Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv poreskog rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Poreske uprave i presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba je odbačena jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava, već je osporavao činjenično stanje i zakonitost akata.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-209/2009
22.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Antića, osnivača Samostalne trgovinske radnje „Knjižara“ iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srđana Antića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 970/07 od 24. aprila 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Niš - filijala Vranje, broj 47-117/2006-111-080 od 16. novembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srđan Antić, kao osnivač Samostalne trgovinske radnje „Knjižara“ iz Vladičinog Hana je 11. februara 2009. godine, podneo je Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 970/07 od 24. aprila 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Niš - filijala Vranje, broj 47-117/2006-111-080 od 16. novembra 2006. godine, zbog povrede prava na rad, zajemčenog članom 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je detaljno izneo činjenice vezane za sporni događaj koji je bio razlog za donošenje osporenog rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Niš - filijala Vranje broj 47-117/2006-111-080 od 16. novembra 2006. godine, odnosno kasnije osporene presude Vrhovnog suda Srbije U. 970/07 od 24. aprila 2008. godine. Takođe, podnosilac je naveo da „nema prekršaja, jer nije bilo umišljaja“; da „nije kriv počinilac jer se nalazio u stvarnoj zabludi“; da su fiskalni računi bili uredno overeni; da se u konkretnom slučaju „radi o očiglednoj nameri izvrtanja istine“; da je „smešna izjava drugostepenog organa da je primenjena minimalna sankcija u iznosu od 50.000 dinar, a s obzirom na činjenicu da je ukupna vrednost robe ... oko 70.000 dinara“. Od Ustavnog suda je traženo da poništi osporena akta i da podnosiocu naknadi štetu zbog nevršenja delatnosti i izvrši povraćaj sredstava od novčane kazne, kao i troškova postupka, takse i žalbe, jer je „Vrhovni sud Srbije odbio njegovu (moju) žalbu na visinu novčane kazne, iz razloga što je iznos kazne manji od 1.000.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podnete ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Niš - filijala Vranje, broj 47-117/2006-111-080 od 16. novembra 2006. godine, zabranjeno je vršenje delatnosti poreskom obvezniku Srđanu Antiću, osnivaču STR „Knjižara“ Vladičin Han, u trajanju od pet dana, počev od 27. novembra do 2. decembra 2006. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je u postupku vršenja kontrole evidentiranja svakog pojedinačnog prometa dobara na malo, odnosno pružanja usluga fizičkim licima preko fiskalne kase, kod poreskog obveznika utvrđeno da poreski obveznik ne registruje svaki pojedinačno ostvareni promet proizvoda preko fiskalne kase u kontrolisanom objektu na dan kontrole; da su inspektori utvrdili da je kasa bila u ispravnom stanju; da je prema preseku stanja bilo evidentirano da je na kasi registrovan promet za određeni manji dinarski iznos nego što je bilo gotovog novca u blagajni kase; da je iz dokumentacije koju je dostavio poreski obveznik utvrđeno da je on i ranije postupao tako da nije registrovao promet preko fiskalne kase i izdavao fiskalni odsečak, već je izdavao fiskalne račune koji nisu ni evidentirani u za to propisanim knjigama.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 970/07 od 24. aprila 2008. godine odbijena je kao neosnovana tužba ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Niš, broj 47-2569/06 od 22. decembra 2006. godine. U obrazloženju ove presude navedeno je: da je pravilno tuženi organ osporenim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, jer je prvostepeni organ na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, bez povrede pravila postupka, pravilno primenio materijalno pravo; da je u postupku utvrđeno da prilikom kupovine određenog proizvoda nije postupljeno saglasno odredbi člana 18. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama, kojim je propisano da je obveznik dužan da evidentira svaki pojedinačni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima preko fiskalne kase i da kupcu dobara, odnosno korisniku usluge odštampa i izda fiskalni isečak fiskalne kase preko koje je evidentiran promet; da je utvrđeno da je kasa prilikom poreske kontrole inspektora radila; da je „osnovano nalaženje tuženog da je prvostepeni organ ... u pravilno sprovedenom postupku doneo rešenje o zabrani obavljanja delatnosti tužioca u trajanju od pet dana“, imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 131. stav 1. tačka 4) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom je propisano da u toku poreske kontrole poreski inspektor može poreskom obvezniku izreći zabranu vršenja delatnosti u trajanju do 30 dana, ako se utvrdi da promet od prodaje robe, odnosno vršenja usluge ne registruje preko fiskalne kase, ili na drugi propisan način.

Odredbom člana 12. stav 8. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) propisano je da je obveznik dužan da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima izdavanjem posebno propisanog fiskalnog računa u dva primerka, u svim slučajevima neispravnosti fiskalne kase, oduzimanja fiskalne kase od strane Poreske uprave, krađe, uništenja i oštećenja fiskalne kase, kao i u svim ostalim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Odredbom člana 131. stav 1. tačka 4) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004), koji je važio u vreme kada je izvršena kontrola evidentiranja prometa, bilo je propisano da u toku poreske kontrole, poreski inspektor može poreskom obvezniku izreći zabranu vršenja delatnosti u trajanju do 30 dana ako utvrdi da se promet od prodaje roba ili pružanja usluga ne registruje preko fiskalne kase ili na drugi propisani način.

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da je preduzetnik, u smislu ovog zakona, fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti (člana 48. stav 1.)

Odredbom člana 3. Zakona o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS“, br. 54/89 i 9/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002 i 101/2005) propisano je da za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik (u daljem tekstu: osnivač radnje) osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja (radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl. u daljem tekstu: radnja).

4. Imajući u vidu navode ustavne žalbe, kao i zahtev koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja o povredi ili uskraćivanju Ustavom zajemčenog prava ili slobode, već podnosilac ustavne žalbe i pred Ustavnim sudom osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred organom uprave i pravilnost ocene dokaza na kojima su zasnovane odluke kako u upravnom postupku, tako i presuda Vrhovnog suda Srbije U. 970/07 od 24. aprila 2008. godine, a koje se ustavnom žalbom osporavaju i od Ustavnog suda, zapravo, traži da još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

Ustavni sud i u ovoj ustavnosudskoj stvari konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ili sloboda ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Pošto ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se ukazuje na povredu ustavnih prava, već podnosilac od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud i preispita zakonitost osporenih pojedinačnih akta, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na izvesnu novčanu kaznu u iznosu od 50.000 dinara, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim aktima izrečena samo mera zabrane obavljanja delatnosti za određeni vremenski period, ali ne i bilo kakva novčana kazna, te stoga taj navod nije ni cenio.

4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv poreskog rešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti