Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 29 godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 3.000 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Antonijevića iz Velikog Orašja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velimira Antonijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 121/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Antonijević iz Velikog Orašja podneo je Ustavnom sudu 23 . aprila 20 10. godine, preko punomoćnika Gordane Pešić, advokata iz Velike Plane, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 121/03.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je parnični postupak započet tužbom koju je podnosilac ustavne žalbe podneo 3. oktobra 1980. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani, tražeći raskid ugovora o izvođenju građevinsko-zanatskih radova i povraćaj avansa koji je podnosilac ustavne žalbe dao tuženom ; da ni nakon 26 godina postupak nije okončan ; da podnosilac smatra da mu je zbog dugog trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Podnosilac ustavne žalbe je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete za koju smatra da je uslovljena dugim trajanj em parničnog postupka, a zbog čega je ima o velike materijalne troškove za angažovanje advokata, ističući pri tom, i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani - P. 121/03 (ranije predmet Opštinskog sud a u Velikoj Plani - P. 121/03 ), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 3. oktobra 1983. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv N. S. iz Velike Plane, radi raskida ugovora o izvođenju građevinsko-zanatskih radova, kao i radi povraćaja datog avansa, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Opštinski sud je 12. juna 1984. godine doneo presud u P. 1233/83 kojom je u pretežnom delu usvojen tužbeni zahtev tužioca , ali je Okružni sud u Smederevu (u daljem tekstu: Okružni sud) rešenjem Gž. 1680/84 od 6. februara 1985. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vra tio Opštinskom sudu na ponovni postupak .

U ponovnom postupku, Opštinski sud je doneo drugu po redu presudu P. 243/85 od 7. aprila 1988. godine kojom je odbio tužbeni zahtev u delu u kome je tražen raskid ugovora o izvođenju građevinsko-zanatskih radova, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca usvojen. Postupajući po žalbama stranaka, Okružni sud je rešenjem Gž. 1035/88 od 14. februar 1989. godine ukinuo presud u Opštinskog suda P. 243/85 od 7. aprila 1988. godine i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovni postupak .

Opštinski sud je 25. januara 1996. godine doneo, treću po redu , presudu P. 568/91 kojom je , ovaj put, usvoj io u celini tužbeni zahtev tužioca , ali je postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud rešenjem Gž. 510/96 od 31. jula 1996. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vra tio Opštinskom sudu na ponovni postupak.

Četvrtom po redu prvostepenom presudom P. 1030/96 od 2. septembra 1997. godine ponovo je usvojen u celini tužbeni zahtev tužioca. Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud je rešenjem Gž. 183/98 od 20. oktobra 1998. godine ukinuo presud u Opštinskog suda P. 1030/96 od 2. septembra 1997. godine i predmet ponovo vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak .

U novom ponovnom postupku, Opštinski sud je 16. oktobra 2001. godine doneo petu po redu presudu P. 438/99 kojom je usvojio u celini tužbeni zahtev tužioca , ali je Okružni sud rešenjem Gž. 1100/02 od 27. decembra 2002. godine ukinu o prvostepenu presudu i predmet vratio Opštinskom sudu na ponovni postupak.

Opštinski sud je 31. oktobra 2006. godine doneo i šestu po redu presudu - P. 121/03 kojom je u pretežnom delu usvoj io tužbeni zahtev tužioca, dok je odbi o kao neosnovan u delu u kome je tužilac zahtevao isplatu naknade štete zbog gubitka zarade. Parnične stranke su 12, odnosno 15. marta 2007. godine izjavile žalb e, a spisi predmeta su 30. marta 2007. godine dostavljeni Okružnom sudu radi odlučivanja po žalbama stranaka .

Tužilac je 26. juna 2009. godine urg irao da se postupak po žalbi okonča, da bi tek Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 2255/2010 od 14. aprila 2010. godine spis e predmeta vra tio sada Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Osnovni sud) radi dopune postupka, odnosno radi utvrđivanja da li je žalba tuženog blagovremena.

Rešenjem Osnovnog suda P. 121/03 od 15. juna 2010. godine odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv presude Opštinskog suda P. 121/03 od 31. oktobra 2006. godine. Tužilac je 28. juna 2010. godine podneo sudu predlog da se odredi privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti (porodične kuće) tuženog , da bi 5. jula 2010. godine Osnovn i sud rešenjem P. 121/03 usvojio navedeni predlog za određivanje privremene mere. Protiv navedenog rešenje o određivanju privremene mere tuženi je izjavio žalb u. Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 13266/10 od 28. jula 2010. godine spis e predmeta vra tio Osnovnom sudu radi dopune postupka - utvrđivanja blagovremenosti žalbe tuženog izjavljene protiv presude Opštinskog suda P. 121/03 od 31. oktobra 2006. godine.

Osnovni sud se 1. oktobra 2010. godine dopis om obratio Javnom preduzeću PTT Srbija, radi utvrđivanja urednosti dostave pismenog otpravka presude Opštinskog suda P. 121/03 od 31. oktobra 2006. godine. Nakon odgovora Javnog preduzeća PTT Srbija prispelog 28. oktobra 2010. godine , Osnovni sud je spise predmeta prosledio Višem sudu u Smederevu, na dalju nadležnost, koji je pak svojim rešenjem Gž. 121/11 od 18. februara 2011. godine, spise predmeta vra tio Osnovnom sudu radi dopune postupka - ponovo radi utvrđivanja blagovremenosti žalbe tuženog izjavljene protiv presude Opštinskog suda P. 121/03 od 31. oktobra 2006. godine.

Nakon što je Osnovni sud izvršio dopunu postupka, Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž. 297/11 od 25. maja 2011. godine ukinuo rešenja Osnovnog suda P. 121/03 od 15. juna 2010. godine i P. 121/03 od 5. jula 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak .

U ponovnom postupku, nakon dva neodržana ročišta zakazana za 29. maj i 17. jul 2012. godine (tuženi oba puta nije bio uredno pozvan), Osnovni sud je, u odsustvu uredno pozvanog tuženog i njegovog punomoćnika, održao ročište 21. avgusta 2012. godine. Istoga dana je rešenjem usvojio predloženu privremen u mer u.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava , do kada je predmet bio nerešen 23 godin e. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , bitan je ceo protekli period - od 3. oktobra 19 83. godine, tužba podneta Opštinskom sudu, pa do danas.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe. Ocena uticaja svakog od ovih činilaca na vremensko trajanje konkretnog parničnog postupka određuje da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud konstatuje da ni podnosilac ustavne žalbe , niti njegovi punomoćnici nisu preduzimali radnje kojima bi odugovlačili parnični postupak. Štaviše, podnosilac je nekoliko puta urgirao da se postupanje u parnici ubrza.

Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju parničnog postupka je neažurno postupanje sudova koji nisu preduzimali zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se parnica bez nepotrebnog odugovlačenja efikasno vodi i okonča. Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da parnični postupak traje 29 godina i da još uvek nije okončan, dovoljna je, sama po sebi, da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pored toga, posebno se mora naglasiti to da je Okružni sud pet puta ukidao prvostepene presude Opštinskog suda i predmet mu vraćao na ponovni postupak. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine ( broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud naglašava da je d užnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje redovnih sudova dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje 29 godina , i da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 121/03, okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, koju je podnosi lac ustavne žalbe opredelio u visini troškova za angažovanje advokata u ukupnom iznosu od 1.261.900 dinara, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi lac ustavne žalbe ni je dokaz ao da je pretrpe o materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti