Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv postupanja Opštinskog suda u Novom Sadu, jer žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje. Navodi o dinamici zakazivanja ročišta nisu dovoljni za dokazivanje povrede.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2092/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Šušakova iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Šušakova izjavljena protiv „rešenja Opštinskog suda Novi Sad na poslovni broj P. 9736/07“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Šušakov iz Novog Sada je 12. novembra 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv „rešenja Opštinskog suda Novi Sad na poslovni broj P. 9736/07“. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava radnje, odnosno postupanje Opštinskog suda u Novom Sadu u parničnom postupku P. 9736/07, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 23. decembra 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv tuženog K. B, „zbog vređanja na raspravi, davajući iskaz, kao svedok u krivici“. Dalje je naveo da na zakazano ročište održano 12. septembra 2008. godine tuženi nije došao, pa je sud istog dana doneo presudu zbog izostanka P. 9736/07. Podnosilac ističe da je „tuženi 2. oktobra 2008. godine tražio povraćaj u pređašnje stanje i da se od tada rasprave zakazuju svakih tri – četiri meseca, kao i da je sud bez opravdanih razloga otkazao raspravu zakazanu za 6. novembar 2009. godine“. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Naime, navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na parnični postupak Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9736/07, koji je on kao tužilac pokrenuo 23. decembra 2007. godine, ne zasnivaju se na razlozima koji bi sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje ukazivali na povredu ili uskraćivanje ovog prava, a navodi u pogledu rokova u kojima se zakazuju ročišta u ovom parničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava na suđenje u razumnom roku kao elementa Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, posebno imajući u vidu dosadašnje trajanje postupka od podnošenja tužbe do podnošenja ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ljudskog prava ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu da podneta ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti