Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti, nedopuštenosti i neblagovremenosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Srete Savića. Žalba protiv odluka o ponavljanju postupka je nedopuštena jer se njima ne odlučuje o pravima, dok je žalba protiv glavne meritorne presude Okružnog suda odbačena kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka roka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srete Savića iz Plavne, Opština Negotin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 15. septembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Srete Savića izjavljena protiv presude Okruženog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8753/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3522/10 od 19. januara 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Sreto Savić iz Plavne, Opština Negotin, izjavio je 9. maja 2011. godine, preko punomoćnika Radomira Stojčića advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Okruženog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8753/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3522/10 od 19. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5358/06 od 20. septembra 2007. godine, tako što je tužbeni zahtev podnosioca odbijen kao zastareo; da je "nepravilnim i nepravičnim suđenjem" podnosiocu ustavne žalbe pričinjena šteta; da potraživanje podnosioca ustavne žalbe nije zastarelo, jer je prouzrokovano krivičnim delom; da sudovi, u identičnim slučajevima, nisu prihvatali prigovor zastarelosti, već da su usvajali tužbene zahteve. Podnosilac je u ustavnoj žalbi takođe izneo razloge zbog kojih smatra da potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema štetniku, zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5358/06 od 20. septembra 2007. godine tako što je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe odbijen kao zastareo; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8753/10 od 17. marta 2010. godine odbijen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje parničnog postupka okončanog osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine; da je stavom 1. izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3522/10 od 19. januara 2011. godine odbačen kao nedozvoljen tužiočev zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine, a da je stavom 2. izreke istog rešenja odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu.
Ustavni sud je, na osnovu okolnosti da je rešenje Apelacioni sud u Beogradu kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka okončanog osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu doneto 17. marta 2010. godine, utvrdio da je ta presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena pre navedenog dana.
4. Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu i stavom 2. izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda, kojima je odbijen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, nije odlučeno o njegovim pravima i obavezama, već jedino o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, zbog čega, po oceni Ustavnog suda, njima nije moglo biti povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav zauzet je u ranijoj praksi Ustavnog suda (videti: Rešenje Už - 296/08 od 26. novembra 2009. godine), kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava (videti: Odluku Rudan protiv Hrvatske, aplikacija broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine).
Po oceni Ustavnog suda, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je odlukom sadržanom u stavu 1. izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko ustavno pravo podnosioca. Naime Ustavom se jemči pravo na žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo. Vanredno pravno sredstvo se može podneti samo ako je zakonom predviđeno, i ako su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za njegovo izjavljivanje. Zbog toga što Zakonom o parničnom postupku nije predviđeno pravno sredstvo "zahtev za vanredno preispitivanje presude" odlukom o odbacivanju tog nedozvoljenog pravnog sredstva, sadržanom u stavu 1. izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda, nije moglo biti povređeno neko ustavno pravo podnosioca.
Imajući u vidu da osporenim rešenjima nije odlučeno ni o jednom materijalnom pravu podnosioca ustavne žalbe (pa ni o pravu na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa), jer su oba osporena rešenja procesne odluke, povreda prava zajemčenog odredbom člana 35. stav 2. Ustava se ratione materiae ne može dovesti u vezu sa sadržinom rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8753/07 od 17. marta 2010. godine, kao ni sa odlukom sadržanom u stavu 1. i stavu 2. izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda.
Polazeći od izloženog Ustavni sud je ustavnu žalbu, u delu u kome se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8753/10 od 17. maja 2010. godine, i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3522/10 od 19. januara 2011. godine, odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.
5. Prema stavu Ustavnog suda, smatra se da je, u parničnom postupku, donošenjem odluke po žalbi na presudu, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, iscrpljeno poslednje delotvorno pravno sredstvo koje se mora iscripsti pre izjavljivanja ustavne žalbe.
Rok za izjavljivanja ustavne žalbe počinje da teče od dana prijema odluke po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu, u ovom slučaju od dana prijema odluke po žalbi na presudu. Izjavljivanje predloga za ponavljanje parničnog postupka, kao ni izjavljivanje nekog zakonom ne predviđenog vanrednog pravnog sredstva, ne utiče na protek roka za izjavljivanje Ustavne žalbe.
S obzirom da je podnosilac ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 15043/07 od 8. aprila 2009. godine primio pre 17. marta 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, u delu u kome se osporava ova presuda, neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu, u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
ZAMENIK PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
dr Marija Draškić