Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neurednu, jer podnosilac, ni nakon što mu je ostavljen rok za dopunu, nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu Ustavom zajemčenih prava. Žalba je samo ponavljala navode iz redovnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sabre Kolašinca iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sabre Kolašinca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 204/08 od 9. septembra 2008. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 575/10 od 10. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sabro Kolašinac iz Novog Pazara je 24. aprila 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 204/08 od 9. septembra 2008. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 575/10 od 10. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente neophodne za vođenje postupka po ustavnoj žalbi propisane članom 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, niti su uz ustavnu žalbu priloženi dokazi koji su od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi.

Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 3. juna 2010. godine od podnosioca ustavne žalbe zatražio da, u roku od 15 dana od dana prijema tog dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu, tako što će u njoj navesti, pored ostalog, jasne ustavnopravne razloge na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi ili uskraćivanju prava zajemčenog Ustavom Republike Srbije, odnosno potvrđenim međunarodnim ugovorom, imajući pri tome u vidu da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da umesto ili nakon nadležnih državnih organa ispituje zakonitost odluka donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Takođe je, saglasno odredbi člana 85. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naloženo da se uz dopunjenu ustavnu žalbu prilože kopije osporenih presuda i drugi dokazi koji su od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi. Podnosilac je upozoren da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po navedenom dopisu, Ustavni sud odbaciti ustavnu žalbu.

Podnosilac je 19. juna 2010. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe, uz koju je dostavio kopije osporenih presuda. U novom podnesku podnosilac je naveo da podnosi ustavnu žalbu protiv osporenih presuda zbog povrede prava na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije i prava na pravično suđenje, garantovanih članom 21. članom 16. stav 2. i članom 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudksih prava i osnovnih sloboda. Iz ustavne žalbe proizlazi da je osporenim presudama donetim u parničnom postupku po tužbi protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, delimično poništen ugovor o poklonu jedne idealne polovine stambene zgrade u Novom Pazaru, koji je podnosilac zaključio sa svojim, sada pokojnim, ocem i utvrđeno da je tužilja, majka podnosioca ustavne žalbe, po osnovu sticanja u braku vlasnik jedne idealne četvrtine predmetne stambene zgrade. Podnosilac navodi da je prvostepeni sud održao ročište na kome je doneo osporenu presudu bez pozivanja tuženog i njegovog punomoćnika, čime je povređeno načelo neposrednosti, te da je u sprovedenom parničnom postupku činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno i predlaže da Ustavni sud poništi osporene presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 204/08 od 9. septembra 2008. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 575/10 od 10. marta 2010. godine.

4. U postupku ispitivanja ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se ustavnom žalbom ukazuje. Istovremeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe u osnovi ponavlja razloge iznete u odgovoru na tužbu tužioca o kojoj je odlučeno osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 204/08 od 9. septembra 2008. godine, kao i u žalbi protiv provostepene presude, kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava, te ukazuje na povredu odredaba parničnog postupka, a koje prvostepeni i drugostepeni sud nisu prihvatili, o čemu su u osporenim presudama dali obrazložene razloge. Na taj način se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni organ ispita zakonitost osporenih presuda redovnog suda.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

S obzirom na to da podnosilac u ostavljenom roku nije uredio ustavnu žalbu, te da se u ovoj žalbi i njenoj dopuni ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih presuda, postupa kao instancioni organ u odnosu na redovne sudove, za šta ovaj sud nije nadležan prema odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti