Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda, Okružnog suda i Opštinskog suda. Žalba je delimično odbačena kao nedopuštena jer nisu navedeni razlozi, a delimično kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Dugić iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Dugić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 476/09 od 9. jula 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Dugić iz Kragujevca, preko punomoćnika Brigite Bataveljić, advokata iz Kragujevca, podnela je 4. novembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 476/09 od 9. jula 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su sudovi pogrešili kada su “pri donošenju spornih rešenja primenili samo odredbe člana 68. Zakona o izvršnom postupku, nalazeći da je za obustavu postupka dovoljno da se izvrši uvid u potvrdu Agencije za privredne registre“; da je Agencija za privredne registre brisanjem izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata povredila član 425. stav 4. Zakona o privrednim društvima, te da je navedenom radnjom oštećen izvršni poverilac, s obzirom da zbog obustave izvršnog postupka nije mogao da naplati svoje potraživanje; da je parniči postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu trajao „bespotrebno dugo“ i da je zbog „neprimereno dugog postupka od šest godina“ izvršni poverilac došao u situaciju da ne može svoje potraživanje da naplati, te da je „navedenom situacijom povređeno pravo na pravično suđenje, da se sudi u razumnom roku, pravo na isplatu odgovarajuće zarade za ostvaren rad i pravo na socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje“. Od Ustavnog suda je traženo da podnositeljki omogući ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava, odnosno da „dâ mogućnost da Republika Srbija, prko nadležnog ministarstva ... izvršnom poveriocu nadoknadi štetu u visini kako je to utvrđeno presudom Opštinskog suda u Kragujevcu“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, dok se prema odredbi člana 113. stav 2. Zakona ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe tužbom od 14. oktobra 1998. godine pokrenula parnični postupak pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, koji je okončan donošenjem presude P. 675/98 od 24. juna 2004. godine. Navedena presuda postala je pravnosnažna 24. maja 2005. godine, te je na osnovu nje podnositeljka, pokrenula izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Kragujevcu. Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem I1. 1205/05 od 22. avgusta 2005. godine dozvolio predloženo izvršenje, dok je rešenjem I1. 1967/06 od 18. decembra 2006. godine, donetim na predlog izvršnog poverioca, dozvolio promenu sredstva izvršenja, tako što je kao sredstvo izvršenja odredio popis i utvrđivanje vrednosti određenih nepokretnosti dužnika. Isti sud je rešenjem I1. 1967/06 od 15. avgusta 2007. godine obustavio navedeni izvršni postupak, ali je odlučujući o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv ovog rešenja, 22. oktobra 2007. godine doneo rešenje I1. 1967/06, kojim je stavio van snage rešenje od 15. avgusta 2007. godine, ukinuo sve sproveden radnje i prekinuo navedeni izvršni postupak. Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je podneskom od 19. maja 2008. godine predložila nastavak prekinutog postupka izvršenja. Opštinski sud u Kragujevcu, odlučujući o ovom predlogu, doneo je osporeno rešenje I1. 1967/06 od 4. jula 2008. godine, kojim je odbio kao neosnovan ovaj predlog izvršnog poverioca i obustavio navedeni izvršni postupak. Okružni sud u Kragujevcu je u postupku po žalbi izvršnog poverioca, doneo osporeno rešenje Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine, kojim je navedenu žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2008. godine. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca Gt-I-888/09 od 13. maja 2009. godine da neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja, podnositeljka ustavne žalbe je izjavila ovaj vanredni pravni lek, koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 476/09 od 9. jula 2009. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da zahtev „nije zasnovan na zakonskim razlozima zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti, a u obazloženju zahteva navodi se da su nižestepene odluke donete zbog pogrešne primene Zakona o izvršnom postupku, obrazlažući u čemu se te povrede ... sastoje“.

4. Odlučujući o dopuštenosti ustvne žalbe u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 476/09 od 9. jula 2009. godine, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se povreda označenih Ustavom zajemčenih prava obrazlaže razlozima koji se odnose na rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine.

Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 476/09 od 9. jula 2009. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena navedena prava, Ustavni sud je, s obzirom da u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Ispitujući blagovremenost ustavne žalbe u delu kojim se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine Ustavni sud konstatuje da je u izvršnom postupku donošenjem odluke po žalbi iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom dozvoljen način ili iz zakonom dozvoljenih razloga. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je blagovremenost predmetne ustavne žalbe u delu kojim se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I1. 1967/06 od 4. jula 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 266/09 od 17. februara 2009. godine cenio u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje primio najkasnije 13. maja 2009. godine kada je Republički javni tužilac dopisom Gt-I-888/09 obavestio podnositeljku ustavne žalbe da neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 4. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. U pogledu dela ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 675/98, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, s obzirom da se, saglasno navedenoj odredbi člana 170. Ustava, kao i navedenim odredbama čl. 82, 84. i 113. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava - 8. novembra 2006. godine, a u konkretnom slučaju osporena je dužina trajanja postupka koji je pravnosnažno okončan 24. juna 2004. godine, odnosno pre stupanja na snagu Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavi sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti