Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ponovljenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u ponovljenom radnom sporu koji je trajao osam godina i sedam meseci. Neefikasnost prvostepenog suda, uključujući duge periode neaktivnosti, identifikovana je kao glavni uzrok kašnjenja, zbog čega je podnosiocu dosuđena naknada.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2075/2020
30.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku p o ustavnoj žalb i D. M . iz sela Rasnica kod Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P1. 256/18 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo D. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz sela Rasnica kod Pirota izjavio je Ustavnom sudu, 7. februara 2020. godine, preko punomoćnika D. K, advokata iz Pirota, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P1. 256/18, ranije predmet P1. 147/12, kao i protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu R4P. 16/19 od 21. januara 2020. godine zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporeni postupak trajao više od 12 godina, odnosno devet godina od donošenja rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanj e postupka, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ovo posebno jer se, u konkretnom slučaju, radilo o radnom sporu , koji je prema važećim zakonskim odredbama hitne prirode.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, te mu utvrdi povrede navedenih ustavnih prava, kao i utvrdi mu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalb a se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavnih žalbi u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu P1. 256/18 (ranije predmet Osnovnog suda u Pirotu P1. 146/12), dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

D. M . iz sela Rasnica kod Pirota, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 26. juna 2007. godine Opštinskom sudu u Babušnici tužbu protiv Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova, radi isplate dodatka na platu.

Opštinski sud u Babušnici je doneo presudu P. 101/07, P. 107/07, P. 108/07 od 14. novembra 2008. godine kojom je odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca Z.M, D.R. i D . M . (podnosioca) , kojima su tražili da se tužena Republika Srbija obaveže da im isplati dodatak na platu za prekovremeni rad, za rad noću i za rad na dan državnog i verskog praznika za poslednje tri godine pre podnošenja tužbe u visini po nalazu veštaka finansijske struke, te rešio da svaka strana snosi svoje troškove.

Okružni sud u Pirotu je doneo presudu Gž. 1018/08 od 25. decembra 2008. godine kojom je žalbu tužilaca odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Nakon što je Ustavni sud doneo Odluku Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine, tužilac D. M . je podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Navedeni predlog je podnet 24. maja 2011. godine Osnovnom sudu u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici.

Postupajući po navedenom predlogu, Osnovni sud u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici je doneo rešenje P. 107/07 od 21. februara 2012. godine kojim se: u stavu prvom izreke dozvoljava ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Opštinskog suda u Babušnici P. 101/07 od 14. novembra 2008. godine; u stavu drugom izreke ukida se presuda Opštinskog suda u Babušnici P. 101/07 od 14. novembra 2008. godine; u stavu trećem izreke zakazuje se glavna rasprava po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka.

U ponovljenom postupku, sud je do donošenja prve prvostepene presude zakazao 19 ročišta, od kojih pet ročišta nije održano: jedno jer nije pristupio uredno pozvani punomoćnik tužioca, dva jer se punomoćnik tužene javio sa predlogom za odlaganje ročišta, jedno zbog štrajka advokata i jedno jer se punomoćnik tužioca nalazi na bolničkom lečenju, a zastupnik tužene tražio odlaganje. U periodu od 22. maja 2012. godine, kada je sudu veštak ekonomsko-finansijske struke dostavio traženi nalaz i mišljenje, sud nije zakazivao ročišta niti preduzimao druge procesne radnje do 5. februara 2013. godine. Takođe, u periodu od 9. septembra 2013. godine do 23. oktobra 2014. godine, nije bilo aktivnosti suda. U periodu od 26. februara 2016. godine do 7. marta 2017. godine, kada je veštak ekonomsko-finansijske struke dostavio sudu traženi dopunski nalaz i mišljenje, spisi predmeta su se nalazili kod veštaka, te stoga nije bilo aktivnosti suda.

Osnovni sud u Pirotu je doneo presudu P1. 147/12 od 6. oktobra 2017. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa tuženu obavezao da tužiocu isplati iznose tačno određene stavom prvim izreke presude na ime prekovremenog rada, rada noću, rada za vreme državnih i verskih praznika za period od 26. juna 2004. godine do 26. juna 2007. godine, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.762,00 dinara.

Postupajući po žalbi tužene od 13. decembra 2017. godine , Apelacioni sud u Nišu je doneo rešenje Gž1. 125/18 od 22. maja 2018. godine kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, sud je do donošenja druge prvostepene presude, zakazao i održao četiri ročišta, u kom periodu je sproveo dokaz saslušanjem veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Osnovni sud u Pirotu je doneo presudu P1. 256/18 od 28. januara 2019. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa tužen u obaveza o da tužiocu isplati iznose tačno određene stavom prvim izreke presude na ime prekovremenog rada, rada noću, rada za vreme državnih i verskih praznika za period od 26. juna 2004. godine do 26. juna 2007. godine, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 127.644,00 dinara.

Tužena je na presudu izjavila žalbu 18. marta 2019. godine , dok je tužilac žalbu izjavio na deo prvostepene presude kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu Gž1. 1208/19 od 17. maja 2019. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu isplati neisplaćenu platu na ime rada za vreme državnih i verskih praznika, na ime prekovremenog rada, kao i na ime noćnog rada za period od 26. juna 2004. godine do 26. juna 2007. godine, te ukinuo prvostepenu presudu u preostalom delu izreke u kome je sadržana odluka o troškovima postupka, u kom delu je predmet vratio istom sudu na ponovno odluč ivanje.

Osnovni sud u Pirotu je u ponovnom postupku doneo rešenje P1. 256/18 od 25. decembra 2019. godine kojim je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 210.144,00 dinara , u roku od 15 dana od prijema ovog rešenja, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti ovog rešenja, pa do isplate, pod pretnjom izvršenja.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud najpre konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o parničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka, po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak okončanog parničnog postupka, niti sa njim čini jedinstvenu celinu.

Stoga je Ustavni sud postupak koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Babušnici P. 107/07 i postupak po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka posmatrao kao odvojene celine. S tim u vezi, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji je vođen pred Osnovnim sudom u Babušnici u predmetu P. 107/07, odbacio kao neblagovremenu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), a imajući u vidu da je presuda Okružnog suda u Pirotu Gž. 1018/08 od 25. decembra 2008. godine, kao odluka doneta po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu i kojom je okončan postupak u predmetu P. 107/07, podnosiocu nesumnjivo dostavljena pre 24. maja 2011. godine, kada je podnet predlog tuž ioca za ponavljanje postupka , pa je rešeno kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni radni spor po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka pokrenut 24. maja 2011. godine, a da je pravnosnažno okončan 25. decembra 2019. godine, donošenjem rešenja Osnovnog suda u Pirotu P1. 256/18 kojim je konačno odlučeno i o troškovima postupka. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao osam godina i sedam mesec i, što prima facie može da ukaže da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen u toj meri da bi mogao opravdati ukupno trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on imao legitiman pravni interes da se o predmetu parničnog postupka, koji se vodio radi isplate dodatka na platu , odluči u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da je prva prvostepena presuda, koja je naknadno ukinuta, doneta tek nakon šest i po godina, dok je druga prvostepena presuda, koja je doneta tek nakon skoro osam godina, ukinuta u delu o troškovima postupka, o kojima je rešeno nakon osam i po godina. Takođe, Ustavni sud je, tokom trajanja prvostepenog postupka, utvrdio i dva perioda potpune neaktivnosti suda, od 22. maja 2012. godine do 5. februara 2013. godine i od 9. septembra. 2013. godine do 23. oktobra 2014. godine, kada sud nije zakazao ni jedno ročište, što su sve činjenice koje su uticale na dužinu trajanja osporenog postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da jedno ročišt e koj e ni je održan o zbog generalnog štrajka advokata, predstavlja objektivnu okolnost koj a se ne mo že staviti na teret sudu i da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvata Ustavni sud, samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.) .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P 1. 256/18, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je prevashodno pošao od zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, ali je cenio i sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno je cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

8. Pored toga, Ustavni sud nije posebno razmatrao deo ustavne žalbe kojim podnosilac osporava rešenje Osnovnog suda u Pirotu R4P. 16/19 od 21. januara 2020. godine zbog povred e prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, s obzirom na to da je prethodno već utvrdio povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je bio predmet podnetog prigovori radi ubrzavanja i ovde osporenog postupka .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ponovljenom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti