Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora
Kratak pregled
Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora u postupku za organizovani kriminal. Sud nalazi da su nižestepeni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, s obzirom na složenost predmeta i težinu dela.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. V . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. novembra 2015. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu–Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 201 4. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ž. V . iz Kragujevca je , 7. marta 201 4. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu–Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine, kao i „odluke prvostepenog pretresnog veća broj 249/10 od 13. februara 2014. godine i krivičnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 249/10“, zbog povrede prava iz člana 31. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu–Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine pritvor produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac smatra da više ni jedan od razloga zbog kojih mu je pritvor produžen ne stoji i posebno ističe:
U odnosu na pritvorski razlog iz tačke 1) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku:
- da „sve do jeseni 2013. godine., dakle tokom četiri godine trajanja pritvora za Ž. V, krivičnovanpretresno veće nikada nije dalo nijedan argument koji bi prevazilazio parafrazu optužnice“;
- da je „krivičnovanpretresno veće tokom četiri godine, ponavljalo doslovce jedan isti argument prilikom ocene da li još uvek stoje razlozi za dalje trajanje pritvora“, citirajući pojedine delove rešenja o produženju pritvora koja su doneta pre ovde osporenih rešenja;
- da „ni Evropski sud za ljudska prava ni Ustavni sud Republike Srbije ne prihvataju da se u odnosu na opasnost od bekstva, sudovi koriste istim, identičnim i uopštenim argumentima ... kao razloge za dalje trajanje – produženje pritvora“.
U odnosu na pritvorski razlog iz tačke 3) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku:
- da „sud mora voditi računa o individualizaciji razloga prema svakom od okrivljenih, što pobijano rešenje ne sadrži“, odnosno da „u pobijanom rešenju nisu individualno određeni razlozi u odnosu na okrivljenog Ž. V . na kojima počiva uverenje suda da bi on, ukoliko bi se našao na slobodi u kratkom periodu ponovio krivično delo“;
- da „nije pravilno ocenjena činjenica da je okrivljeni Ž. V . slobode lišen 15. oktobra 2009. godine, od kada mu se računa pritvor, dakle pre više od četiri godine i dva meseca, te da u odnosu na protek vremena i činjenicu da ranije nije osuđivan, ovaj razlog gubi smisao koji mu je zakonodavac u noveliranom Zakoniku o krivičnom postupku pridao“, odnosno da je „prvostepeni sud ovaj razlog sveo na apstraktnu mogućnost“;
- da je smisao odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u tome da se pritvor određuje i produžava kada postoji opasnost da se u kratkom roku, praktično odmah nakon izvršenja osnovnog krivičnog dela, ponovi krivično delo“, a da „takve okolnosti ne postoje u odnosu na okrivljenog Ž. V, niti prvostepeni sud ukazuje na takve okolnosti“, što sve „dovedeno u vezu sa činjenicom da okrivljeni Ž . V . nije ranije osuđivan ... predstavlja izigravanje smisla zakonske odredbe iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku i nije osnovano“ .
U odnosu na pritvorski razlog iz tačke 4) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku:
- da je navedeni zakonski osnov - uznemirenje javnosti „i dalje u znatnoj meri kontraverzan“;
- da je „usled proteka vremena od više od četiri godine od lišenja slobode okrivljenog Ž. V . ovaj razlog izgubio na osnovanosti“ , citirajući delove rešenja Apelacionog suda u Beogradu koja su doneta u drugim predmetima;
- da „u konkretnom slučaju pobijano rešenje ne sadrži razloge o napred navedenim, odlučnim činjenicama, zatim ni o tome u kom smislu bi ukidanje ovog razloga za produženje pritvora moglo ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.
Podnosilac smatra da mu je povređeno „pravo na jednaku pravnu zaštitu sa svim drugim optuženima sa iste optužnice, jer Apelacioni sud u svojoj odluci Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine pravi nezakonitu i pravno neutemeljenu diskriminaciju između saoptuženih, stavljajući u prvi plan svojstvo okrivljenih prema optužnici“, odnosno jer „Apelacioni sud zasniva svoju odluku o produženju pritvora prema Ž. V . (uz istovremeno ukidanje pritvora prema saoptuženom M.C.) na kriterijumu koji u Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji. Dodaje da „sud produžava pritvor Ž . V . iz razloga što je ovaj u optužnici označen kao organizator, dok M.C. određuje kućni pritvor, zato što je ovaj optužen da je član grupe“. Podnosilac dodaje da „ne postoji pravni osnov na osnovu koga se može jednom licu produžiti pritvor (odnosno odbiti primena blaže mere) samo zbog toga što je on organizator, a saoptuženom dozvoliti kućni pritvor zato što je samo član organizovane kriminalne grupe“. Podnosilac zaključuje da s u stekli „apsolutno svi uslovi“ za zamenu mere pritvora blažom merom.
Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je „ rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora“.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje , te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:
A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak
Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 249/10, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 17/09 od 12. aprila 2010. godine.
Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.
U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.
Iz odgovora Višeg suda u Beogradu proizlazi da je u periodu od januara 2012. (kada je promenjen predsednik sudećeg veća) do 24. juna 2014. godine (kada je dat odgovor na ustavnu žalbu) glavni pretres zakazan 123 puta.
B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor
Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (7. mart 201 4. godine) nalazio u pritvoru četiri godine i i skoro pet meseci, računajući od 15. oktobra 20 09. godine kada je lišen slobode.
Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.P. 39/09 od 17. oktobra 20 09. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.
Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe (i okrivljenom M.C.) produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 201 4. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.
Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 201 4. godine su, u stavu prvom izreke, odbijene kao neosnovan e žalb e brani laca podnosioca ustavne žalbe, izjavljen e protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 201 4. godine. U stavu drugom izreke navedenog rešenja je, pored ostalog, preinačeno prvostepeno rešenje u odnosu na okrivljenog M.C. tako što je prema njemu mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja stana.
Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je našao da su „žalbe branilaca optuženog Ž. V . neosnovane, a da je žalba branioca optuženog M.C. osnovana “.
U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno:
- da je podnosilac ustavne žalbe „opravdano sumnjiv da je zajedno sa D.Š. i G.S. organizovao kriminalnu grupu koja je delovala u međunarodnim razmerama, u cilju prodaje droge, te da postoji opravdana sumnja da je ova kriminalna grupa ostvarila dobit od više desetina miliona eura od prodaje opojne droge, a da najveći deo tog novca do sada nije pronađen, što upućuje na zaključak da je predmetni novac i dalje dostupan kako optuženom D.Š, tako i njegovim bliskim saradnicima, posebno imajući u vidu da se optuženi D.Š. i deo pripadnika ove kriminalne grupe više godina nalaze u bekstvu i da bi optuženi Ž. V . ovaj novac mogao iskor istiti za bekstvo i skrivanje od državnih organa Republike Srbije, radi izbegavanja krivičnog gonjenja za krivična dela za koja je zakonom propisana visoka kazna zatvora“;
- da „ okolnost da postoji opravdana sumnja da je ova kriminalna grupa za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima stavljala na raspolaganje falsifikovane putne isprave, radi lakšeg i konspirativnijeg prelaska državnih granica zemalja u kojima je grupa delovala, a što je, prema navodima optužnice, bio jedan od načina na koji je ova funkcionisala, što potvrđuju iskazi svedoka saradnika R.A. i N.J, a što su u svojim priznanjima o krivici potvrdili sada osuđeni M.K, D.L. i B.L, nesumnjivo predstavljaju, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva optuženog Ž . V, ukoliko bi se pritvor prema njemu ukinuo i on pustio na slobodu“.
U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „okolnost da je optuženi Ž. V . opravdano sumnjiv da je zajedno sa optuženima D.Š. i G.S. organizovao kriminalnu grupu koja je postojala i delovala duže vreme i da je isti opravdano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu od početka 2008. godine do 15. oktobra 2009. godine, po unapred utvrđenoj ulozi, preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika, angažovanjem većeg broja lica na teritoriji zapadne Evrope, iskazujući na taj način naročitu upornost u svom delovanju, kao i okolnost da su optuženi D.Š. i G.S. za koje postoji opravdana sumnja da su takođe organizatori ove kriminalne grupe i dalje na slobodi, nesumnjivo predstavljaju, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, okolnosti koje, kao osobite, ukazuju da će optuženi Ž . V . u kratkom vremenskom periodu ponoviti istorodno krivično delo ukoliko bi se pritvor prema njemu ukinuo i on pustio na slobodu“.
U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno:
- da je podnosilac ustavne žalbe „opravdano sumnjiv da je krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnik droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, počinio u okviru kriminalne grupe za koju postoji opravdana sumnja da ju je organizovao zajedno sa optuženima D.Š. i G.S. koji se nalaze u bekstvu i nisu dostupni državnim organima Republike Srbije, koja kriminalna grupa je delovala u međunarodnim razmerama i bavila se prekookeanskim trasportom droge u količini od 5.800 kilograma kokaina, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi;
- da „okolnost da je kod jednog od pripadnika grupe, i to D.L. koji je pravnosnažnom presudom prvostepenog suda na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela oglašen krivim, dana 20. oktobra 2009. godine pronađen novac u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom opojne droge u pitanju, okolnost da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, a da postoji opravdana sumnja da su od tog novca plaćani troškovi u cilju funkcionisanja kriminalne grupe, dakle, ovakav način izvršenja predmetnog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezisa stavom 1. Krivičnog zakonika za koje je optuženi Ž. V . opravdano sumnjiv da ga je počinio je doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.
Konačno, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je u obrazloženju osporenog rešenja posebno istakao i da je „rukovođen iznetim razlozima“ kao neosnovane ocenio predlog e „branioca optuženog Ž. V . da se mera pritvora prema ovom optuženom zameni merom zabrane napuštanja stana ... budući da se, po oceni ovoga suda, prisustvo optuženog Ž . V . radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka za sada može obezbediti samo merom pritvora“, ukazujući prvostepenom sudu da je „dužan da postupa sa naročitom hitnošću“.
Prema podnosiocu ustavne žalbe je 23. maja 2014. godine mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz primenu mere elektronskog nadzora (rešenje Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 204/14).
4. Odredbama Ustava na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).
Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).
Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).
Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog: da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 4.).
5. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu–Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine, kao i protiv „odluke prvostepenog pretresnog veća broj 249/10 od 13. februara 2014. godine i krivičnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 249/10“, a da je kao povređena prava označio prava iz člana 31. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.
Ustavni sud dalje konstuje da je podnosilac od Ustavnog suda zahtevao da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je „rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora“.
Imajući u vidu da Ustavni sud osnovanost ustavne žalbe ispituje u granicama zahteva istaknutoj u njoj, to je Sud navode podnosioca cenio isključivo u odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 12/14 od 15. januara 2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 36/14 od 3. februara 2014. godine, i to u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.
Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i da je za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe optužnicom stavljeno na teret da je organizator kriminalne grupe (zajedno sa još dva lica) koja je postojala i delovala u međunarodnim razmerama, a koja se u dužem vremenskom periodu bavila prekookeanskim transportom i prodajom opojne droge kokain u ukupnoj količini od 5.800 kilograma.
Ustavni sud je iz navedenog utvrdio da se u konkretnom slučaju postupak vodi za teška krivična dela za koja postoji opravdana sumnja da su i h optuženi izvršili kao organizatori i članovi organizovane krimin alne grupe, odnosno da je reč o organizovanom kriminalu koji, sam po sebi, od istražnih, a potom sudskih organa, zahteva izuzetno veliki stepen angažovanosti radi utvrđivanja činjenica i procene uloge i odgovornosti svakog od optuženih članova grupe. U ovakvim predmetima je, po oceni Suda, neophodna stalna kontrola svih okolnosti koje mogu uticati na nesmetano vođenje krivičnog postupka. Shodno tome, Ustavni sud smatra da duži vremenski periodi tokom kojih su optuženi u pritvoru u postupcima organizovanog kriminala nego u drugim postupcima, mogu biti opravdani, te da prilikom ocene da li je došlo do povrede prava na ograničeno trajanje pritvora treba uzeti u obzir činjenicu da postoji opravdana sumnja da je podnosilac organizator jedne ovakve kriminalne grupe (u smislu navedenog, videti, pored ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bak protiv Poljske, od 16. januara 2007. godine, broj 7870/04, stav 57.).
Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.
U obrazloženju osporenih rešenja je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe zajedno sa još dva optužena lica organizovao kriminalnu grup u koja je delovala u međunarodnim razmeram a u cilju prodaje opojne droge kokain te da je ostvarila dobit od više desetina miliona evra, pri čemu veći deo tog novca nije pronađen. Dalje je navedeno da postoji opravdana sumnja da je taj novac dostupan jednom od optuženih lica koje je i dalje u bekstvu, tako da podnosilac isti može da iskoristi za skrivanje i bekstvo, posebno imajući u vidu činjenicu da postoji opravdana sumnja (koja proizlazi i iz iskaza svedoka saradnika, ali i iskaza osuđenih lica datih u izjavama o priznanju krivice) da je ova organizovana kriminalna grupa za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima stavljala na raspolaganje falsifikovane putne isprave radi lakšeg i konspirativnijeg prelaska državnih granica zemalja u kojima je grupa delovala. Navedene okolnosti su, po oceni nadležnog suda , ukazivale da postoji opasnost od bekstva okrivljenog , ovde podnosioca ustavne žalbe.
U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe zajedno sa još dva optužena lica organizovao kriminalnu grupu k oja je delovala u dužem vremenskom periodu, i to od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine, i po unapred utvrđenoj ulozi preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji zapadne Evrope, te da su dva lica za koje postoji opravdana sumnja da su zajedno sa podnosiocem organizatori ove kriminalne grupe i dalje na slobodi, koje okolnosti su po oceni nadležnog suda, predstavljale osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.
Konačno, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se podnosiocu stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice izvršenja doveli do uznemirenja javnosti koje može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je podnosilac zajedno sa još dva lica koja se nalaze u bekstvu, organizovao kriminalnu grupu koja je delovala u međunarodnim razmerama i bavila se prekookeanskim trasportom droge u količini od 5.800 kilograma kokaina, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi. Takođe, navedeno je da je kod jednog od pripadnika ove grupe koji je pravnosnažno oglašen krivim na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela pronađen novac u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom navedene opojne droge, te da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, kao i da postoji opravdana sumnja da su od tog novca plaćani troškovi u cilju funkcionisanja kriminalne grupe.
Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe organizator organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama u cilju prodaje opojne droge kokain, da su lica za koja postoji opravdana sumnja da su takođe organizatori te grupe u bekstvu i da postoji opravdana sumnja da se kod jednog od njih nalazi novac od više desetina miliona evra koji podnosilac može da iskoristi za skrivanje i bekstvo, pri čemu postoji opravdana sumnja da je ova grupa za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima stavljala na raspolaganje falsifikovane putne isprave radi lakšeg i konspirativnijeg prelaska državnih granica, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi osporena rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) člana 211. stav 1. ZKP , odnosno da su argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je u dužem vremenskom periodu preduzeo više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da postoji opravdana sumnja da je iste preduzimao kao organizator kriminalne grupe zajedno sa još dva lica koja su i dalje u bekstvu , uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji zapadne Evrope) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.
Konačno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i jasno obrazlaži li, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (preprodaja 5.800 kilograma opojne droge kokain visoke čistoće od strane organizovane kriminalne grupe u međunarodnim razmerama, pri čemu se još dva lic a koj a su osumnjičen a da su takođe organizatori ove grupe nalaz e u bekstvu), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenom rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u osporenim rešenjima dali relevantne i dovoljen razloge za produženje pritvora prema podnosiocu.
Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga) tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku u predmetu organizovanog kriminala. Stoga Ustavni sud zaključuje da je , u konkretnom slučaju , dužina istrage i suđenja (koje se redovno zakazuje u primerenim rokovima) opravdana izuzetnom složenošću predmeta, pri čemu podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan period neaktivnosti koji bi mogao da dovede do suprotnog zaključka Suda.
Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su postupajući sudovi u osporen im rešenj ima naveo relevantne i dovoljne razlo ge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru četiri godine i skoro pet meseci do dana podnošenja ustavne žalbe. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i praksi Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela organizovanog kriminala, duži periodi pritvora nego u drugim slučajevima mogu biti razumni (videti, na primer: Tomecki protiv Poljske, broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine, stav 29; Luković protiv Srbije, broj 43808/07 od 26. marta 2013. godine, stav 46.).
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređen o Ustavom zajemčen o prav o na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.