Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Milivoja Miletića izjavljenu protiv krivičnih presuda. Sud je utvrdio da nije nadležan da preispituje činjenično stanje i ocenu dokaza koju su utvrdili redovni sudovi, jer ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Miletića iz Gornjeg Katuna, opština Varvarin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Miletića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu K. 67/08 od 13. maja 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 850/10 od 1. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Miletić iz Gornjeg Katuna, opština Varvarin, podneo je Ustavnom sudu 23. aprila 2010. godine svojeručno napisanu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu K. 67/08 od 13. maja 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 850/10 od 1. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac nezadovoljan osporenim presudama, jer je oglašen krivim, a da za to nije postojao zakonski osnov. Podnosilac je istakao da je Apelacion sud u Kragujevcu potvrdio navedenu odluku prvostepenog suda, a da pri tome nije naveo jasne razloge, zašto se nisu prihvatili izvedeni dokazi iz kojih je moralo da se utvrdi drugačije činjenično stanje. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji podnetu ustavnu žalbu, poništi osporene presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Ustavnom sudu je 26. aprila 2010. godine dostavljena ustavna žalba istovetne sadržine, ali u štampanom tekstu, koja je zavedena pod brojem Už-2090/2010.

Ustavni sud je postupak po podnetim ustavnim žalbama spojio i jedinstveno odlučio o obe ustavne žalbe u ranije formiranom predmetu Už-2084/2010.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe bio privatni tužilac u krivičnom postupku koji je po njegovoj privatnoj krivičnoj tužbi vođen protiv okrivljenog M.M. i okrivljeni u istom postupku po protivtužbi okrivljenog M.M. Podnosilac ustavne žalbe se Ustavnom sudu obraća kao osuđeno lice u krivičnom postupku isključivo iz razloga što je, kako se izričito navodi u ustavnoj žalbi, nezadovoljan osporenim presudama, smatrajući da je na osnovu izvedenih dokaza trebalo da bude oslobođen od krivične odgovornosti, a da je okrivljenog protiv koga je podneo privatnu krivičnu tužbu trebalo osuditi. Ustavnom žalbom se, u suštini, osporava ocena dokaza izvedenih pred Opštinskim sudom u Varvarinu i ističe da je Apelacioni sud „morao“ da utvrdi drugačije činjenično stanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju njegove krivične odgovornosti odlučuje isključivo redovni krivični sud, koji je ovlašćen da izvede i oceni sve potrebne dokaze. Ustavni sud nije nadležan da umesto redovnih sudova odlučuje o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, kao ni da ocenjuje dokaze izvedene u krivičnom postupku i da utvrđuje činjenično stanje. Podnosilac ustavne žalbe, u suštini, zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni, trećestepeni sud. U vezi sa tim zahtevom, Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih presuda redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer je, imajući u vidu njenu sadržinu i zahtev, ocenio da nije nadležan za odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti