Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu „Ivanmerc“ d.o.o. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 1993. godine. Naložena je nadoknada nematerijalne štete i hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2079/2009
14.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „Ivanmerc“ d.o.o iz Lozovika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Ivanmerc“ d.o.o iz Lozovika i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 821/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu, Sudska jedinica u Velikoj Plani da u predmetu iz tačke 1. preduzme sve mere, kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Ivanmerc“ d.o.o iz Lozovika je 9. novembra 2009. godine, preko zakonskog zastupnika Branka Rajića iz Lozovika, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio 19. jula 2010. godine i 3. februara 2011. godine, protiv međupresude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 628/08 od 26. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7043/10 od 26. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu P.758/93 ranijeg Opštinskog suda u Velikoj Plani, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno poziva i na povredu iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporena parnica u kojoj je doneto više presuda, započeta još 1993. godine pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani, ta da još nije okončana. Takođe podnosilac ističe da 1993. godine zaključio sa SIZ za stanovanje u opštini Velika Plana kupoprodajni ugovor čiji je predmet bilo određeno gradsko građevinsko zemljište. Nakon toga bivši vlasnici tog zemljišta, koji su ga 1978. godine dobrovoljno prodali navedenom SIZ za stanovanje, podneli su tužbu prvostepenom sudu iz razloga što SIZ za stanovanje nije u roku od tri godine započeo izgradnju na tom zemljištu. Vrhovni sud Srbije je uvažio argumente tužioca i raskinuo navedeni kupoprodajni ugovor, te naložio da se izvrši povraćaj navedenog zemljišta bivšim vlasnicima, a što je i učinjeno. Kako je osporenim presudama utvrđeno da je pravni sledbenik SIZ za stanovanje u opštini Velika Plana JKP „Miloš Mitrović“, to podnosilac smatra da je, u konkretnom slučaju, pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno odgovarajuće odluke opštine Velika Plana. Stoga, podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih ustavnih prava, kao i da mu se nadoknadi šteta iz razloga što prvostepeni sud odugovlači postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 821/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Slobodan Savić i Dragiša Savić, obojica iz Lozovika, su 11. avgusta 1993. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani podneli tužbu protiv tuženih Javnog komunalnog preduzeća „Miloš Mitrović“ iz Velike Plane (u daljem tekstu: JKP) i „Ivanmerc“ d.o.o iz Lozovika, ovde podnosioca ustavne žalbe (u daljem tekstu: Ivanmerc), radi povraćaja ekspropisane nepopkretnosti (katastarska parcela broj 13875, KO Lozovik). Povodom navedene tužbe prvobitno je pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani formiran predmet P. 758/93, da bi kasnije pred tim sudom dobijao nove brojeve: P. 426/02, P. 878/03, P. 747/04, P. 610/05, P. 361/07, P. 628/08.

U toku postupka protivtužilac JKP podneo je 10. novembra 1998. godine protivtužbu protiv protivtuženog Dragiše Savića, radi isplate određenog iznosa na ime isplaćene naknade za eksproprisanu nepokretnost (katastarska parcela broj 13875, KO Lozovik), sa zakonskom zateznom kamatom. Takođe je protivtužilac JKP podneo 15. decembra 1998. godine protivtužbu protiv prvotuženog Prvoslava Šajkovića, radi isplate određenog iznosa na ime isplaćene naknade za eksproprisanu nepokretnost (katastarska parcela broj 13876/1, KO Lozovik) sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosilac ustavne žalbe je 23. decembra 1997. godine podneo posebnu tužbu protiv tuženih Prvoslava Šajkovića, Slobodana Savića, radi plaćanja troškova na ime ograđivanja žičanom ogradom predmetnih parcela, kao i protiv JKP, radi povraćaja kupoprodajne cene i naknade štete. Zatim je 18. marta 1998. godine protivtužilac Prvoslav Šajković podneo protivtužbu protiv JKP i podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja uknjižbe i predaje u državinu predmetnih nepokretnosti. Povodom navedene tužbe i protivtužbe vodio se pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani prvobitno postupak pod brojem P.11/98, koji je nanadno spojen sa predmetom P. 758/93.

Do donošenja presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 758/93 od 27. novembra 2001. godine, u pogledu navedenih tužbenih i protivtužbenih zahteva u oba navedena postupka zakazano je ukupno 25 ročišta od kojih je 16 održano - 14. oktobra 1993. godine, 6. avgusta 1998. godine, 1. oktobra 1998. godine, 17. decembra 1998. godine, (19. marta 1998. godine, 28. maja 1998. godine, 17. decembra 1998. godine, 4. februara 1999. godine, 18. oktobra 1999. godine u postupku P.11/98), 14. aprila 2000. godine, 12. juna 2000. godine, 2. februara 2001. godine, 18. aprila 2001. godine, 14. septembra 2001. godine, 8. oktobra 2001. godine i 27. novembra 2001. godine, na kojima su izvedeni sledeći dokazi - uvid u odgovarajuća dokumenta i spise, veštačenje od strane veštaka finansijsko - ekonomske struke, pri čemu je i saslušan taj veštak, uviđajem na licu mesta, dok preostalih devet nije održano, i to: 28. septembra 1993. godine - zbog nedolaska zakonskog zastupnika Ivanmerca. za koga nije bilo dokaza da je primio poziv; 8. maja 1998. godine - zbog sprečenosti postupajućeg sudije; 4. juna 1998. godine - jer punomoćnik tužioca Slobodana Sanića nije dostavio tuženima precizirani tužbeni zahtev od 29. maja 1998. godine; 10. novembra 1998. godine - na predlog tuženih JKP i Ivanmerca (13. jula 1999. godine - zbog nedolaska veštaka; 14. septembra 1999. godine - zbog nedolaska tužioca Ivanmerca; 27. marta 2000. godine - zbog nedolaska tužioca Ivanmerca i drugotuženog Slobodana Savića u postupku P.11/98); 23. marta 2001. godine - zbog nedolaska veštaka koji je uredno pozvan; 13. novembra 2001. godine - zbog nedolaska protivtuženog Ivanmerca za koga nije bilo dokaza da je uredno pozvan.

U navedenom vremenskom intervalu Opštinski sud u Velikoj Plani (povodom rešenja tog suda donetog na ročištu od 14. oktobra 1993. godine, kojim je određeno da će se naredno ročište u parničnom postupku u predmetu P. 758/93 zakazati kada se tom predmetu združe spisi SO Velika Plana - Sekretarijata za privredne i društvene delatnosti broj 465 - 34/80-04, kao i rešenja donetog na ročištu održanom 17. decembra 1998. godine, kojim je takođe bilo određeno da će se naredno ročište u parničnom postupku u predmetu P. 758/93 zakazati kada se tom predmetu združe spisi SO Velika Plana - Odeljenje za privredne i društvene delatnosti broj 465 - 2/93-04) je dopisima od 19. oktobra 1993. godine, 27. novembra 1996. godine, 20. marta 1997. godine i 17. decembra 1998. godine zatražio izveštaj od SO Velika Plana - Opštinska uprava - Odeljenje za privredu, urbanizam i komunalno stambene poslove izveštaj u kom je stadijumu postupak deeksproprijacije nepokretnosti katastarska parcela broj 13875, KO Lozovik, odnosno spise predmeta. U vezi tih dopisa navedeni opštinski organ je dopisima od 19. oktobra 1993. godine, 5. decembra 1996. godine i 31. marta 1997. godine, obaveštavao prvostepeni sud da se predmet nalazi u Ministarstvu finansija radi postupanja po žalbi na prvostepeno rešenje odgovarajućeg opštinskog organa. Punomoćnik tužioca Slobodana Savića i Dragiše Savića podneskom od 21. aprila 1998. godine je obavestio prvostepeni sud da je postupak deeksproprijacije pravosnažno okončan rešenjem SO Velika Plana - Opštinska uprava - Odeljenje za privredu, urbanizam i komunalno stambene poslove broj 465 - 2/93-04 od 6. juna 1996. godine, te je predložio da se nastavi prekinuti parnični postupak.

U vezi naloga prvostepenog suda da Ivanmerc precizira tužbeni zahtev, datog na ročištu održanom 28. maja 1998. godine, punomoćnik Ivanmerca je dostavio 2. septembra 1998. godine podnesak u kojem je postupio po navedenom nalogu, a dopisom od 29. oktobra 1998. godine urgirao da sud zakaže novo ročište.

Poravnanjem sastavljenim 1. septembra 1999. godine pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P.11/98, tuženi JKP se obavezao da tužiocu Ivanmercu ustupi poslovni prostor - lokal površine 40m2 i garažu za putnička vozila, kao i da mu isplati 85% od svote novca koja tuženom JKP bude dosuđena u sporu od tuženih Prvoslava Šajkovića i Slobodana Savića. Ovim paravnanjem su tužilac Ivanmerc i tuženi Prvoslav Šajković, Slobodan Savić i JKP, saglasno konstatovali da su tim poravnanjem u potpunosti regulisali imovinskopravni odnos koji je bio predmet spora u ovoj parnici. Ivanmerc je pokrenuo pred Trgovinskim sudom u Požarevcu spor radi poništaja pomenutog poravnanja i naknade štete, međutim rešenjem Trgovinskog suda Požarevac P. 406/05 od 28. septembra 2006. godine određen je prekid tog postupka do pravnosnažnog okončanja parnice pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 610/05 ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

Presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 758/93 od 27. novembra 2001. godine je presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 481/02 od 11. juna 2002. godine delimično ukinuta u stavu prvom, stavu četvrtom i stavu petom i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

U ponovnom postupku je zakazano je ukupno pet ročišta za glavnu raspravu i sva su održana (30. avgusta 2002. godine, 20. novembra 2002. godine, 27. decembra 2002. godine, 22. maja 2003. godine i 4. juna 2003. godine), na kojima je izveden dokaz uvidom u određena dokumenta.

Dopisom punomoćnika Ivanmerca od 9. januara 2003. godine upućenim Opštinskom sudu u Velikoj Plani je, pored ostalog, navedeno: da je Ivanmerc tuženi u ovom postupku, ali ne i u pogledu tužbenog zahteva kojim JKP traži od tuženih Slobodana Savića i Prvoslava Šajkovića isplatu određenog iznosa na ime primljene naknade za eksproprisanu predmetnu nepokretnost; da ima pravnog interesa da JKP uspe u tom sporu i ostvari što viši iznos za isplaćenu navedenu naknadu za eksproprijaciju, imajući u vidu da je sa JKP zaključio poravnanje kojim je utvrđeno da Ivanmerc ima pravo na procenat od onog što ostvari JKP na ime povraćaja isplaćene naknade za eksproprijaciju predmetne nepokretnosti, te izjavljuje svoje učešće kao umešač u ovom delu postupka.

Presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 426/02 od 4. juna 2003. godine je presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 958/03 od 18. novembra 2003. godine delimično ukinuta u delu stava prvom i stavu drugom i trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

U ponovnom postupku je zakazano je ukupno tri ročišta za glavnu raspravu od kojih su dva održana (5. februara 2004. godine i 29. aprila 2004. godine), dok ročište zakazano za 22. mart 2004. godine nije održano zbog dostave punomoćniku tužioca Dragiše Savića podneska - protivtužbe koje JKP podnelo na tom ročištu.

Presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 878/03 od 29. aprila 2004. godine je stavom drugim presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 1144/04 od 21. septembra 2004. godine delimično ukinuta u delu stava prvom i stavu četvrtom izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je stavom prvim drugostepene presude u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Protiv navedene drugostepene presude punomoćnik JKP je 29. novembra 2004. godine izjavio reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 248/06 od 12. aprila 2006. godine ukinuo navedenu drugostepenu presudu u delu stava prvom izreke, dok je u preostalom delu reviziju odbio kao neosnovanu.

U ponovnom postupku je zakazano jedno ročište, i to za 6. decembar 2004. godine, koje je održano.

Presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 747/04 od 6. decembra 2004. godine je rešenjem Okružnog suda u Smederevu Gž. 568/05 od 21. septembra 2005. godine ukinuta u celini i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku je zakazano je ukupno osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih su četiri održana (29. novembra 2006. godine, 10. jula 2007. godine, 10. avgusta 2007. godine i 26. oktobra 2007. godine), dok preostalih četiri ročišta nije održano (3. aprila 2006. godine - zbog toga što su se spisi predmeta se nalazili u Okružnom sudu u Smederevu; 3. jula 2006. godine - jer su se spisi predmeta nalazili u Trgovinskom sudu u Požarevcu; 4. aprila 2007. godine - zbog obaveštenja da je Prvoslav Šajković preminuo; 27. septembra 2007. godine - jer Javno preduzeće „Plana“ nije dostavilo traženu odluku).

Opštinski sud u Velikoj Plani doneo je i četiri rešenja van ročišta i to: rešenje P. 610/05 od 11. aprila 2007. godine kojim je prekinuo postupak u toj parnici usled smrti tuženog Prvoslava Šajkovića u kome se on pojavljuje kao tuženi u odnosu na tužioca Ivanmerca, kao i u delu u kojem se on pojavljuje kao protivtuženi u odnosu na protivtužioca JKP na čijoj se strani pojavljuje kao umešač Ivanmerc; rešenje P. 361/07 od 7. maja 2007. godine kojim se nastavlja postupak u toj parnici počev od 30. aprila 2007. godine u delu u kome se on pojavljuje kao tuženi u odnosu na tužioca Ivanmerca, kao i u delu u kojem se on pojavljuje kao protivtuženi u odnosu na protivtužioca JKP na čijoj se strani pojavljuje kao umešač Ivanmerc; dva rešenja od P. 361 od 10. jula i 24. septembra 2007. godine kojim se Javnom preduzeću „Plana“ iz Velike Plane nalaže da se u roku od osam dana dostavi tom prvostepenom sudu izveštaj, pored ostalog, i o tome da li je zemljište katastarska parcela br. 13875 i 13876/1, KO Lozovik izgrađeno ili neizgrađeno, odnosno Odluku o osnivanju bivšeg Fonda za uređenje građevinskog zemljišta, pod pretnjom novčane kazne.

Presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 361/07 od 26. oktobra 2007. godine je stavom prvim rešenja Okružnog suda u Smederevu Gž. 61/08 od 22.oktobra 2008. godine ukinuta u stavu prvom, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke u odnosu na tuženog-protivtužioca JKP i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je stavom drugim drugostepene presude odbačena kao nedozvoljena žalba tuženog-protivtužioca u odnosu na stav prvi, drugi, treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, deveti i deseti izreke navedene prvostepene presude u odnosu na tuženog Ivanamerca.

U ponovnom postupku su zakazana dva ročišta za glavnu raspravu, koja su i održana (24. april 2009. godine i 29. jun 2009. godine).

Vrhovni sud Srbije je rešenjem P. 363/09 od 27. maja 2009. godine odbio predlog umešača na strani protivtužioca Ivanmerca da se za postupanje u ovoj pravnoj stvari odredi drugi stvarno nadležan sud.

Osporenom međupresudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 628/08 od 29. juna 2009. godine je u stavu prvom izreke odbačen predlog protivtužilačke strane da se uskrati mešanje umešaču Ivanmerc na strani protivtužioca, dok je stavom drugim izreke utvrđeno da je osnovan protivtužbeni zahtev protivtužioca JKP "Miloš Mitrović " iz Velike Plane i prema protivtuženom Dragiši Saviću iz Lozovika i prema protivtuženom Dobrici Šajkoviću iz Lozovika, kao sledbeniku pok. Prvoslava Šajkovića biv. iz Lozovika, kojim je traženo da se isti protivtužioci obavežu na povraćaj isplaćene naknade za eksproprisane nepokretnosti, i to za katastarsku parcelu broj 13875, KO Lozovik, u odnosu na protivtuženog Dragišu Savića i za katastarsku parcelu broj 13876/1, KO Lozovik, u odnosu na protivtuženog Dobricu Šajkovića, kao deeksproprisane nepokretnosti, dok je stavom trećim izreke u pogledu preostalog dela tužbenog zahteva, koji se tiče iznosa tužbenog zahteva, rasprava otvorena i istovremeno se u tom delu zastalo sa raspravljanjem do pravnosnažnosti međupresude, da bi po pravosnažnosti međupresude sud odlučio o iznosu tužbenog zahteva i troškovima u ovoj parnici.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7043/10 od 26. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke je odbijena žalba tuženih kao neosnovana i potvrđena je međupresuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 628/08 od 29. juna 2009. godine, dok je stavom drugim izreke odbačena žalba umešača na strani tužioca Ivanmerc, kao nedozvoljena. Navedena drugostepena presuda je 18. juna 2010. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe.

Nakon toga zakazana su i održana dva ročišta za glavnu raspravu (6. oktobra 2010. godine i 24. novembra 2010. godine) i doneto je rešenje da se zastane sa postupkom do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetog 6. oktobra 2010. godine.

Republičko javno tužilaštvo je dopisom Gt.I 934/10 od 13. oktobra 2010. godine zatražilo od prvostepenog suda spise predmeta P. 628/08, radi postupanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Zatim je Republičko javno tužilaštvo u dva navrata (8. i 23. novembra 2010. godine) urgiralo da mu se dostave traženi spisi predmeta. Prvostepeni sud je tražene spise predmeta poslao Republičkom javnom tužilaštvu 24. novembra 2010. godine.

Republičko javno tužilaštvo je podneskom Gt.I 934/10 od 29. novembra 2010. godine obavestilo punomoćnika tužioca Dragiše Savića da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv međupresude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 628/08 od 29. juna 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7043/10 od 26. maja 2010. godine, jer je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao. Ovo stoga što su spisi predmeta dostavljeni Republičkom javnom tužilaštvu po isteku roka za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je 3. decembra 2010. godine vratilo prvostepenom sudu spise predmeta P. 821/10.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioca ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te se utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Kako su odredbama člana 32. stav 1. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovog prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja (član 221.).

Važeći Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisuje: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci, da umešač može stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka , da izjavu o stupanju u parnicu umešač može dati na ročištu ili pismenim podneskom, da se podnesak umešača dostavlja obema parničnim strankama, a ako je izjava umešača data na ročištu, prepis odnosnog dela zapisnika dostaviće se samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala (član 208.); da umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umeša u parnicu, a u daljem toku parnice on je ovlašćen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio (član 210. stav 1.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika (član 220.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja, a stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno (član 223. st. 1. i 2.); da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima, a ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu (član 491. st. 1. i 3.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak u predmetu sada Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 821/10 pokrenut 11. avgusta 1993. godine, podnošenjem tužbe tužilaca Slobodana Savića i Dragiše Savića Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tuženih Javnog komunalnog preduzeća „Miloš Mitrović“ iz Velike Plane (u daljem tekstu: JKP) i podnosioca ustavne žalbe, radi povraćaja ekspropisane nepopkretnosti, kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje postupka od skoro 18 godina ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Ovo stoga što je navedeni postupak pravno i činjenično postao složeniji naknadnim spajanjem predmeta P. 11/98 i podnošpenjem većeg broja protivtužbenih zahteva učesnika u tom postupku. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka nedelotvorno postupanje prvostepenog. Naime odgovornost prvostepenog suda za neopravdano produženje postupka se prvenstveno ogleda u tome što su četiri prvostepene presude bile delimično ukinute i još jedna prvostepena presuda je ukunuta u celini, a što je imalo za posledicu vraćanje predmeta prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U tom smislu, opravdanje za navedeno trajanje postupka ne može biti ni okolnost da je ranijim Zakonom o parničnom postupku bila data mogućnost da se predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu neograničeni broj puta. Ustavni sud je stanovišta da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema izvrši na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odlaganja, kako građani kod ostvarivanja svojih Ustavom zajemčenih prava ne bi trpeli štetne posledice. Najzad, Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava, po kome činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljni nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine od 6. septembra 2005. godine). Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča. Prema oceni Ustavnog suda, nije bilo pravnog osnova za nepostupanje prvostepenog suda u predmetu P. 758/93 u periodu od 14. oktobra 1993. godine do 4. juna 1998. godine, imajući u vidu da rešenje doneto na zapisniku sa ročišta održanog 14. oktobra 1993. godine, kojim je predviđeno da se ročište odlaže na neodređeno vreme, a naredno će se zakazati kad se predmetu združe traženi spisi predmeta odgovarajućeg organa opštine Velika Plana, nema procesno-pravni značaj rešenja o prekidu postupka. Zatim, Ustavni sud smatra da je procesna efikasnost Opštinskog suda u Velikoj Plani narušena i zbog činjenice da su u predmetnom parničnom postupku na 27 održanih ročišta izvedeni sledeći dokazi: jedno veštačenje, uviđaj na licu mesta i više puta je vršen uvid u odgovarajuće spise i dokumenta. Dužini trajanja navedenog postupka doprninela je i neaktivnost sada Osnovnog suda u Smederevu - Sudske jedinice u Velikoj Plani, imajući u vidu da u periodu od 24. novembra 2010. godine nije preduzela nijednu procesnu radnju, iako su 3. decembra 2010. godine navedenom prvostepenom sudu vraćeni spisi predmeta od strane Republičkog javnog tužilaštva, kao i činjenica da taj sud ni nakon više urgencija Republičkog javnog tužilaštva nije blagovremeno dostavio tražene spise predmeta kako bi navedeno tužilaštvo moglo da postupa po izjavljenom vanrednom pravnom leku. Stoga je ocenjeno je da uprkos određene složenosti predmeta spora to ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje prvostepenog suda u ovoj pravnoj stvari i činjenicu da navedeni postupak traje skoro 18 godina i da još nije okončan.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to naročito radnjama ranijeg Opštinskog suda u Velikoj Plani.

Polazeći od navedenog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i nalaganjem Osnovnom sudu u Smederevu, Sudska jedinica i Velikoj Plani da u najkraćem mogućem roku donese odluku u navedenom parničnom postupku, imajući u vidu da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan, pa je odlučio kao u tač. 2. i 3. izreke.

6. U pogledu osporene međupresude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 628/08 od 26. septembra 2009. godine i osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7043/10 od 26. maja 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da ne postoji pravni interes podnosioca za izjavljivanje ustavne žalbe protiv navedenih presuda, te je u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovo stoga što je osporenom međupresudom, koja je potvrđena osporenom drugostepenom presudom, usvojen kao osnovan zahtev protivtužioca JKP, na čijoj strani je podnosilac ustavne žalbe učestvovao kao umešač.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti