku u kojem su doneta osporena rešenj a.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe da su redovni sudovi kao osnov za produženje pritvora uzeli okolnost da je podnosilac u konkretnom krivičnom postupku neprav nosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, nisu osnovani i predstavljaju pogrešno tumačenje obrazloženja osporenih rešenja, a iz razloga koji su već navedeni u prethodnom pasusu ovog obrazloženja.

U pogledu navoda ustavne žalbe, da redovni sudovi nisu mogli, u okviru osobitih okolnosti koje opravdavaju produženje pritvora, navesti da je podnosilac korisnik opojnih droga, s obzirom na to da on od juna meseca 2011. godine više ne konzumira opojnu drogu, Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru od 15. juna 2011. godine, te ukazuje da apstinencija od opojnih droga za vreme boravka u pritvorskim uslovima, sama po sebi ne znači da je osoba izlečena, odnosno da se ne može više smatrati korisnikom opojnih droga, jedino zbog toga što mu je u toku boravka u pritvoru uskraćeno da upotrebljava narkotike, zbog čega je i ove navode ustavne žalbe Ustavni sud ocenio kao neosnovane nalazeći da su krivični sudovi ustavnopravno prihvatljivo cenili značaj ove okolnosti.

Takođe, Ustavni sud je uvidom u osporeno drugostepeno rešenje utvrdio da u okviru osobitih okolnosti za produženje pritvora nije navedeno da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, lice bez zaposlenja, što ukazuje da je drugostepeno krivično veće imalo u vidu i prihvatilo žalbene navode podnosioca, koje on očigledno neosnovano ponavlja u ustavnoj žalbi, a tiču se izvora njegovih prihoda koji su „dovoljni da on može zadovoljiti sve svoje potrebe“.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovih navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu utvrdio da je krivični postupak u ko me su doneta osporena rešenja vođen protiv dva lica; da je od trenutka lišenja slobode podnosioca ustavne žalbe do donošenja prvostepene presud e prošlo manje od osam meseci, što po oceni Ustavnog suda, samo po sebi , ukazuje da je prvostepeni sud postupao sa naročitom hitnošću u vođenju krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta u zakonito sprovedenom postupku, zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu nakon donošenja prvostepene presude može produžiti pritvor, a najduže dok ne istekne zatvorska kazna izrečena prvostepenom presudom i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Po mišljenju Ustavnog suda, osporena rešenja su rezultat brižljivog razmatranja svih odlučujućih činjenica i okolnosti i sažetog zaključivanja sudova u pogledu postojanja opravdanih razloga da se okrivljenom pritvor produži, zbog čega Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenih prava ne mogu smatrati osnovanim.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozva o, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

5. Na osnovu odredaba člana 42b staljv 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv sudskih odluka o iseljenju iz stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti