Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude po vanrednom pravnom leku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti. Deo žalbe koji se odnosi na raniji krivični postupak odbacuje se kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka propisanog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2065/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Živkovića iz Donjeg Ljubeša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao nesnovana ustavna žalba Nenada Živkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 244/09 od 30. juna 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Nenada Živkovića izjavljena zbog povrede prava na odbranu u postupku po žalbi na presudu Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine, koji je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Živković iz Donjeg Ljubeša je 6. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Sonje Spasović, advokata iz Niša, podneo ustavnu žalbu protiv „krivičnog postupka“ koji se protiv podnosioca vodio u predmetu Okružnog suda u Nišu u predmetu K. 23/08 i protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 244/09 od 30. juna 2009. godine, zbog povrede posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije i povrede prava iz člana 6. stav 1. tač. b. i c. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je presudom Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina; da se više puta svom tadašnjem braniocu obraćao zahtevima da dođe kod njega radi pripreme i podnošenja žalbe protiv prvostepene presude; da je njegov tadašnji branilac primio prvostepenu presudu 23. maja 2008. godine, ali da nije izjavio žalbu protiv navedene presude, niti je sa podnosiocem bio u kontaktu; da je morao sam da izjavi žalbu protiv prvostepene presude; da nije mogao kvalitetno da izloži primedbe na prvostepenu presudu i istu ospori na zakonom propisan način, jer mu predsednik prvostepenog veća nije odobrio da kopira spise predmeta uz obrazloženje da iste može dobiti od svog branioca i, jer mu nadležni sud nije postavio branioca po službenoj dužnosti iako je to tražio uz obrazloženje da ga izabrani branilac ne posećuje; da je njegova žalba odbijena kao neosnovana presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine; da je potom angažovao novog branioca koji je podneo zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda; da mu je pred Vrhovnim sudom Srbije po vanrednom pravnom sredstvu takođe povređeno pravo na odbranu, jer mu nije omogućeno da prisustvuje sednici veća pošto nije doveden iz Kazneno popravnog zavoda u Nišu i jer je njegov novi branilac u to vreme bio na godišnjem odmoru.

Podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su i prvostepeni i drugostepeni sud „pogrešili“, jer mu nisu omogućili uvid u spise predmeta i fotokopiranje spisa radi pripremanja i ulaganja žalbe na prvostepenu presudu i nepostavljanjem branioca po službenoj dužnosti, s obzirom da je to tražio i obaveštavao prvostepeni sud da nema komunikaciju sa angažovanim advokatom i da mu je povređeno pravo na odbranu i po vanrednom pravnom leku. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povrede prava zajemčenih odredbama člana 33. st. 2. i 3. Ustava, odnosno prava iz člana 6. stav 1. tač. b. i c. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosica ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Nišu u predmetu K. 23/08, koji je pravnosnažno okončan.

Okružni sud u Nišu je 21. aprila 2008. godine doneo presudu K. 23/08 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Vrhovni sud Srbije je 19. avgusta 2008. godine doneo presudu Kž. I 1564/08 kojom je odbijena kao neosnovana žalba optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine. Presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I. 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je primio najkasnije početkom juna 2008. godine, a njegov tadašnji branilac 23. maja 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je preko novoangažovanog branioca potom podneo zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine. Vrhovni sud Srbije je, odlučujući o podnetom zahtevu, doneo 30. juna 2009. godine osporenu presudu Kzp. 244/09, kojom je odbijen kao neosnovan zahtev branioca osuđenog Nenada Živlovića za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine.

U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je sednica veća održana u odsustvu uredno obaveštenih osuđenog i njegovog branioca; da se suština zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda svodi na to da je prvostepeni sud povredio pravo na odbranu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, jer mu nije postavio branioca po službenoj dužnosti, s obzirom na to da njegov izabrani branilac u žalbenom postupku nije uložio žalbu, niti je bio u kontaktu sa svojim branjenikom; da su ovakvi navodi neosnovani i da se ne mogu prihvatiti, jer je osuđeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, sve vreme trajanja krivičnog postupka, pa i postupka po žalbi, imao branioca; da punomoćje izabranom braniocu nije otkazano.

4. Odredbama člana 33. st. 2. i 3. Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je da svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava: dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane (tačka b); da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju (tačka c).

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koji je važio u vreme donošenja presude Vrhovnog suda Srbije po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, bilo je propisano: da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može podneti zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude (član 430. stav 1. tačka 3.)); da će se o sednici veća obavestiti okrivljeni i njegov branilac (član 431. tačka 5)).

5. Ustavni sud je, ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta člana 33. st. 2. i 3. Ustava, konstatovao da se odredbe člana 6. stav 3. tač. b. i c. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom. Stoga je Ustavni sud postojanje istaknute povrede prava cenio u odnosu na označene odredbe Ustava.

Sledom navedenog, Ustavni sud je polazeći od sadržine prava zajemčenog odredbom člana 33. stav 2. Ustava utvrdio da je zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda podneo branilac koga je angažovao podnosilac ustavne žalbe. Vrhovni sud je u postupku po ovom vanrednom pravnom leku održao sednicu veća o kojoj su podnosilac i njegov branilac uredno obavešteni. Iz iznetog proizlazi da je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru. Ustavni sud je imao u vidu da na sednicu veća Vrhovnog suda Srbije podnosilac ustavne žalbe nije priveden i da je branilac podnosioca tražio njeno odlaganje, jer se nalazio na godišnjem odmoru, ali ove činjenice nisu od značaja za drugačiju odluku Suda. Ovo iz razloga što se u postupku po zahtevu za vanredno ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude ne utvrđuju nove činjenice i ne izvode se dokazi, već se sud ograničava na ispitivanje povreda istaknutih u zahtevu. Takođe, imajući u vidu da je navedeni zahtev podnet u korist okrivljenog, prisustvo okrivljenog i njegovog branioca nije neophodno.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 244/09 od 30. juna 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da se povreda prava iz člana 33. stav 3. Ustava ne može dovesti u vezu sa ospornom aktom, već se, prema navodima ustavne žalbe, povreda ovog prava odnosi na prvostepenu i drugostepenu presudu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. U odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 33. st. 2. i 3. Ustava, u postupku po žalbi protiv presude Okružnog suda u Nišu K. 23/08 od 21. aprila 2008. godine, koji je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 od 19. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio je da je presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1564/08 podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije početkom juna 2008. godine, a njegov tadašnji branilac 23. maja 2008. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 6. novembra 2009. godine, dakle po isteku roka od 30 dana od dana dostavljanja akta kojim su iscrpljena pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe, Sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude po vanrednom pravnom leku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti