Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku koji traje preko 11 godina. Sud je naložio nadležnom osnovnom sudu da postupak hitno okonča, konstatujući duge periode neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsed nik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Spomenke Latinović iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2013.godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Spomenke Latinović i utvrđuje da je u ostavinskom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu O. 59/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Spomenka Latinović iz Sremske Mitrovice je 22. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u ostavinskom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu O. 737/02.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je još 2002. godine pokrenut ostavinski postupak iza njenog pok. oca Ilije Novakovića pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici; da je taj sud 19. jula 2002. godine prekinuo ostavinski postupak i uputio ostaviočevog unuka N.M. na parnicu radi utvrđenja postojanja usmenog testamenta, koji ovakvu parnicu potom nije pokrenuo; da je za života ostavioca pokrenut parnični postupak protiv njega po tužbi bivše supruge I.N. koji je pravnosnažno završen 16. maja 2006. godine u predmetu tog suda P. 48/06, čime su se stekli svi uslovi da se ostavinski postupak nastavi i okonča, ali da i pored brojnih urgencija podnositeljke za nastavak ostavinskog postupka, taj postupak od strane suda nije nastavljen ni posle četiri godine; da je od pokretanja ostavinskog postupka do podnošenja ustavne žalbe proteklo osam godina, što sve ukazuje da osporeni postupak nije okončan u razumnom roku zbog neefikasnog postupanja ranijeg Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, a zatim i Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. tog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici O. 59/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao zakonski naslednik - kćerka ostavioca, pokojnog Ilije Novakovića bivšeg iz Laćarka, zajedno sa drugim zakonskim naslednicima ostavioca pokrenula 11. marta 2002. godine ostavinski postupak pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici. Predmet je dobio broj O. 190/02.

Pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici održana su tri raspravna ostavinska ročišta.

Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O. 190/02 od 19. jula 2002. godine prekinut je ostavinski postupak, upućen je na parnicu D.N. - unuk (po jednom od dva pokojna sina) ostavioca, i to radi utvrđivanja postojanja usmenog zaveštanja ostavioca, i određeno je da će prekid ostavinskog postupka trajati do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Nakon što je sud ustanovio da nije pokrenuta parnica u ostavljenom roku od 30 dana, održana je rasprava 28. januara 2003. godine, a 17. aprila 2003. godine sud je doneo rešenje O. 737/02 kojim je oglasio zakonske naslednike zaostavštine. Zatim je sud 16. maja 2003. godine, na predlog podnositeljke, doneo dopunsko rešenje O. 737/02 kojim je izvršena ispravka rešenja O. 737/02 od 17. aprila 2003. godine, u pogledu sadržine zaostavštine.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1651/04 od 24. marta 2005. godine uvažena je žalba ostalih zakonskih naslednika ostavioca, pa su rešenja Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O. 737/02 od 17. aprila 2003. godine i O. 737/02 od 16. maja 2003. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Podnositeljka ustavne žalbe je 28. jula 2006. godine obavestila sud da je pravnosnažno okončan parnični postupak vođen u predmetu P. 48/06 (po tužbi bivše supruge ostavioca radi utvrđenja zajednički stečene imovine u braku) i tražila je nastavak ostavinskog postupka jer su se za to stekli svi zakonski uslovi. Nakon toga je sudu podnosila višestruke pisane urgencije kojima je tražila da se konačno odredi nastavak prekinutog ostavinskog postupka (31. avgusta 2006, 22. februara i 21. novembra 2008, 25. maja 2009. i 20. aprila 2010. godine).

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, nije preduzimao bilo kakve radnje u predmetnom ostavinskom postupku.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici i vodi se pod brojem O. 59/10.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je 3. avgusta 2010. godine tražio od pisarnice na uvid spise parničnog predmeta P. 48/06. Prvo naredno ročište je zakazano i održano tek 18. maja 2012. godine. Dalja ročišta su zakazivana za 13. jul 2012. godine, 10. avgust 2012. godine, 5. oktobar 2012. godine i 9. novembar 2012. godine, ali su odlagana ili nisu održana iz procesnih razloga. Na ročištu od 9. novembra 2012. godine sud je rešio da se rasprava odlaže na neodređeno vreme i da će sledeće ročište biti zakazano naknadno, pismenim putem. Dalje u spisima nema dokaza o sprovođenju procesnih radnji u osporenom ostavinskom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/89 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je: da ako učesnik koji je upućen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u određenom roku, koji ne može biti duži od 30 dana, pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, vanparnični postupak će se prekinuti do pravnosnažnog okončanja tog postupka, a ako ni jedan od učesnika do završetka vanparničnog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud će dovršiti postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik upućen na parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom (član 24. st. 1. i 2.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju, a članom 217. stav 2. Zakona je propisano ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko četiri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana pokretanja ostavinskog postupka 11. marta 2002. godine pa nadalje.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta postupka za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni ostavinski postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja predloga podnositeljke za pokretanje ostavinskog postupka, sud je posle četiri meseca prekinuo postupak i uputio jednog od zakonskih naslednika ostavioca na parnicu radi utvrđenja postojanja usmenog testamenta. Dalje, nakon što je sud utvrdio da parnični postupak nije pokrenut, doneo je prvostepeno ostavinsko rešenje posle nepunih godinu dana, ali je drugostepeni sud posle gotovo dve godine ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje. Zatim, nakon što je podnositeljka, kao zakonska naslednica, obavestila sud u julu 2006. godine da je pravnosnažno okončana parnica od čijeg ishoda je zavisio predmet nasleđivanja – obim zaostavštine, prvostepeni sud, odnosno Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici, za tri i po godine (do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti) nije preduzeo nijednu radnju u cilju nastavka i sprovođenja predmetnog vanparničnog postupka i pored brojnih urgencija podnositeljke kojima je tražila nastavak ostavinskog postupka, jer su za to bili ispunjeni svi materijalni i procesni zakonski uslovi. Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je tek nakon skoro dve i po godine od kada je predmet prešao u njegovu nadležnost počeo da zakazuje ročišta, ali je potom rešio da se rasprava odlaže na neodređeno vreme, što okončanje ovog ostavinskog postupka čini potpuno neizvesnim za stranke kao ostaviočeve naslednike.

Sve navedeno ukazuje da predmetni ostavinski postupak nije okončan ni posle 11 godina od njegovog pokretanja, odnosno sedam godina od kada su se ispunili uslovi da se postupak nastavi, što bez sumnje predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka, kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnosi teljka ustavne žalbe se uredno odaziva la pozivima suda i ispunjavala sve njegove naloge, pri čemu ni je zloupotrebljava la svoja procesna ovlašćenja. Takođe, podnositeljka je upućivala nadležnom sudu brojne (bezuspešne) urgencije za sprovođenje predmetnog postupka i time očigledno iskazala proaktivnu procesnu ulogu. Ostvarivanje zakonskih naslednih prava u efikasno sprovedenom ostavinskom postupku za podnositeljku ima nesumnjiv materijalni i moralni značaj i predstavlja njeno legitimno očekivanje.

Polazeći od svega navedenog, a krećući se u granicama zahteva iz ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je , na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu , a u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti