Nedopuštenost ustavne žalbe privatnog tužioca zbog odbijanja privatne krivične tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privatnog tužioca, navodeći da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje okrivljenom, a ne tužiocu. Privatni tužilac nema Ustavom zajemčeno pravo da okrivljeni bude osuđen u krivičnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare S. Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare S. Šiljak izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 27. juna 2009. godine, rešenja predsednika Okružnog suda u Kragujevcu VII Su. 5/09 od 26. januara 2009. godine, „rešenja Okružnog suda u Kragujevcu“ bez oznake broja i datuma donošenja, šest rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 463/09, Kv. 551/09, Kv. 552/09, Kv. 553/09, Kv. 554/09, Kv. 555/09 od 15. oktobra 2009. godine, kao i "radnji predsednika Okružnog suda u Kragujevcu, sudije opštinskog suda u Kragujevcu i Opštinskog suda u Kragujevcu, Veća za odlučivanje van glavnog pretresa".

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara S. Šiljak iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 6. novembra 2009. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 22. decembra 2009. godine i 18. januara 2010. godine, protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 27. juna 2009. godine, rešenja predsednika Okružnog suda u Kragujevcu VII Su. 5/09 od 26. januara 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu „nepoznate oznake, broja i datuma donošenja“, šest rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine, šest rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 463/09, Kv. 551/09, Kv. 552/09, Kv. 553/09, Kv. 554/09, Kv. 555/09 od 15. oktobra 2009. godine, kao i "radnji predsednika Okružnog suda u Kragujevcu, sudije opštinskog suda u Kragujevcu i Opštinskog suda u Kragujevcu, Veća za odlučivanje van glavnog pretresa", zbog „povreda odredaba Ustava i to iz člana 21, člana 23. stav 1, člana 25. stav 1, člana 32. stav 1, člana 36, člana 37. stav 1, člana 51. st. 1. i 2, člana 60. st. 1. i 4.“, povrede odredaba čl. 14, 16, 17, 18, 19. i 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i povrede odredaba člana 3, člana 6. stav 1. i čl. 13, 14. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtevala je da Ustavni sud „utvrdi na nesumnjiv način da ima više nepravilnosti u postupcima vođenim pred Opštinskim i Okružnim sudom u Kragujevcu ... utvrdi na nesumnjiv način da je nad privatnom tužiljom izvršena neposredna diskriminacija ... da se u naznačenom krivičnom predmetu broj K. 146/06 Opštinskog suda u Kragujevcu i zaista postupalo sporo, sporno, nesavesno, nestručno i nečasno ... da se svesno vršilo sprečavanje privođenju pravdi okrivljenih, očiglednom zloupotrebom prava ... da oglasi okrivljene krivim“ i obaveže ih da podnositeljki ustavne žalbe solidarno isplate i „vrate“ opredeljene novčane iznose i da „dosudi“ naknadu štete u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava čija se zaštita traži povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća kao privatni tužilac u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja. U konkretnom predmetu, osporenim prvostepenim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 27. juna 2009. godine odbijena je privatna krivična tužba privatne tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv više okrivljenih lica i postupak je obustavljen. Istim rešenjem je odlučeno da podnositeljka ustavne žalbe snosi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem. Osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine odlučeno je o visini troškova krivičnog postupka, tako što su troškovi dosuđeni svakom od šestoro saokrivljenih pojedinačno. Osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 463/09, Kv. 551/09, Kv. 552/09, Kv. 553/09, Kv. 554/09, Kv. 555/09 od 15. oktobra 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe podnositeljke ustavne žalbe izjavljene protiv navedenih šest rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine. Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavnu žalbu podnosi isključivo iz razloga što nije zadovoljna odlukom suda u konkretnom krivičnom predmetu, odnosno zato što smatra da su okrivljeni trebali biti osuđeni po njenoj privatnoj tužbi umesto što je postupak obustavljen, kao i iz razloga što, posledično, nije zadovoljna ni odlukom o troškovima krivičnog postupka. Smatra da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i druga ljudska prava označena u ustavnoj žalbi.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac, kao ni oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv okrivljenog lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je optuženo biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se privatna tužilja u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da joj je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbijena njena privatna krivična tužba podneta protiv okrivljenih lica, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už – 713/08 od 27. januara 2010. godine, kao i u više sličnih ustavnosudskih predmeta. Takođe, Ustavni sud je odlučujući na ovaj način, imao u vidu i istovetan stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu sadržan u presudi Krzak protiv Poljske od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, u kojoj je ocenjeno da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbačena žalba zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenjeno da je rationae materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako se pravo na pravično suđenje u konkretnom slučaju ne jemči podnositeljki ustavne žalbe, a imajući u vidu da je to jedna od bitnih pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podneta ustavna žalba nedopuštena. S obzirom na to da se tvrdnje o povredi ostalih označenih ustavnih prava suštinski zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, to se ocena Suda o povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava odnosi i na ostale navode podnosioca.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe privatnog tužioca zbog odbijanja privatne krivične tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti