Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv presuda u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u parnici za naknadu štete. Utvrđeno je da navodi iz žalbe predstavljaju ponavljanje razloga već cenjenih u redovnom postupku i da se njima ne ukazuje na proizvoljnost sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Mladenovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nikole Mladenovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 1454/08 od 17. februara 2009. godine i presude Višeg suda u Šapcu Gž. 185/10 od 15. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Advokat Milosav Vasić iz Loznice je 21. aprila 2010. godine, u ime Nikole Mladenovića iz Loznice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava garantovanih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene presude "usmerene na nekritičku odbranu prvostepene presude", da je u predmetnom sporu "sud bio dužan da donese presudu zbog izostanka", kao i da je sud odbio tužbeni zahtev tužilaca "samo zato što je tuženi pravno lice čiji je osnivač država".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude donete u parničnom postupku radi naknade štete, koji je vođen po tužbi ovde podnosioca ustavne žalbe protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Opštinski sud u Loznici je osporenom presudom P. 1454/08 od 17. februara 2009. godine odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Protiv navedene prvostepene presude podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koju je Viši sud u Šapcu presudom Gž. 185/10 od 15. marta 2010. godine odbio kao neosnovanu, potvrdivši ožalbenu presudu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavistan, nepristasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave; da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajamčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Međutim, navodi podnosioca ustavne žalbe se svode na njegove subjektivne ocene osporenih presuda, koje nisu potkrepljene ustavnopravnim razlozima. U ustavnoj žalbi se ponavljaju ili parafraziraju razlozi koji su već izneti u žalbi protiv osporene prvostepene presude, a koji su detaljno cenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih prava ili sloboda podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze i primenu materijalnog prava u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv presuda u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti