Odbacivanje ustavne žalbe jer odluka o uslovnom otpustu nije pojedinačni akt

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu osuđenog stranog državljanina protiv rešenja o odbijanju uslovnog otpusta. Sud je utvrdio da odluka o uslovnom otpustu nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima, te da ustavna žalba nije dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2059/2010
18.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jozefa Prasnikara, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jozefa Prasnikara izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Kuo. 11/10 od 16. februara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 999/10 od 25. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jozef Prasnikar iz Holandije, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, podneo je Ustavnom sudu 22. aprila 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 30. juna 2010. godine, protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Kuo. 11/10 od 16. februara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 999/10 od 25. marta 2010. godine, „radi kršenja“ odredaba člana 16. stav 2, člana 17. i člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, člana 6. stav 1, člana 14. i člana 1. Protokola 12 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i člana 18. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da „Republika Srbija, Ministarstvo pravde, Uprava Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica strane državljane drži u zatvorenom delu Zavoda, samo iz razloga što su strani državljani“; da podnosilac nije razvrstan u višu kategoriju kako to propisuje član 79. st. 2. i 3. Pravilnika o kućnom redu; da je rešenjem Kuo. 70/09 od 10. decembra 2009. godine Okružni sud u Šapcu uvažio molbu podnosioca za puštanje na uslovni otpust; da je rešenjem Kž2. 299/10 od 25. januara 2010. godine Apelacioni sud u Beogradu uvažio žalbu Okružnog javnog tužioca i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da se u ponovnom postupku osporenim rešenjem Kuo. 11/10 od 16. februara 2010. godine Viši sud u Šapcu „rukovodi diskriminacijom prema stranom građaninu, samo iz razloga što je strani građanin, stavlja mu na teret razvrstavanje u zatvoreni deo KPZ Sremska Mitrovica, dostignuti stepen podkategorije V1 i posebna prava iz te podkategorije, ne uzimajući u obzir da je pomenuti tretman maksimalno što jedan stranac u KPZ Sremska Mitrovica u zatvorenom delu Zavoda može postići na izdržavanju krivične sankcije“; da Apelacioni sud u Beogradu osporenim rešenjem Kž2. 999/10 od 25. marta 2010. godine „potpuno paušalno i bez imalo pažnje preuzima obrazloženje rešenja Kuo. 11/10 od 16. februara 2010. godine Višeg suda u Šapcu... i da oduzima pravo na uslovni otpust, koga je osuđeni Jozef Prasnikar stekao svojim ponašanjem i vladanjem zadnjih dvanaest godina služenja kazne“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, proglasi osporena rešenja “protivustavnim... i da ih stavi van pravne snage“ a „na pravnu snagu stavi rešenje Okružnog suda u Šapcu 70/09 od 10. decembra 2009. godine“, da mu odloži izvršenje dalje krivične sankcije, odnosno da donese odluku o njegovom uslovnom otpustu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće: da se rešenjem Okružnog suda u Šapcu Kuo. 70/09 od 10. decembra 2009. godine osuđeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, uslovno otpušta sa izdržavanja kazne zatvora po pravnosnažnosti ovog rešenja, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo a da uslovni otpust traje do 12. jula 2011. godine; da je Apelacioni sud u Beogradu, rešavajući o žalbi Okružnog javnog tužilaštva protiv prvostepenog rešenja, doneo 25. januara 2010. godine rešenje Kž2. 299/2010, kojim je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje; da je u ponovnom postupku, osporenim rešenjem Višeg suda u Šapcu Kuo. 11/10 od 16. februara 2010. godine, odbijena kao neosnovana molba podnosioca za puštanje na uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Šapcu K. 65/98 od 30. aprila 1999. godine; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 999/10 od 25. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbama člana 522. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se postupak za puštanje na uslovni otpust pokreće na molbu osuđenog (stav 1.); da se molba podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu (stav 2.); da će veće prvostepenog suda (član 24. stav 6.) utvrditi da li je proteklo potrebno vreme predviđeno zakonom za puštanje na uslovni otpust i zatražiti izveštaj od uprave ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju, izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost, i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, ako taj izveštaj nije dostavljen uz molbu osuđenog (stav 3.); da ako molbu ne odbaci, veće će uzeti izjavu od javnog tužioca koji postupa pred tim sudom (stav 4.) i da protiv odluke veća žalbu mogu izjaviti javni tužilac i osuđeni koji je podneo molbu za uslovni otpust.

5. Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da postupak za puštanje osuđenog na uslovni otpust nije krivični postupak niti njegov deo, nego poseban postupak regulisan odredbama ZKP koji se pokreće molbom osuđenog podnetom sudu koji je sudio u prvom stepenu i da sud ispituje ispunjenost uslova potrebnih da bi osuđeni mogao biti pušten na uslovni otpust, o čemu donosi odluku. Usvajanje molbe za puštanje na uslovni otpust ima za posledicu otpuštanje osuđenog sa izdržavanja kazne, ali ne i preinačenje pravnosnažne presude u pogledu odluke o kazni, niti odluke o utvrđenoj krivičnoj odgovornosti osuđenog lica. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se u postupku po molbi za puštanje na uslovni otpust ne odlučuje o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe i da ne postoji „pravo na uslovni otpust“, kako podnosilac ustavne žalbe navodi, već samo mogućnost da osuđeno lice odlukom nadležnog suda bude uslovno otpušteno sa izdržavanja kazne zatvora, ukoliko ispunjava propisane uslove. U konkretnom slučaju, o krivičnoj optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe odlučivano je u krivičnom postupku koji je pravosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu K. 65/98 od 30. aprila 1999. godine, dok su osporenim rešenjima Viši sud u Šapcu i Apelacioni sud u Beogradu odlučivali samo o tome da li su ispunjeni uslovi za puštanje na uslovni otpust podnosioca ustavne žalbe. Po oceni Ustavnog suda, ishod takvog postupka ne može biti izmena odluke o krivičnoj odgovornosti podnosioca, niti u konkretnom slučaju odluka suda kojom je odbijena kao neosnovana molba podnosioca za puštanje na uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora može dovesti do povrede njegovog ustavnog prava.

Ustavni sud ukazuje da je u predmetu Už-1246/2009 od 17. septembra 2009. godine, odlučujući o osporenoj odluci donetoj o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne, zauzeo istovetan pravni stav i utvrdio da iako usvajanje zahteva za vanredno ublažavanje kazne ima za posledicu preinačenje pravnosnažne presude u pogledu odluke o kazni, u tom postupku se ne odlučuje o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. Imajući u vidu navedeno rešenje, Ustavni sud u ovom slučaju ocenjuje da se u postupku za puštanje osuđenog na uslovni otpust, u kome se za razliku od postupka po zahtevu za vanredno ublažavanje kazne ne preinačava pravnosnažna presuda, jer se radi o postupku u kome se ne odlučuje o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je iz navedenih razloga ocenio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte u smislu člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe jer odluka o uslovnom otpustu nije pojedinačni akt

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti