Odluka Ustavnog suda o nadležnosti redovnih sudova u sporovima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je pogrešno odbacio tužbu zbog nenadležnosti, smatrajući da zahtev za uplatu doprinosa ne spada u sudsku nadležnost, iako se radi o imovinskom zahtevu iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2086/2015
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marike Mladenović iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marike Mladenović i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 874/14 od 21. januara 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Zaječaru Gž. 874/14 od 21. januara 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marika Mladenović iz Vranja je, 23. marta 2015 . godine, preko punomoćnika Zorana Stamenkovića, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru G ž. 874/14 od 21. januara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe vodila spor pred Osnovnim sudom u Vranju, protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Vranje, radi uplate doprinosa po osnovu novčane naknade koja se isplaćuje iz sredstava organizacije za zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a koji bi bili obračunati na osnovicu koju čini razlika novčane naknade za period od 13. marta 2005. do 20. januara 2006. godine, za koji je tuže na već isplatila podnositeljki; da je spor pravnosnažno okončan rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 874/14 od 21. januara 2015. godine, kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine i tužba podnositeljke odbačena, jer odlučivanje o njenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. Podnositeljka smatra da je ovakva odluka doneta uz pogrešnu primenu zakona. U pogledu nad ležnosti redovnih sudova, posebno ističe da su sudovi u istoj činjen ičnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke, te da joj je povređeno i pravo na jednaku zakonsku zaštitu.

Predložila j e da Ustavni sud utvrdi da su joj osporenim rešenjem uskraćena navedena Ustavom zajemčena prava, da isto poništi i Višem sudu u Zaječaru naloži da ponovo odluči o žalb i tužene izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je obavezana tužena Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Vranje da u ime tuži lje uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - F ilijala Vranje, određeni novčani iznos na ime doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, koj i će obračunati na osnovicu koju čini razlika novčane naknade za period od 13. marta 2005. do 20. januara 2006. godine, u iznosu od 11.954,89 dinara ili u visini koliko utvrdi veštak finansijske struke , sa zakonskom zateznom kamatom, po stopi utvrđenoj Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji počev od 11. oktobra 2013. godine, kao dana isplate razlike novčane naknade tužilji do dana uplate, u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude. Stavom 2. izreke označene presude odbijen je prigovor nenadležnosti suda, kao neosnovan, dok je stavom 3. izreke odlučeno o troškovima postupka. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je sud odbio prigovor nenadležnosti , ocenjujući da je u konkretnom slučaju tužena bila u obavezi da tužilji isplati naknadu po osnovu prava koja proizlaze iz radnog odnosa i na tako isplaćenu naknadu izvrši uplatu obaveznih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa pozivom na odredbu člana 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Tužena je izjavila žalbu protiv prvostepene presude.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 874/14 od 21. januara 2015. godine, u stavu 1. izreke, ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine i tužba tužilje je odbačena, dok je u stavu 2. izreke tužilja obavezana da naknadi troškove postupka tuženoj. U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod; da je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda uređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se na osnovu člana 3. stav 2. navedenog Zakona sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak; da je tužilja kao samostalan postavila zahtev za uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, te da je tužba odbačena zbog nenadležnosti suda jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 69. stav 3. Ustava se utvrđuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12) propisuju: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tač. 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka. 2)); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbom člana 125. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 71/03 i 84/04 - dr. zakon) je bilo propisano da korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu, da je osnovica na koju se plaćaju doprinosi utvrđeni iznos novčane naknade, da obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. stav 2.).

Odredba člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) propisuje da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i p restanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pret rpi na radu ili u vezi sa radom, sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Član 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12) predviđa da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.), a ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnositeljka temelji tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da se ona u suštini žali na primenu procesnog prava i istovremeno ukazuje na različito p ostupanje viših sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili propise u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca.

Ocenjujući da li je u predmetnom parničnom postupku došlo do arbitrerne primene procesnog prava na štetu podnositeljke, Ustavni sud najpre ukazuje na to da novčana naknada u slučaju privremene nezaposlenosti predstavlja specifično primanje koje de facto potiče iz radnog odnosa, jer se sredstva za isplatu ove naknade obezbeđuju uplatom doprinosa za slučaj privremene nezaposlenosti za vreme trajanja radnog odnosa koji ulaze u bruto zaradu zaposlenog. Pravo na novčanu naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti zajemčeno je članom 69. stav 3. Ustava, kao jed an od vidova socijalne zaštite zaposlenih. Korisniku naknade u slučaju privremene nezaposlenosti zakonom je priznato pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, koje se obezbeđuje uplatom doprinosa od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. U parničnom postupku koji je pr ethodio podnošenju ustavne žalbe podnosi teljka je tužbenim zahtevom traži la da se obaveže tužena Nacionalna služba za zapošljavanje da izvrši svoju zakonsku obavezu tako što će Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja uplatiti za tužioca određeni novčani iznos na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a po osnovu ostvarene naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Dakle, podnositeljka je u parničnom postupku istak la imovinski zahtev za isplatu socijalnog davanja koje proističe iz radnog odnosa, a ne zahtev za obračunavanje, prinudnu isplatu ili kontrolu uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Stoga je osporeno rešenje o apsolutnoj nenadležnosti suda da postupa po tužbi podnosi teljke zasnovano na proizvoljnoj primeni odredaba Zakona o uređenju sudova, Zakona o parničnom postupku i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U vezi sa napred iznetim, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa. Takvom praksom sužava se pravo na pristup sudu, kao jedno od garantija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Kako je, u konkretnom slučaju, očigledno, došlo do proizvoljne primene merodavnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Zaječaru podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž. 874/14 od 21. januara 2015. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda suda u Vranju P. 3727/13 od 11. juna 2013. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode o različitom postupanju sudova i povredi prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36 . stav 1. Ustava, imajući u vidu da je kao dokaz nejednakog postupanja sudova podnositeljka dostavila samo jedno rešenje Višeg suda u Prokuplju Gž. 497/14 od 4. decembra 2014. godine kojim parnični postupak nije pravnosnažno okončan, kao i da je rešenje koje se osporava ustavnom žalbom poništeno pa će o žalbi tužene biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti ispit ivana po navedenom pravnom leku.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti redovnih sudova u sporovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti