Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, a nadležnom sudu naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2082/2011
05.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi Puđa Ivane iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Puđa Ivane i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16871/10 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Puđa Ivana iz Beograda podnela je 9. maja 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 18671/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da parnični postupak, u kome ona ima svojstvo tužene, traje sedam godina; da se „i pored procesnih nedostataka na strani prvotužioca Saveta zgrade 27. marta 141, nedostataka pravnog interesa za parnicu na strani drugotužioca GK Neimar AD iz Zemuna“ postupak neopravdano odugovlači, čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakla je i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16871/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Savet zgrade u Ulici 27. marta broj 141 iz Beograda i „GK Neimar“ AD iz Beograda u svojstvu tužilaca podneli su 10. maja 2005. godine Trećem opštinskom sudu Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužene Puđa Ivane, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojom su tražili da se obaveže tužena da omogući nesmetano korišćenje tavanskog prostora u zgradi u Ulici 27. marta broj 141, kao i izdavanje privremene mere, kojom bi se naložilo tuženoj da tužiocima preda po primerak ključa od ulaznih tavanskih vrata, radi sprečavanja daljeg oštećenja stana broj 7. Rešenjem Opštinskog suda P. 1177/05 od 20. maja 2005. godine usvojen je predlog tužilaca za određivanje privremene mere. Protiv navedenog rešenja tužena je izjavila žalbu.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 7946/05 od 7. jula 2005. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 1177/05 od 20. maja 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 15. novembra 2005. godine kada je određeno izvođenje dokaza uviđajem na licu mesta. Uviđaj je izvršen 10. februara 2006. godine.

U postupku pred Opštinskim sudom održano je pet ročišta za glavnu raspravu i izvedeni su dokazi saslušanjem tužene kao parnične stranke, zakonskog zastupnika drugotužioca i jednog svedoka, dok 11 ročišta nije održano (tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva jer punomoćnik tužilaca nije uredno pozvan, jedno jer svedok nije uredno pozvan , tri jer su tužioci tražili odlaganje, jedno zbog protesta zaposlenih u sudu, a za jedno nije navedeni razlog neodržavanja). U toku 2007. i 2008. godine nije održano nijedno ročište.

Nakon 1. janura 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu P. 16871/10. U toku 2010. godine nisu održana tri zakazana ročišta (dva zbog sprečenosti postupajuće sudije i jedno jer je punomoćnik tužilaca tražio odlaganje). Prvo ročište održano je 7. aprila 2011. godine .

Rešenjem Osnovnog suda P. 16871/10 od 5. avgusta 2011. godine prekinut je parnični postupak do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu tog suda P. 49735/10.

Postupajući po žalbi tužene, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 13394/11 od 19. septembra 2012. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda P. 16871/10 od 5. avgusta 2011. godine.

Nakon toga, ročišta zakazana za 20. februar i 3. jun 2013. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajuće sudije. Do trenutka odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi nisu preduzimane druge radnje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava, započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 10. maja 2005. godine, te da još uvek nije pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka od preko osam godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da trajanje sudskog postupka od preko osam godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da tokom dosadašnjeg trajanja postupka nije doneta nijedna prvostepena odluka, da je od ukupno 22 zakazana ročišta održano samo šest, te činjenice da podnositeljka svojim ponašanjem nije doprinela dugom trajanju ovog parničnog postupka. Na ovakvu ocenu Ustavnog suda nije od uticaja činjenica da je postupak bio u prekidu od avgusta 2011. godine do septembra 2012. godine.

Polazeći navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16871/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja postupka, te činjenicu da je postupak bio u prekidu od avgusta 2011. do septembra 2012. godine. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe istakla zahtev za naknadu materijalne štete, a da osporeni parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud nalazi da je taj zahtev preuranjen.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti