Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda kojima je podnositeljki naloženo da trpi postavljanje skela. Sud je konstatovao da se žalbom osporava utvrđeno činjenično stanje i zakonitost odluka, a ne navode ustavnopravni razlozi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-208/2009
19.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Petrović Nikolić iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jasmine Petrović Nikolić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1147/08 od 7. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 2445/08 od 23. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Petrović Nikolić iz Jagodine je 11. februara 2009. godine izjavila ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1147/08 od 7. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 2445/08 od 23. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 1147/08 od 7. novembra 2008. godine obavezana da tužiocu Goranu Stojanoviću iz Jagodine dopusti da postavljanjem građevinskih skela obavi radove na termoizolaciji svoje zgrade sa spoljne strane, kao i da mu naknadi troškove postupka. Podnositeljka je istakla da je tokom postupka „dokazivala" sudu da nije moguće postavljanje skela unutar njenog dvorišta, s obzirom da je razdaljina između njene i tužiočeve zgrade manja od jednog metra. Navela je da je sud usvojio tužbeni zahtev, iako ona nije ničim izazvala tužioca da pokrene parnicu protiv nje, a u postupku po žalbi, Okružni sud u Jagodini je potvrdio prvostepenu presudu. Predložila je da Ustavni sud donese odgovarajuću „presudu" i poništi osporene presude.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda.
3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuje od odredbe Evropske konvencije na koju se poziva u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je postojanje eventualne povrede prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.
4. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da utvrdi da je u prethodno okončanom parničnom postupku, činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno da ispita zakonitost pravnosnažne odluke redovnog suda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba označenog ustavnog prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao instancioni sud u odnosu na Okružni sud u Jagodini, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti