Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešne primene roka za izmenu pravnosnažnog akta

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Prekršajni sudovi su pogrešno protumačili i primenili zakonski rok za podnošenje predloga za izmenu pravnosnažne presude nakon odluke Ustavnog suda, čime su podnosiocu uskratili pravo na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. V . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. januara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. V . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 13. decembra 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 27. februara 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je Prekršajni apelacioni sud nepravilno primenio odredbu člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu jer „u obrazloženju osporenog rešenja pogrešno poistovećuje tj. izjednačava predlog ili inicijativu za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom sa predlogom za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta i netačno zaključuje da je istekao rok za podnošenje predloga za izmenu pojedinačnog akta“; da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti u konkretnom slučaju podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu; da je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku jer se drugostepeni sud nije osvrnuo na žalbene navode; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka po žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 utvrdio:

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je postupio protivno odredbi člana 14. stav 1. pod a . Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), a što je kažnjivo po članu 25. stav 4. iste odluke te mu je posledično izrečena opomena;

- da je napred navedena presuda dostavljena podnosiocu 17. novembra 2015. godine, a kako to nesporno proizlazi iz povratnice;

- da je inicijativa M.G. i P.L. za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, a koju je donela skupština Grada Loznice, podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: 12, 13, 14. i 20. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom“ ; navedena odredba je prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom Glasniku Republike Srbije“, odnosno 18. jula 2018. godine;

- da je okrivljeni Z. V . 27. avgusta 2018. godine Prekršajnom sudu u Loznici podneo predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055 /15 od 30. oktobra 2015. godine; uz predlog je dostavljena i kopija Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 13. decembra 2018. godine odbačen kao neblagovremen zahtev kažnjenog Z. V . za izmenu presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055 /15 od 30. oktobra 2015. godine; u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da „međutim odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da takav predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta (u ovom slučaju pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Loznici) donete na osnovu Odluke za koju je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja Odluke u Službenom Glasniku, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do donošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine. Iz spisa predmeta se može utvrditi da je okrivljenom dostavljena prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine, dana 23. novembra 2015. godine, a predlog za izmenu pojedinačnog akta je podnet 27. avgusta 2018. godine, tako da je proteklo više od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta do donošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu pojedinačnog akta. Imajući u vidu činjenicu kada je okrivljenom dostavljena prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine i dana podnošenja zahteva – predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici, to je sud odlučio kao u izreci ovog rešenja, odnosno odbio je zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici, kao neblagovremen, jer je protekao zakonom propisan rok iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba kažnjenog Z. V . izjavljena preko branioca - advokata G . R, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 13. decembra 2018. godine je potvrđena.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „kod napred navedenog jasno proizlazi da su uslovi kumulativno propisani, kako rok od šest meseci od dana objavljivanja Odluke Ustavnog suda Republike Srbije tako i rok od dve godine od dana dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka. U konkretnom predmetu kod nesporne činjenice da je prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine okrivljenom dostavljena 17. novembra 2015. godine, a da je predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta u ovom slučaju pomenute presude, podnet 27. avgusta 2018. godine, nakon proteka roka od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta, to ovaj drugi uslov propisan u članu 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nije ispunjen“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju s e povred u ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 34. stav 1. Ustava ustanovljeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 3.); da k ad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 59.); da se z akoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni , da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustavi ti (član 60. st. 1. i 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, a se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. st . 1. i 2.); da a ko se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

5. Ustavni sud pre svega konstatuje da je u konkretnom slučaju presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe izrečena opomena. Ustavni sud se i pored toga upustio u meritornu ocenu navoda ustavne žalbe, budući da se navodima ukazuje na pravno dejstvo Odluke Ustavnog suda, kojom je utvrđena nezakonitost opšteg ak ta, na pojedinačni akt donet na osnovu neustavnog/nezakonitog opšteg akta. Tako je po oceni Ustavnog suda u konkretnom slučaju pokrenuto važno ustavnopravno pitanje pravilne primene odredbe člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pristup sudu iz člana 32. stav 1. Ustava jer je Prekršajni apelacioni sud pogrešno primenio član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao elemet prava na pravično suđenje , time što se drugostepeni prekršajni sud nije osvrnuo na žalbene navode podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je pravo na obrazloženu sudsku odluku cenio u svetlu istaknute povrede prava na pristup sudu.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje , Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo u roku od šest meseci od dana objavljivanja kasatorne odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre p odnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa (donosioca pojedinačnog akta) traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet. Po shvatanju Ustavnog suda, podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta jeste obavezujući pravni put u pravcu otklanjanja eventualnih posledica koje je primena neustavnog zakona, odnosno opšteg akta, proizvela. S tim u vezi, ukoliko takav zahtev nije podnet u zakonom propisanom roku (šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine), po oceni Ustavnog suda, nastupa prekluzija (gubitak) prava da se u zakonom utvrđenoj proceduri zahteva i otklanjanje posledica koje je primena zakona ili drugog opšteg akta nesaglasnog Ustavu, odnosno zakonu, proizvela.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine, odbačajem kao neblagovremenog zahteva podnosioca ustavne žalbe za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo 87/17 od 24. maja 2018. godine (koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, 18. jula 2018. godine ), član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu primenjen očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe. Naime, postupajući prekršajni sud pravilno utvrđuje da su uslovi za izmenu pojedinačnog akta kumulativno propisani, a kako to nesporno i proizlazi iz zakonske odredbe. Međutim, prekršajni sud pogrešno tumači da je jedan od uslova to da nije proteklo više od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu tog pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nesporno proizlazi da je drugi kumulativni uslov to da nije proteklo više od dve godine od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Dakle, ovde je relevantan, između ostalog, trenutak podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Sud takođe konstatuje da je presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 30. oktobra 2015. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 17. novembra 2015. godine, te da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20. Odluke o javnim parkiralištima“ podneta Ustavnom sudu 20. aprila 2017. godine, u Zakonu o Ustavnom sudu propisanom roku od dve godine , te je nesporno da u konkretnom slučaju član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nije primenjen na ustavnopravno prihvatljiv način. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1 . Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28384/18 od 10. januara 2019. godine i određivanjem da nadležni drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5055/15 od 13. decembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Podnosilac smatra da mu je u konkretnom slučaju povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava. Kao dokaz svojih tvrdnji podnosilac dostavlja rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26849/18 od 14. decembra 2018. godine (kojim je usvojena žalba punomoćnika Zorana Vučetića, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5560/15 od 30. oktobra 2018. godine je ukinuto, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na dalje odlučivanje), kao i rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 2730/19 od 14. februara 2019. godine (kojim je usvojena žalba punomoćnika pravnog lica „ B.“ DOO Loznica i N.P, a rešenj e Prekršajnog suda u Loznici Prž. 5413/15 od 24. januara 2019. godine je ukinuto, a predmet je vraćen istom sudu na dalje postupanje). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da se navedena rešenja ne mogu prihvatiti kao dokaz za tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava iz razloga što se navedenim rešenjima postupak ne okončava.

U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 34, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno , Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tač ka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešne primene roka za izmenu pravnosnažnog akta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti