Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi vršenja roditeljskog prava, koji je trajao preko tri godine u prvom stepenu. Sud je naložio nadležnom sudu da postupak hitno okonča.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Mihajlović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Mihajlović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4073/11, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragana Mihajlović iz Beograda je 7. maja 2011. godine izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 898/10 (sada P2. 4073/11), kao i zbog povrede prava iz čl. 24, 25, 27, 32, 37, 39, 58, 64, 65, 66, 68, 69. i 71. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da osporeni parnični postupak neopravdano dugo traje, jer je pokrenut aprila 2008. godine, a još uvek je u fazi prvostepenog odlučivanja, kao i da je takvo postupanje suda u suprotnosti sa odredbama Porodičnog zakona, kojima je propisana hitnost u postupanju u ovakvim sporovima.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4073/11, kao i predmeta R2. 245/10 istog suda, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke:

Višeslav Krsmanović iz Beograda je 7. aprila 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi vršenja roditeljskog prava sa zahtevom da sud odredi da on, kao otac, samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom ćerkom J. K, a tužena Dragana Mihajlović iz Beograda, majka deteta, obaveže da na ime zakonske obaveze njenog izdržavanja plaća mesečno iznos od 25% redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, koja je zavedena pod brojem P. 1557/08.

Četvrti opštinski sud je 29. aprila 2008. godine zatražio od Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenja Novi Beograd (u daljem tekstu: Centar za socijalni rad) mišljenje u pogledu vršenja roditeljskog prava nad maloletnim detetom stranaka, rođenim 1994. godine. Centar za socijalni rad je dostavio mišljenje prvostepenom sudu 8. jula 2008. godine, u kome je predložio da sud naloži medicinsko veštačenje oba roditelja, njihovog mentalnog zdravlja, kao i roditeljskih kapaciteta i odnosa sa decom, u cilju adekvatnog donošenja konačne odluke u pogledu vršenja roditeljskog prava nad mal. J. K.

Kako je tužena u ovom sporu - ovde podnositeljka ustavne žalbe, 21. aprila 2008. godine podnela tužbu kojom je tražila da mal. J. K. bude njoj poverena na negu, čuvanje i vaspitanje, a tuženi Višeslav Krsmanović obavezan da na ime zakonske obaveze izdržavanja za mal. ćerku plaća opredeljeni mesečni iznos, koja je zavedena pod brojem P. 1794/08, Četvrti opštinski sud je 10. jula 2008. godine doneo rešenje o spajanju ovih parnica radi jednovremenog odlučivanja pod brojem P. 1557/08.

Na prvom ročištu za raspravu u ovom sporu održanom 16. septembra 2008. godine, Četvrti opštinski sud u Beogradu je, u skladu sa predlogom Centra za socijalni rad, odlučio da se izvede medicinsko veštačenje oba roditelja od strane komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Institut za mentalno zdravlje je, po uplati troškova veštačenja od strane tužioca-protivtuženog, formirao komisiju veštaka, čiji je nalaz i mišljenje dostavio sudu 2. februara 2009. godine, a 5. marta 2009. godine prvostepeni sud je Centru za socijalni rad dostavio izveštaj Instituta za mentalno zdaravlje i zatražio od Centra da okonča postupak i sudu dostavi predlog i mišljenje u pogledu vršenja roditeljskog prava.

Tužena-protivtužilja u ovom sporu je 22. marta 2009. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu predlog za donošenje privremene mere kojom bi se tužilac-protivtuženi obavezao da omogući nesmetano viđenje tužilje sa mal. ćerkom na način opredeljen u predlogu do pravosnažnog okončanja ovog postupka i odredilo upućivanje mal. J. K. na zdravstvene konsultacije psihofizičkog zdaravlja.

U međuvremenu je Sanja Krsmanović, ćerka podnositeljke ustavne žalbe, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pokrenula postupak za lišenje poslovne sposobnosti podnositeljke ustavne žalbe, a po tom predlogu je formiran predmet pod brojem R2. 8/09. Na ročištu 14. aprila 2009. godine Četvrti opštinski sud u Beogradu je odlučio da prekine predmetni parnični postupak do okončanja vanparničnog postupka R2. 8/09, o čemu je doneo odgovarajuće rešenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 11. juna 2010. godine dostavila prvostepenom sudu pravosnažno rešenje tog suda R2. 8/09 od 26. novembra 2009. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog za njeno lišenje poslovne sposobnosti i predložila zakazivanje ročišta.

U nastavku postupka prvostepeni sud je održao devet ročišta. Na ročištu održanom pred novim predsednikom veća 14. jula 2010. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu je, na predlog podnositeljke ustavne žalbe, odlučio da od Centra za socijalni rad zatraži da se izjasni o predloženoj privremenoj meri iz podneska tužene-protivtužilje i da predloži mišljenje o načinu održavanja ličnih odnosa između majke i maloletne ćerke. Dopisom od 18. avgusta 2010. godine Centar za socijalni rad je obavestio da su predmet sa kompletnim spisima prosledili Ministarstvu rada i socijalne politike, radi nadzora nad sprovedenim stručnim radom po žalbi Dragane Mihajlović, te da nisu u mogućnosti da se izjasne.

Na ročištu 4. oktobra 2010. godine prvostepeni sud je odlučio da od Ministarstva rada i socijalne politike zatraži obaveštenje o statusu predmeta, a na ročištu 16. novembra 2010. godine da urgira odgovor Ministarstva.

Tužena-protivtužilja je 15. novembra 2010. godine dostavila sudu podnesak kojim je precizirala protivtužbeni zahtev i predlog privremene mere.

Ministarstvo rada i socijalne politike je 24. novembra 2010. godine obavestilo sud da je izvršilo nadzor nad stručnim radom Centra za socijalni rad u odnosnom predmetu i zapisnik o nadzoru sa nalogom mera dostavilo organu starateljstva 17. septembra 2010. godine, a, predmet dostavilo Vrhovnom kasacionom sudu, na njegov zahtev, 30. septembra 2010. godine.

U daljem toku postupka Prvi osnovni sud u Beogradu je na ročištu 30. decembra 2010. godine odlučio da od Centra za socijalni rad zatraži da obavi razgovor sa parničnim strankama i dostavi mišljenje o vršenju roditeljskog prava i preporuči način viđenja mal. J. K. sa majkom, a na ročištu 22. februara 2011. godine otac tužene-protivtužilje je podneo predlog za umešača u ovoj parnici, s tim da je ročište odloženo zbog nedostavljanja izveštaja Centra za socijalni rad, koji je dostavio svoj nalaz i mišljenje 28. marta 2011. godine. U tom izveštaju Centar je dao mišljenje da je, s obzirom na utvrđeno stanje u sprovedenom postupku, u interesu mal. J. K. da se i formalno poveri na neposrednu brigu i staranje ocu Višeslavu Krsmanoviću, kao i da, s obzirom na sve navedeno i izričiti stav mal. J. K, Centar nije u mogućnosti da preporuči bilo kakav model viđenja sa majkom, a koji bi bio u interesu deteta.

Na ročištu 6. aprila 2011. godine prvostepeni sud je odbio predlog oca tužene-protivtužilje za mešanje u parnicu, a ročište je odloženo na predlog tužene - protivtužilje, koja je izjavila da izveštaj Centra za socijalni rad nije pročitala i zatražila naknadi rok od osam dana za izjašnjenje o izveštaju. Ovo izjašnjenje podnositeljka ustavne žalbe je dostavila posle više od dva meseca, a nakon ročišta od 2. juna 2011. godine, na kome je prvostepeni sud odlučio da obavesti Centar za socijalni rad da ne može prihvatiti dostavljeni izveštaj i da je Centar dužan da sudu predloži model održavalja ličnih odnosa majke sa ćerkom, te da se izjasni o primedbama koje će sudu dostaviti tužena-protivtužilja. Na ročištu 18. jula 2011. godine saslušana je Marica Stanišić, socijalni radnik Centra za socijalni rad, a a tužena-protivtužilja je neposredno uručila podnesak sudu i suprotnoj strani. Na ročištu 2. septembra 2011. godine saslušane su parnične stranke i zaključena glavna rasprava.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 2 P2. 4073/11 od 2. septembra 2011. godine je odlučeno o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, tako što je mal. J. K. poverena na staranje tužiocu-protivtuženom Višeslavu Krsmanoviću, koji će roditeljsko pravo vršiti samostalno, obavezana tužena-protivtužilja Dragana Mihajlović da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. J. K. plaća mesečno iznos od 20% od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja počev od dana podnošenja tužbe pa za ubuduće, odbijen tužbeni zhatev tužioca-protivtuženog u delu razlike u visini doprinosa za izdržavanje između dosuđenih 20% i traženih 25%, a odbijen zahtev tužene-protivtužilje Dragane Mihajlović da joj se mal. ćerka poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i zahtev da se uredi način viđenja mal. ćerke sa ocem i odlučeno da svaka stranka snovi svoje troškove parničnog postupka. Presuda je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe 22. septembra 2011. godine. Podnositeljka je 6. oktobra 2011. godine podnela prvostepenom sudu podnesak označen kao „predlog tužene-protivtužioca i umešača za donošenje dopunske odluke u presudi od 2. septembra 2011. godine o učešću umešača, ispravku tehničkih omaški u oznaci ovog predmeta i adresi tužene-protivtužioca o prebivalištu i dostavljanju kao stranci i punomoćniku umešača“, kao i žalbu tužene-protivtužioca sa umešačem protiv presude, a 12. oktobra 2011. godine, a žalbu protiv presude izjavio je i tužilac-protivtuženi.

Uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R2. 245/10, Ustavni sud je uvrdio sledeće:

Sanja Krsmanović iz Beograda je 21. januara 2009. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za potpuno lišenje poslovne sposobnosti protivnika predlagača, njene majke Dragane Mihajlović, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Četvrti opštinski sud u Beogradu je 20. februara 2009. godine zatražio od Centra za socijalni rad - Odeljenja u Novom Beogradu da protivniku predlagača odredi privremenog staraoca, a 20. marta 2009. godine Centar je prvostepenom sudu dostavio zaključak kojim je obustavljen postupak za postavljanje privremenog staraoca, jer je ocenio da na postoji potreba za tim.

Prvo ročište u ovom postupku je održano 4. maja 2009. godine, kada je sud odredio veštačenje od strane dva lekara neuropsihijatra na okolnost duševnog zdravlja i sposobnosti za rasuđivanje Dragane Mihajlović. Posle ročišta održanog 16. juna 2009. godine, sudski veštaci su dostavili svoj nalaz i mišljenje 23. juna 2009. godine. U postupku su održana još tri ročišta - 8. septembra, 16. oktobra i 26. novembra 2009. godine, na kojima su saslušani veštaci i stranke i zaključeno ročište.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje R2. 8/09 od 26. novembra 2009. godine, kojim je odbio predlog za lišenje poslovne sposobnosti kao neosnovan. Ovo rešenje je dostavljeno punomoćniku protivnika predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe 28. decembra 2009. godine. Međutim, prvostepeni sud nije obezbedio dostavljanje rešenja predlagaču, koji je imao punomoćnika - advokata iz Beograda, sve do 6. maja 2010. godine, a, prema belešci u spisu, podnositeljki ustavne žalbe je 1. juna 2010. godine uručen otpravak rešenja od 26. novembra 2009. godine sa klauzulom pravnosnažnosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 202. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) je propisano da da se na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno; odredbama člana 204. istog zakona je propisano da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (stav 1.), da se u postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba ne dostavlja tuženom na odgovor (stav 2.), da će sud postupak iz stava 1. ovog člana, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta (stav 3.), da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu (stav 4.), a odredbom člana 270. je propisano da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Odredbom člana 31. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88) je propisano da je postupak za lišenje, kao i postupak za vraćanje poslovne sposobnosti hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su u predmetnom parničnom postupku tužba i protivtužba podnete u aprilu 2008. godine, a da je do razmatranja ustavne žalbe doneta prvostepena presuda od 2. septembra 2011. godine, kojom je odlučeno o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, protiv koje su parnične stranke izjavile žalbu, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Ustavnom sudu na uvid. Dakle, do razmatranja ustavne žalbe okončan je samo prvostepeni postupak, koji je trajao tri godine i četiri i po meseca.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja konkretnog spora iz oblasti porodičnih odnosa. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnositeljku, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radilo o složenijem sporu, jer je sud trebalo da donese odluku o vršenju roditeljskog prava u slučaju u kome postoje duboko poremećeni odnosi između roditelja - bivših supružnika, koji su se snažno odrazili i na odnose između roditelja i dece. Usled toga je pribavljanje mišljenja organa starateljstva, čije je stručno mišljenje sud prema Porodičnom zakonu dužan da pribavi, zahtevalo uključivanje drugih specijalizovanih službi, kao što je Institut za mentalno zdaravlje. Na taj način je i dokazni postupak pred nadležnim sudom bio obimniji i dugotrajniji. Međutim, po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni u ovom sporu, ipak, ne opravdavaju dužinu trajanja osporenog postupka.

Predmet spora je nesumnjivo od posebnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, jer se njegovim rešavanjem odlučuje o vršenju roditeljskog prava nad njenom maloletnom ćerkom, a istovremeno ovaj spor ima nesumnjiv značaj i za maloletno dete prema kome se vrši roditeljsko pravo i drugog roditelja.

Ustavni sud ocenjuje da je podnositeljka ustavne žalbe, svojim ponašanjem, u manjoj meri doprinela trajanju postupka. Ovde imamo u vidu da je ročište 6. aprila 2011. godine odloženo na predlog podnositeljke koja je tražila naknadni rok od osam dana za izjašnjenje o izveštaju Centra za socijalni rad, čime je postupak produžen za dva meseca, a na ročištu održanom 18. jula 2011. godine podnositeljka je neposredno dostavila svoj podnesak sudu i drugoj stranci, zbog čega je bilo potrebno ostaviti tužiocu-protivtuženom naknadni rok za izjašnjenje, te je zakazano još jedno ročište kroz mesec i po dana.

Ocenjujući postupanje suda u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud dao odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju ovog postupka. Pri tome, predmetni parnični postupak je bio prekinut 14 meseci do okončanja vanparničnog postupka za lišenje poslovne sposobnosti podnositeljke koji se vodio pred istim sudom, a koji je okončan donošenjem rešenja kojim je predlog odbijen kao neosnovan. Navedeni vanparnični postupak je do dostavljanja pravnosnažnog rešenja podnositeljki trajao više od 16 meseci, s tim da vanparnični sud nije obezbedio dostavljanje prvostepenog rešenja predlagaču koji je imao punomoćnika - advokata preko četiri meseca, što se odrazilo i na trajanje osporenog parničnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdana odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuju povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Prilikom razmatranja postupanja nadležnog suda, Ustavni sud je imao u vidu i postupanje drugih organa i tela koje je imalo uticaja na trajanje ovog postupka. Tako je Centar za socijalni rad - Odeljenje Novi Beograd odgovor na zahtev prvostepenog suda za davanje mišljenja od 20. aprila 2008. godine, sa predlogom da sud naloži medicinsko veštačenje oba roditelja, dostavio sudu posle dva meseca i deset dana, a odgovor na zahtev suda za mišljenje od 30. decembra 2010. godine posle skoro tri meseca, čime je nesumnjivo doprineo trajanju ovog parničnog postupka koji ima hitan karakter. Naime, prema stavu Ustavnog suda, koji je u skladu i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (videti npr. presudu Guincho protiv Portugalije od 10. jula 1984. godine), prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama učesnika u postupku razuman, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodio postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije delotvorno učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Krećući se u okviru zahteva postavljenih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P2. 4073/11 okončao u najkraćem roku.

6. Odlučujući o povredama prava utvrđenih čl. 24, 25, 27, 32, 37, 39, 58, 64, 65, 66, 68, 69. i 71. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se prema odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

S obzirom na to da o tužbenom zahtevu podnositeljke još uvek nije konačno odlučeno u postupku pred redovnim sudom, Ustavni sud je u tom delu ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, nalazeći da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu