Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko sedam godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Stanojevića iz Kosova Polja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Stanojevića i utvrđuje da je u postupku koji se pred Osnovnim sudom u Nišu vodi u predmetu P1. 4169/13 povređeno pravo podnos ioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sud u da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Stanojević iz Kosova Polja podne o je 9. maja 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Prištini vodio u predmetu P1. 185/06.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su pravosudni organi propustili da donesu presudu u razumnom roku, jer u osporenom radnom sporu, pokrenutom pred Opštinskim sudom u Prištini, Osnovni sud u Nišu, koji je kasnije preuzeo predmet, još uvek nije doneo presudu; da je parnični postupak pokrenut 7. decembra 2006. godine, a četiri i po godine kasnije još uvek nije doneta ni prvostepena presuda, iako je za ovu vrstu sporova zakonski rok za pravnosnažno presuđenje šest meseci; da je prema stavu suda u Strazburu, taj rok najviše tri godine, dok je u konkretnom slučaju reč o periodu dužem od četiri godine. Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, da obaveže Osnovni sud u Nišu da u roku ne dužem od tri meseca donese pravnosnažnu odluku i da obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od četiri miliona dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P1. 4169/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud skoj stvari.

Tužilac Dragan Stanojević iz Kosova Polja podneo je 7. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Prištini tužbu protiv Ansambla narodnih pesama i igara Kosova i Metohije "Venac" iz Prištine, zbog manje isplaćene zarade u periodu od 1. septembra 2003. do 1. januara 2007. godine. Predmet je zaveden pod brojem P1. 185/06.

Tuženi je 23. novembra 2007. godine podneo odgovor na tužbu koja mu je dostavljena 29. oktobra 2007. godine.

Tužilac Dragan Stanojević iz Kosova Polja podneo je 10. marta 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Prištini protiv Ansambla narodnih pesama i igara Kosova i Metohije "Venac" iz Prištine, radi poništaja rešenja broj 16 od 4. februara 2008. godine, kojim mu je određena isplata novčane naknade u vidu minimalne zarade. Predmet je zaveden po brojem P1. 34/08, a tuženi je u ovom predmetu 16. maja 2008. godine podneo odgovor na tužbu.

Spisi navedenog predmeta P1. 34/08 dostavljeni su Osnovnom sudu u Nišu 22. marta 2011. godine, u kome su zavedeni pod brojem P1. 1345/11.

Spisi navedenog predmeta P1. 185/06 dostavljeni su Osnovnom sudu u Nišu 28. marta 2011. godine, u kome su zavedeni pod brojem P1. 1544/11.

U predmetu P1. 1345/11 ročište od 22. jula 2011. godine nije održano, jer nije pozvan punomoćnik tužioca, ročište od 24. oktobra 2011. godine nije održano na zahtev punomoćnika tužioca, a na ročištu od 23. decembra 2011. godine određeno je da će se na sledećem ročištu izvesti određeni dokazi.

U predmetu P1. 1544/11, ročište od 20. maja 2011. godine nije održano zbog nepozivanja punomoćnika tuženog, a ročišta od 19. jula, 13. oktobra i 1. decembra 2011. godine su održana.

Na osnovu naloga predsednika veća u predmetu P1. 1544/11 od 18. januara 2012. godine, parnica u ovom predmetu spojena je sa parnicom u predmetu P1. 1345/11.

Sud je zatim u spojenoj parnici, na ročištu održanom 20. februara 2012. godine, odredio izvođenje dokaza veštačenjem. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su parničnim strankama na ročištu od 6. aprila 2012. godine, zbog čega to ročište nije održano.

Na ročištu održanom 21. maja 2012. godine određeno je izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem, jer veštak u svom nalazu i mišljenju nije obuhvatio ceo period za koji je postavljen tužbeni zahtev.

Dopunski nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su parničnim strankama na ročištu od 18. jula 2012. godine, zbog čega to ročište nije održano.

Punomoćnik tužioca precizirao je tužbeni zahtev 9. oktobra 2012. godine, a ročište od 12. oktobra 2012. godine odloženo je na zahtev punomoćnika tuženog.

Nakon ročišta održanog 14. novembra 2011. godine, na ročištu od 23. januara 2013. godine glavna rasprava je zaključena, a zatim je doneta presuda kojom su odbijeni tužbeni zahtevi za isplatu razlike između isplaćene zarade i pune zarade u skladu sa zaključkom Vlade, u periodu od 1. septembra 2003. do 28. februara 2005. godine, za jul i decembar 2005. godine i u periodu od 1. januara 2006. do 31. decembra 2007. godine, za poništaj osporenog rešenja i za isplatu razlike između isplaćene zarade i pune zarade u periodu od 1. januara 2008. do 31. decembra 2011. godine, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Po žalbi tužioca, rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1250/13 od 24. maja 2013. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P1. 1345/11 od 23. januara 2013. godine. Ovo rešenje dostavljeno je prvostepenom sudu 25. jula 2013. godine.

Na ročištu od 19. februara 2014. godine, Osnovni sud u Nišu odredio je da zastane sa postupkom u ovom predmetu, koji sada nosi broj P1. 4169/13, zbog dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o konkretnoj ustavnopravnoj stvari od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u osporenom postupku, i Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US), koji se u njemu primenjuje nakon donošenja navedene drugostepene odluke. Članom 10. stav 1. oba zakona propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a članom 435. ranije važećeg i članom 438. sada važećeg Zakona o parničnom postupku propisano je da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Prema odredbi člana 13. alineja 8. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 106/08), koji je stupio na snagu 30. decembra 2008. godine, a primenjivao se od 1. januara 2010. godine, izuzetno od odredbe člana 12. stav 2. ovog zakona, danom početka primene ovog zakona, predmete pojedinih sudova osnovanih Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", br. 63/01 i 42/02), preuzimaju sudovi osnovani ovim zakonom, i to predmete Opštinskog suda u Prištini preuzima Osnovni sud u Nišu.

5. Na osnovu navoda u ustavnoj žalbi, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku koji je pokrenut 7. decembra 2006. godine, a koji u trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi traje preko sedam godina i tri meseca i još uvek nije okončan.

Polazeći od navedene dužine trajanja osporenog postupka, Ustavni sud ocenjuje da njegovo trajanje, samo po sebi, ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao učesnika u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala obimni ji i složeniji dokazni postupak i koja bi mogla opravdati du go trajanj e naved enog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor značajan za podnosioc a ustavne žalbe, jer se radi o tužbenim zahtevima koji se odnose na novčana potraživanja iz radnog odnosa koja su osnov njegove egzistencije.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac svojim ponašanjem doprineo dugom trajanju osporenog parničnog postupka time što jedno ročište nije održano na zahtev njegovog punomoćnika, a još jedno ročište je odloženo zbog toga što je njegov punomoćnik podnesak kojim je precizirao tužbeni zahtev dostavio tek na tom ročištu .

Ocenjujući postupanje sudova u osporenom postupku, Ustavni sud nalazi da su prvostepeni sudovi koji su u njemu postupali i još uvek postupaju dali odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka. Ovakva ocena Ustavnog suda najpre se zasniva na činjenici da je prvostepeni sud kod koga je pokrenut osporeni postupak za isplatu razlike zarade tužbu tuženom dostavio na odgovor tek posle skoro 11 meseci od njenog podnošenja, a zatim u narednom periodu od dve godine taj sud nije preuzeo nijednu radnju u postupku. Isto tako, taj sud u periodu od maja 2008. do kraja 2009. godine, kada je prestao sa radom, nije preduzeo nijednu radnju u postupku po zahtevu za poništaj rešenja tuženog. Nakon što je sud kome su podnete tužbe prestao da postoji, prvostepeni sud, koji je od 1. januara 2010. godine trebalo da preuzme predmete tog suda, predmete u osporenom postupku je preuzeo tek u martu 2011. godine. Ustavni sud zatim konstatuje da je u osporenom postupku prvi put presuđeno tek u januaru 2013. godine, dakle više od šest godina od njegovog pokretanja. Takođe, nakon ukidanja prve presude u postupku, prvostepeni sud je prvo ročište održao posle više od šest meseci pošto mu je dostavljena drugostepena odluka kojom mu je naloženo ponovno suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su karakter spora u kome se odlučuje o pravima podnosioca iz radnog odnosa i značaj koji on za njega ima obavezivali sudove da obezbede maksimalnu ažurnost i efikasnost u postupanju, a i sam zakonodavac je ovu vrstu postupka označio kao hitnu. Stoga Ustavni sud nalazi da je postupanje prvostepenih sudova u periodima kada nije bilo nikakve njihove aktivnosti odlučujuće doprinelo trajanju postupka i činjenici da ni posle više od sedam godina i tri meseca osporeni radni spor nije pravnosnažno rešen. Ustavni sud je zato u tački 1. izreke utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se radni spor koji je pred njim u toku okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje postupka koji je po zakonu morao biti hitan, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti