Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da u izvršnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud je efikasno postupio, a nemogućnost naplate usled insolventnosti i kasnijeg stečaja dužnika ne može se staviti na teret suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Vukosavljevića iz Velike Reke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mileta Vukosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenih čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 14181/06.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mile Vukosavljević iz Velike Reke podneo je 23. aprila 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 14181/06,

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je označeni izvršni postupak pokrenut 2006. godine i da ni posle četiri godine nije okončan. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi da je u predmetnom izvršnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da naloži Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete nastale povredom Ustavom zajemčenog prava.

Dopunom ustavne žalbe od 28. juna 2011. godine podnosilac je istakao i povredu prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, navodeći da je zbog enormno dugog trajanja postupka, potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, „prešlo u stečajnu masu“, te smatra da mu je povređeno pravo na imovinu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22149/10, kao i drugu dostavljenu i prikupljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. oktobra 2006. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Holding kompanije „Komgrap“ „Komgrap gradnja“ d.o.o. Beograd, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3076/03 od 3. februara 2006. godine, kojom je dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe, na ime neisplaćenih minimalnih zarada za vremenski period od januara 2001. do juna 2002. godine, isplati navedeni novčani iznos. Predloženo je da se izvršenje sprovede prenosom sredstava izvršnog dužnika koja se vode na označenom računu kod navedene banke.

Povodom ovog predloga, Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je 23. oktobra 2006. godine rešenje o izvršenju I. 14181/06, kojim je odredio predloženo izvršenje, kao i troškove izvršenja i dostavio ga Narodnoj banci Srbije - Odsek za prijem osnova i naloga prinudne naplate 30. oktobra 2006. godine. Zahtev, odnosno navedeno rešenje o izvršenju je odmah zavedeno u odgovarajuću evidenciju neizvršenih naloga.

Narodna banka Srbije je, na osnovu člana 208. Zakona o stečaju, 31. jula 2010. godine objavila obaveštenje o pravnim licima koja su obustavila plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, među kojima se nalazi i izvršni dužnik „Komgrap-gradnja“ d.o.o.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4372/10 od 12. avgusta 2010. godine, na osnovu člana 150. stav 4. Zakona o stečaju, pokrenut je po službenoj dužnosti prethodni stečajni postupak.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4372/10 od 24. decembra 2010. godine pokrenut je postupak stečaja nad predeuzećem HOLDING KORPORACIJA KOMGRAP AD KOMGRAP-GRADNjA i imenovan je stečajni upravnik.

Izvršni poverilac sve vreme trajanja izvršnog postupka nije tražio promenu sredstva izvršenja.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. st. 1, 2. i 5.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo, a da taj predlog stranke mogu staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja (član 8. st. 4. i 6.). da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja koja ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 12. st. 1, 4. i 5.); da su sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima (član 42. stav 2.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbama čl. 47. do 49. i člana 57. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 i 62/06) bliže se reguliše postupak izvršenja prinudnom naplatom sa računa klijenta (izvršnog dužnika). Navedenim odredbama se, međutim, izričito ne predviđa obaveza Narodne banke Srbije da obavesti sud koji sprovodi izvršenje o mogućnosti, odnosno nemogućnosti predmetne isplate.

Odlukom o načinu plaćanja i uslovima praćenja likvidnosti pravnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 29/05), koja je važila u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da na osnovu podataka o primljenim i evidentiranim neizvršenim osnovima i nalozima za prinudnu naplatu, organizaciona jedinica Narodne banke Srbije nadležna prema sedištu dužnika je dužna da svakodnevno ažurno vodi evidenciju o danima nelikvidnosti pravnog lica, kao i da se u navedenu evidenciju unose podaci o pravnom licu, datum kad je pravno lice prvi put bilo nelikvidno, kao i svi datumi kada je bilo nelikvidno (tač. 1. i 3.); da na osnovu podataka iz evidencije iz tačke 3. ove odluke organizaciona jedinica može, na zahtev zainteresovanih lica, davati potvrde o ukupnom broju dana i periodima nelikvidnosti određenog pravnog lica.

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009) propisano je: da je organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi da jednom mesečno i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka, dostavi obaveštenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana, a da po prijemu ovog obaveštenja, stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka (član 150. st. 1. i 4.); da će se od dana početka primene ovog zakona do 31. decembra 2010. godine odredbe čl. 150. do 154. ovog zakona primenjivati na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2011. godine na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine (član 208.)

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti celokupan period od dostavljanja predloga za izvršenje 17. oktobra 2006. godine.

Imajući u vidu da je nadležni izvršni sud odlučio o predlogu za izvršenje u roku od četiri dana od dostavljanja predloga i da je dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu u roku od sedam dana od donošenja rešenja, te da je Narodna banka odmah preduzela sve propisane radnje radi sprovođenja određenog izvršenja, Ustavni su je ocenio da su nadležni organi u predmetnom izvršnom postupku postupali veoma efikasno. Činjenica da do potpune obustave plaćanja izvršnog dužnika koja je nastupila najkasnije devet meseci od pokretanja izvršnog postupka, izvršni dužnik nije uspeo da namiri svoje potraživanje usled insolventnosti izvršnog dužnika, ne može, po oceni Ustavnog suda, da se stavi na teret organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje izvršenja.

U odnosu na ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u predlogu za izvršenje označio samo jedno sredstvo izvršenja – prenos sredstava sa računa dužnika. Prema oceni Ustavnog suda, izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, mogao je u toku postupka da traži promenu sredstva izvršenja, ukoliko posle određenog vremena nije uspeo da namiri svoje potraživanje, što on nije učinio. Ustavni sud ukazuje da je poverilac, saglasno tački 4. Odluke o načinu i uslovima praćenja likvidnosti pravnih lica, mogao i da od Narodne banke Srbije pribavi podatke o solventnosti izvršnog dužnika.

Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4372/10 od 24. decembra 2010. godine pokrenut je postupak stečaja nad izvršnim dužnikom i da je podnosilac, kako je sam naveo, svoje potraživanje prijavio u stečajnom postupku.

6. Polazeći od toga da su nadležni organi u predmetnom izvršnom postupku postupali veoma efikasno, kao i da je Sud utvrdio da podnosilac u tom postupku nije iskoristio sve zakonom predviđene mogućnosti u namirenju svog potraživanja, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku nije povređeno Ustavom zajemčno pravo na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na to da Ustavni sud utvrdio da u predmetnom izvršnom postupku podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je podnosilac povredu prava na imovinu zasnovao upravo na postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, to je Ustavni sud utvrdio da ni ovo pravo nije povređeno podnosiocu ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Na osnovu navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević