Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o promeni sredstva izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja kojim je u izvršnom postupku promenjeno sredstvo izvršenja sa pokretnih stvari na nepokretnost. Sud je ocenio da odluke nisu povredile pravo na pravično suđenje niti pravo na imovinu podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se, kao neosnovana, ustavna žalba Milivoja Jovanovića izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 18033/08 od 3. februara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14276/09 od 21. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Jovanović iz Beograda je, preko punomoćnika Gorana Cvetića, advokata iz Beograda, 11. novembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 29. aprila 2011. godine, protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 18033/08 od 3. februara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14276/09 od 21. septembra 2009. godine, a zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i načela iz člana 18. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su osporena rešenja doneta u izvršnom postupku koji je pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pokrenut protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika; da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, stoga što prvostepeni sud nije odlučio o njegovim zahtevima za odlaganje izvršenja podnetim na osnovu člana 64. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, a Okružni sud u Beogradu se na istaknute žalbene razloge u tom smislu nije obazirao; da su neosnovani navodi drugostepenog suda da je dužnik sam mogao predložiti da se izvršenje odredi drugim sredstvom izvršenja, pošto je dužnik, pre svega, očekivao donošenje prvostepene odluke o njegovim predlozima za odlagnje izvršenja, koje nikada nisu donete; da je neosnovan stav Okružnog suda u Beogradu da je uložena ustavna žalba protiv izvršne isprave irelevantna iz razloga što je izvršna isprava snabdevena klauzulama prav nosnažnosti i izvršnosi u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku, stoga što se odlaganje izvršenja na osnovu člana 64. stav 2. Zakona o izvršnom postupku može tražiti upravo u pogledu takvih izvršnih isprava. Dalje se u ustavnoj žalbi navodi da su sudovi povredili i pravo podnosioca iz člana 18. Ustava, stoga što nisu obratili pažnju na načelo proporcionalnosti ustanovljeno u praksi Evropskog suda za ljudska prava pri primeni člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja garantuje prava na mirno uživanje imovine, a time su povredili i njegovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Povreda prava na imovinu se ogleda u nesrazmeri između vrednosti sredstva izvršenja određenog osporenim rešenjem i iznosa duga. Predlaže se da Ustavni sud odloži izvršenje osporenih rešenja do okončanja postupka po ustavnoj žalbi, da utvrdi povredu prava i poništi osporena rešenja, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne i nematerijalne štete „koja bi nastupila u slučaju sprovođenja ovog nezakonitog i neustavnog izvršenja, kao i naknadu za nužne troškove advokata“. U dopuni ustavne žalbe podnosilac navodi da je Ustavni sud svojom Odlukom IUz-95/2006 od 17. marta 2011. godine utvrdio neustavnost odredbe člana 18. stav 1. Zakona o održavanju stambenih zgrada na kojoj se zasniva pravnosnažna sudska presuda na osnovu koje je pokrenut predmetni izvršni postupak, te predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja, sa nalogom za obustavu započetog izvršnog postupka u smislu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljena rešenja i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 34365/10 (ranije predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 18033/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Na predlog poverioca Miloša Jovanovića iz Beograda, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju I. 4983/08 od 16. aprila 2008. godine, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 123/05 od 28. novembra 2005. godine, radi naplate troškova spora u iznosu od 214.500,00 dinara, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika – ovde podnosioca ustavne žalbe.

Podneskom od 16. juna 2008. godine dužnik je zatražio od tog suda odlaganje izvršenja, u smislu člana 64. Zakona o izvršnom postupku, do donošenja odluke Ustavnog suda po njegovoj ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Vrhovnog suda Srbije, kojom je ostavljena na snazi izvršna isprava.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je dostavio podnesak dužnika na odgovor poveriocu, koji se podneskom od 23. jula 2008. godine usprotivio odlaganju izvršenja, a zatim je sud nastavio izvršni postupak. Dužnik je podneskom od 20. novembra 2008. godine ponovio zahtev za odlaganje izvršenja, ali ni o njemu sud nije doneo odluku.

Nakon neuspešnog popisa pokretnih stvari dužnika, Četvrti opštinski sud u Beogradu je, na predlog poverioca, doneo osporeno rešenje I. 18033/08 od 3. februara 2009. godine, kojim je izmenjeno rešenje I. 4983/08 od 16. aprila 2008. godine, tako da se umesto sredstva izvešenja određenog tim rešenjem, određuje novo sredstvo izvršenja, i to prodaja nepokretnosti u vlasništvu dužnika – dvosobnog stana površine 64m2, koji se nalazi na prvom spratu porodične stambene zgrade u ul. Vukice Mitrović broj 24 u Beogradu, kao i zabeležba rešenja o izvršenju u javnu knjigu.

Protiv navedenog rešenja dužnik je izjavio žalbu, koju je Okružni sud u Beogradu odbio osporenim rešenjem Gž. 14276/09 od 21. septembra 2009. godine. U obrazloženju rešenja se, pored ostalog, navodi: da u prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se žalbom ukazuje na druge povrede postupka koje bi uticale na pravilnost donete odluke; da su neosnovani navodi žalbe da je ožalbeno rešenje nezakonito, s obzirom da je doneto u skladu sa članom 8. st. 4. i 7. Zakona o izvršnom postupku, kojim je propisano da sud može na predlog izvršnog poverioca, odnosno izvršnog dužnika, odrediti drugo sredstvo izvršenja umesto onog koje je predloženo ako sprovođenje izvršenja po prvobitno pedloženom sredstvu još nije otpočelo, a naročito ukoliko prvobitno određenim sredstvom izvršenja nije bilo moguće namiriti potraživanje izvršnog poverioca; da je izvršni dužnik mogao predložiti sudu da se izvršenje odredi drugim sredstvom izvršenja (ako bi učinio verovatnim da će se poveriočevo potraživanje namiriti tim sredstvom) i time otkloniti eventualnu nesrazmeru između određenog sredstva izvršenja i dugovane sume; da je iz navedenih razloga drugostepeni sud našao da je odluka prvostepenog suda pravilna. U obrazloženju se navodi i da je Okružni sud u Beogradu našao da su navodi žalbe da je u toku odlučivanje po ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv izvršne isprave irelevantni za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je predmetno izvršenje određeno na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, uz ispunjenost svih uslova iz člana 50. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, tako da izjavljivanje ustavne žalbe ne sprečava izvršenje.

4. Odredbama člana 18. stav 1. Ustava utvrđeno je da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama člana 8. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (stav 1.); da a ko je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja odnosno obezbeđenja, sud može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje odnosno obezbeđenje, samo na neke od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja (stav 2.); da se i zvršenje sprovodi u obimu određenom u rešenju o izvršenju (stav 3.); da s ud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo (stav 4.); da će se i zvršenje radi namirenja novčanog potraživanja ili radi obezbeđenja takvog potraživanja, odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje odnosno obezbeđenje tog potraživanja (stav 5.), te da p redlog iz stava 2. ovog člana stranke mogu staviti u roku od tri dana od dana prijema rešenja o izvršenju, a predlog iz stava 4. ovog člana, do otpočinjanja sprovođenja izvršenja (stav 6.) . Odredbama člana 64. istog zakona je propisano: da će n a predlog izvršnog dužnika sud , ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, u potpunosti ili delimično odložiti izvršenje ako je - po zahtevu izvršnog dužnika za stavljanje van snage izvršne isprave donesena prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen, po zahtevu izvršnog dužnika za poništaj presude arbitražnog suda na osnovu koje je određeno izvršenje donesena prvostepena odluka kojom se zahtev usvaja, povodom zahteva izvršnog dužnika za ukidanje potvrde izvršnosti donesena prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen , te ako je izvršenje zavisilo od istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca, a izvršni dužnik je uskratio ispunjenje svoje obaveze zato što izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu niti je pokazao spremnost da je ispuni (stav 1.); da s ud može na predlog izvršnog dužnika, ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, u potpunosti ili delimično odložiti izvršenje i u drugim slučajevima u kojima za to postoje naročito opravdani razlozi a izvršni dužnik te razloge dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom i da o ovom predlogu sud odlučuje nakon održanog ročišta (stav 2.); da s ud može prema okolnostima slučaja odlaganje izvršenja usloviti polaganjem jemstva (stav 3.); da p odnošenje predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (stav 4.); da t reće lice može podneti predlog za odlaganje izvršenja pod uslovima predviđenim stavom 2. ovog člana (stav 5.). Odredbama člana 104. Zakona je propisano: da sud može na predlog izvršnog dužnika odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je izvršni poverilac predložio izvršenje ili na drugom sredstvu izvršenja, ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja su dovoljni za ostvarenje potraživanja (stav 1.); da predlog iz stava 1. ovog člana izvršni dužnik može staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa rešenja o izvršenju u javnu knjigu (stav 2.); da ako je određeno drugo sredstvo izvršenja, upis rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje na snazi sve do namirenja potraživanja izvršnog poverioca (stav 3.).

Odredbama člana 86. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je propisano da ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena (stav 1.) i da n a predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje iz stava 1. ovog člana, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu (stav 2.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi ustavnih prava navedenih u ustavnoj žalbi sa aspekta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je našao da su ovi navodi neosnovani.

Osporeno rešenje I. 18033/08 od 3. februara 2009. godine je doneto na predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, zbog toga što se izvršenje nije moglo sprovesti prethodno predloženim pravnim sredstvom, saglasno članu 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku, kojim je propisano da sud može na predlog izvršnog poverioca, odnosno izvršnog dužnika, odrediti drugo sredstvo izvršenja umesto onog koje je predloženo ako sprovođenje izvršenja po prvobitno pedloženom sredstvu još nije otpočelo, o čemu su u obrazloženju osporenog rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14276/09 od 21. septembra 2009. godine dati jasni razlozi. Ovim su, po oceni Ustavnog suda, osporene odluke donete ustavnopravno prihvatljivim tumačenjem i primenom merodavnog prava. Ustavnopravno prihvatljivo tumačenje merodavnog prava, po oceni Ustavnog suda, predstavlja i ukazivanje drugostepenog suda da je podnosilac sam mogao u toku postupka da predloži promenu sredstva izvršenja, na šta upućuju, kako odredba člana 8. stav 4, tako i odredbe člana 104. Zakona o izvršnom postupku, a što je podnosilac propustio da učini. Pri tome, bez obzira na propust izvršnog suda da donese odluku o predlogu podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja, ne bi se mogli prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za postojanje povrede prava na pravično suđenje tvrdnje da podnosilac ustavne žalbe nije mogao da predloži drugo sredstvo izvršenja, jer je „pre svega, očekivao donošenje prvostepene odluke o njegovim predlozima za odlaganje izvršenja“, s obzirom na to da prema odredbi člana 64. stav 4. Zakona o izvršnom postupku, podnošenje predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika, kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja . U vezi sa navodom ustavne žalbe kojim se osporava stav u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja u pogledu izjavljivanja ustavne žalbe i odlaganja izvršenja, Ustavni sud ukazuje da je, na osnovu odredaba člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, za odlučivanje o odlaganje izvršenja pojedinačnog akta zbog izjavljivanja ustavne žalbe, do koga može doći na predlog podnosioca ustavne žalbe, nadležan Ustavni sud. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.

Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži valjane ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava podnosioca na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava. Naime, načelo proporcionalnosti u vezi sa primenom člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, se odnosi na akte državnih organa kojima se zahvata u pravo svojine fizičkih i pravnih lica u opštem interesu i potrebu postojanja ravnoteže između potreba javnog interesa i zahteva zaštite osnovnih prava pojedinaca, odnosno izbegavanja nametanja nesrazmernog i prekomernog tereta nosiocima osnovnih prava. Prinudno izvršenje pravnosnažnih sudskih presuda ne predstavlja zadiranje u subjektivna prava dužnika u opštem interesu, već se njime, upravo, pruža zaštita ljudskih prava pojedincu čija su prava utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, te umanjenje imovine po osnovu prinudnog izvršenja ne može, po sebi, predstavljati povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. U vezi navoda ustavne žalbe o nesrazmeri sredstva izvršenja i iznosa duga, Ustavni sud ukazuje da Zakon o izvršnom postupku ne sadrži odredbe o izuzimanju od izvršenja ili ograničenju izvršenja na predmetnoj vrsti nepokretnosti. Takođe, kako je već navedeno, sredstvo izvršenja je određeno ustavnopravno prihvatljivom primenom odredbi Zakona o izvršnom postupku, a podnosilac je, kao izvršni dužnik, mogao da u toku postupka predloži drugo sredstvo izvršenja, što je propustio da učini.

Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži posebne razloge i dokaze koji potvrđuju navode o povredi ustavnih načel a iz člana 18. Ustava, tako da, po oceni Ustavnog suda, naznačena načela nisu ni povređena. Naime, u vezi sa navodima o povredi ovih načela podnosilac se nije pozvao na neki od principa sadržanih u navedenim ustavnim odredbama, već ovu navodnu povredu vezuje za povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu , pri čemu se Ustavni sud već izjasnio zbog čega do povrede označenih prava podnosioca u konkretnom slučaju nije došlo.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 18033/08 od 3. februara 2009. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 14276/09 od 21. septembra 2009. godine podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava , niti su povređena načela iz člana 18. Ustava , te je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja osporenih rešenja Ustavni sud nije posebno razmatrao, s obzirom na to da je odlučio o ustavnoj žalbi u celini.

U vezi sa zahtevom podnosioca za obustavljanje izvršnog postupka u kome su doneti osporeni akti u smislu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud ukazuje da je o obustavi izvršenja pojedinačnih akata u smislu navedene odredbe Zakona nadležan da odlučuje organ koji sprovodi izvršenje tog akta, na zahtev zainteresovanog lica.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o promeni sredstva izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti