Povreda prava na imovinu obustavom izvršenja na osnovu vansudskog poravnanja
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i imovinu. Sudovi su proizvoljno obustavili izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, pogrešno tumačeći da je zaključenjem vansudskog poravnanja potraživanje prestalo, iako dužnik nije izvršio svoju obavezu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Edine Rožajac , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2012. godine, doneo j e
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Edine Rožajac izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 17. septembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1319/09 od 12. oktobra 2009. godine i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe povređen a prav a na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
2. Nalaže se Višem sudu u Novom Pazaru da u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove Odluke p onovi postupak po žalbi koju je Edina Rožajac izjavila protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 17. septembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Edina Rožajac iz Novog Pazara je 7. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da je Opštinski sud u Novom Pazaru , na osnovu pravnosnažne presude istog suda P. 209/05 od 30. maja 2009. godine, doneo rešenje o izvršenju I. 638/09 od 7. avgusta 2009. godine i dozvolio izvršenje navedene presude radi naplate novčanog potraživanja naknade zarade; da je Opštinski sud u Novom Pazaru rešavajući o žalbi izvršnog dužnika doneo osporeno rešenje I. 638/09 od 17. septembra 200 9. godine kojim je usvojio žalbu punomoćnika izvršnog dužnika, ukinuo navedeno rešenje i obustavio postupak izvršenja; da je Okružni sud u Novom Pazaru 12. oktobra 2009. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1319/09 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje. Podnositeljka smatra da su navedenim rešenjima Opštinski i Okružni sud u Novom Pazaru prekršili pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz razloga što u obrazloženjima tih odluka nisu navedeni argumenti suda već su samo citirane zakonske odredbe, a takođe nisu navedene ni tvrdnje njenog punomoćnika koje je isticao u žalbi. Predložila je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i naloži da se izvrši pravnosnažn a presude na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju I. 683/09 7. avgusta 2009. godine, uz zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava i nadoknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo imovine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Opštinski sud u Novom Pazaru je 30. maja 200 5. godine doneo presudu na osnovu priznanja P1. 209/05, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , i obavezao tuženu Savremenu konfekciju "Raška" Novi Pazar da tužilji na ime plaćenog odsustva sa rada isplati nakandu zarade u opredeljenim iznosima, počev od 200 2. do 2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom. Istom presudom obavezana je tužena da tužilji isplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje od 31. decembra 2001. godine do 31. decembra 2004. godine. Ova presuda je postala pravnosnažna 16. juna 2005. godine.
Zatim je između advokata podnositeljke ustavne žalbe i direktora Savremene konfekcije "Raška" zaključeno vansudsko poravnanje broj 132 od 1 8. januara 2008. godine kojim je predviđeno: da je predmet poravnanja isplata duga preduzeća po izvršnim rešenjima i pravosnažnim presudama u korist bivših radnika koji je nastao po rešenjima i presudama u prethodnom periodu, a po osnovu naknada zarada i sudskih troškova; da se obavezuje radnika Edina Rožajac da u predmetima I. 1786/07 kod Opštinskog suda u Novom Pazaru povuče sve podnete predloge za izvršenje pravnosnažnih presuda; da je preduzeće dužno da obaveze iz rešenja o izvršenju uplati kod određene banke; da u slučaju da preduzeće ne izvrši svoju obavezu u ugovorenom roku, ovo poravnanje neće imati pravno dejstvo, te će novi predlozi biti ponovo podneti nadležnom sudu na izvršenje.
Podnositeljka ustavne žalbe je 3. avgusta 2008. godine podnela predlog za izvršenje i Opštinski sud u Novom Pazaru je svojim rešenjem o izvršenju I. 683/09 od 7. avgusta 2009. godine odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika, Savremene konfekcije "Raška" Novi Pazar, radi naplate novčanog potraživanja. Izvršni dužnik je na navedeno rešenje uložio žalbu i predlog za obustavu izvršenja tražeći da sud ukine rešenje o izvršenju, odnosno obustavi postupak sprovođenja izvršenja ovog rešenja iz razloga što je sa izvršnim poveriocem zaključio vansudsko poravnanje kojim je regulisao novčano potraživanje koje je predmet izvršenja.
Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 17. septembra 200 9. godine usvojena je žalba izvršnog dužnika i ukinuto je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 7. avgusta 2009. godine, obustavljeno je izvršenje u celini i ukinute su sprovedene radnje. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1319/09 od 12. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, a rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 7. avgusta 2009. godine je potvrđeno.
4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe zakona:
Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) , koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenja poravnanja (član 15. tačka 8)); da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti, rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično ili ukinuti sprovedene radnje (član 19. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna, ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, koji teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenom sudskom odlukom, ako zakonom nije drukčije određeno (član 32. stav 1.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).
5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa aspekta Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe prema poslodavcu imala nesporno potraživanje po osnovu garantovane zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva, koje je utvrđeno pravnosnažn om presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 209/05 od 30. maja 2005. godine. Zatim da je nakon izvršnosti navedenih presuda između podnositeljke ustavne žalbe i poslodavca zaključeno vansudsko poravnanje, iz čije sadržine proizlazi da se isto obavezalo da će do 31. decembra 2008. godine izvršiti svoju obavezu u pogledu "isplate duga preduzeća po izvršnim rešenjima i pravosnažnim presudama u korist bivših radnika koji je nastao po rešenjima i presudama u prethodnom periodu, a po osnovu naknada zarada i sudskih troškova".
Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da nije osnovano pozivanje Opštinskog i Okružnog suda u osporenim rešenjima na odredbe člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku, kao relevantne za tvrdnju da zaključenjem vansudskog poravnanja između podnositeljke ustavne žalbe i poslodavca - izvršnog dužnika, nije nastupio uslov za nastavak izvršenja, jer nije istekao rok za dobrovoljno izvršenje, a koje se ima upodobiti situaciji kada je poveriočevo potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava. Ovo iz razloga što izvršni sudovi nisu ni utvrđivali činjenicu da li je poslodavac - izvršni dužnik izvršio svoju obavezu u pogledu isplate potraživanja po osnovu garantovane zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva podnositeljke ustavne žalbe, pa nisu ni mogli izvesti validan zaključak da je prestalo potraživanje podnositeljke ustavne žalbe iz izvršn e isprav e - presud e Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 209/05 od 30. maja 2005. godine, a što bi bio jedini činjenični osnov da se primeni odredba člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku. Naročito, iz razloga što zaključenjem vansudskog poravnanja nije prestalo potraživanje koje podnositeljka ima prema poslodavcu, već naprotiv, njime se potvrđuje postojanje tog potraživanja i dužnik se obavezuje da će podnositeljki isplatiti njena potraživanja utvrđena izvršnom ispra vom – presudom suda.
Imajući u vidu izneto i da izvršni poverilac iz izvršne isprave, kao pravnog akta kojim je utvrđena obaveza dužnika, izvodi ovlašćenje da zahteva od nadležnog izvršnog suda da odredi izvršenje radi ostvarivanja dosuđene pravne zaštite, a ne iz vansudskog poravnanja, koje u smislu Zakona o izvršnom postupku nema tretman izvršne isprave, Ustavni sud ukazuje da činjenica da je nakon izvršnosti navedenih presuda zaključeno vansudsko poravnanje ne može, u konkretnoj situaciji, biti od značaja prilikom odlučivanja izvršnog suda o predlogu za izvršenje tih presuda, već samo činjenica da li je izvršni dužnik ispunio svoju obavezu utvrđenu izvršnim ispravama.
Ustavni sud je, stoga, ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe osporenim rešenjima proizvoljno i nepravedno uskraćena za imovinu, koju predstavlja novčano potraživanje na ime neisplaćene garantovane zarade utvrđene pravnosnažn om i izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 209/05 od 30. maja 2005. godine. Na taj način su podnositeljki ustavne žalbe povređeni pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je u svojoj praksi već izrazio stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da neizvršenje sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine. Ovakav stav je Ustavni sud zauzeo u više odluka (vidi: Odluka Ustavnog suda Už-901/2008 od 3. marta 2011. godine)
6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st . 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, pa je u tački 1. izreke utvrdio da su osporenim rešenjima povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , a u tački 2. izreke naložio Višem sudu u Novom Pazaru da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, p onovi postupak po žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 683/09 od 17. septembra 2009. godine.
Povodom zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da se u konkretnom slučaju Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda navedenih prava garantovanih Ustavom može smatrati primerenim pravičnim zadovoljenjem, uz posledice koje će odluka imati u budućnosti.
Podovom zahteva podnosioca za nadoknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.
7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević