Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u postupku ekstradicije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Ministarstva pravde o ekstradiciji. Sud je utvrdio da postupak ekstradicije ne spada u delokrug prava na pravično suđenje, jer se u njemu ne odlučuje o krivičnoj optužbi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2075/2009
04.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Radunovića iz Cetinja, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Darka Radunovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva pravde Republike Srbije 713-01-03730/2008-8 od 5. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darko Radunović iz Cetinja, Republika Crna Gora, podneo je 6. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Slavka Berćana, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva pravde Republike Srbije 713-01-03730/2008-8 od 5. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, “jer je suprotno odredbi člana 551. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku izdat stranoj državi, SR Nemačkoj, a ne Republici Crnoj Gori” i da se osporeno rešenje poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Ambasada Savezne Republike Nemačke je notom od 21. jula 2008. godine dostavila Ministarstvu pravde Republike Srbije zahtev nemačkih pravosudnih organa za izdavanje podnosioca ustavne žalbe radi vođenja krivičnog postupka protiv njega, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio dva krivična dela teško ubistvo u pokušaju i druga dela. Nakon sprovedenog ekstradicionog postupka, Okružni sud u Novom Sadu je 3. septembra 2009. godine doneo rešenje Kr. 34/09, koje je postalo pravnosnažno 15. septembra 2009. godine, a kojim je utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje podnosioca.

Ministarstvo pravde Republike Crne Gore je molbom od 2. septembra 2009. godine takođe zatražilo izdavanje podnosioca ustavne žalbe radi vođenja krivičnog postupka protiv njega, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju. Nakon sprovedenog ekstradicionog postupka, Okružni sud u Novom Sadu je 8. septembra 2009. godine doneo rešenje Kr. 104/09, koje je postalo pravnosnažno 15. septembra 2009. godine, kojim je utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje podnosioca.

Odlučujući po molbama Savezne Republike Nemačke i Republike Crne Gore, Ministarstva pravde Republike Srbije je 5. oktobra 2009. godine donelo osporeno rešenje kojim je, pored ostalog, dozvolilo izdavanje podnosioca ustavne žalbe Saveznoj Republici Nemačkoj, jer su nadležni organi Savezne Republike Nemačke za Darkom Radunovićem 22. oktobra 2007. godine raspisali međunarodnu poternicu na osnovu koje je i lišen slobode u Republici Srbiji i prvi podneli ekstradicioni zahtev, dok nadležni organi Republike Crne Gore uopšte nisu raspisali međunarodnu poternicu.

Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku izručenja podnosioca ustavne žalbe koji je vodilo Ministarstvo pravde Republike Srbije, a koji je okončan osporenim rešenjem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 540. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: Zakonik) bilo je propisano: da su pretpostavke za izdavanje - da lice čije se izdavanje traži nije državljanin Srbije i Crne Gore, da delo zbog koga se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina, da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno, da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom, da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Republici Srbiji zbog istog dela učinjenog prema Republici Srbiji pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema državljaninu Srbije i Crne Gore, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva oštećenog, da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži i da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda (stav 1. tač. 1) do 7); da se pod uslovima iz tač. 3, 4. i 6. stava 1. ovog člana i ako za isto krivično delo nije već osuđen od domaćeg suda, može odobriti izdavanje stranca ili državljanina Srbije i Crne Gore međunarodnom sudu koji je Srbija i Crna Gora priznala potvrđenim međunarodnim ugovorom (stav 2.).

Članom 547. Zakonika bilo je propisano da ako sud povodom žalbe ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca, odnosno ako protiv takvog rešenja prvostepenog suda ne bude uložena žalba, predmet se dostavlja organu određenom posebnim propisom, koji će odlučiti o izdavanju. Odredbom člana 551. stav 1. Zakonika bilo je propisano da ako izdavanje istog lica traži više stranih država zbog istog krivičnog dela, daće se prvenstvo molbi države čiji je državljanin to lice, a ako ta država ne traži izdavanje - molbi države na čijoj teritoriji je krivično delo izvršeno, a ako je delo izvršeno na teritoriji više država ili se ne zna gde je izvršeno - molbi države koja je prva tražila izdavanje.

Na osnovu odredbe člana 102. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, broj 20/09), stupanjem na snagu ovog zakona (27. marta 2009. godine), prestale su da važe, pored ostalog, odredbe Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539. do 555.) Zakonika o krivičnom postupku. Međutim, kako je odredbom člana 103. Zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano da će se postupci u kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona podneta molba za pružanje međunarodne pravne pomoći sprovesti prema odredbama navedene Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, to se na postupak izdavanja podnosioca ustavne žalbe primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

5. Iz navedenih odredaba Zakonika, po oceni Ustavnog suda, sledi da se u postupku ekstradicije ispituju procesni uslovi za izručenje određenog lica drugoj državi. Dakle, u postupku ekstradicije se ne raspravlja o osnovanosti krivične optužbe protiv lica čije se izdavanje traži, niti se utvrđuje njegova krivična odgovornost. Stoga se lice čije se izdavanje traži ne može pozivati na to da je rešenjem kojim je dozvoljeno njegovo izdavanje drugoj državi povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava kada je ocenio da postupak povodom ekstradicije ne spada u delokrug stava 1. člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, s obzirom na to da ovaj postupak ne obuhvata odlučivanje o krivičnoj optužbi (predmet Mamatkulov i Askarov protiv Turske od 4. februara 2005. godine, stav 80.).

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer je ustavna žalba nespojiva ratione materiae sa odredbom Ustava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, te ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u postupku ekstradicije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti