Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u sporu o zajedničkoj imovini. Podnosilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, koji ne deluje kao instancioni sud u preispitivanju sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Ćokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Vasića iz Pančeva, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Vasić iz Pančeva je 7. maja 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 2936/01 od 8. februara 2007. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 18/08 od 26. februara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1780/10 od 26. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da osporenim presudama nije izdvojena posebna imovina tuženog uneta u brak i nije vrednovan uvećani doprinos tuženog u sticanju zajedničke imovine tokom braka, pre svega, na taj način što ''troškovi pribavljanja građevinske dozvole sa troškovima komunalnog opremanja za stambenu zgradu, vrednost stambene zgrade pod krovom i pomoćne zgrade'' predstavljaju posebnu imovinu tuženog, koju je sud uvrstio u zajedničku imovinu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Pančevu vodio parnični postupak po tužbi tužilje J. J. protiv prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i drugotuženog B. V, radi utvrđenja prava svojine.
Osporenom presudom Opštinskog suda u Pančevu P. 2936/01 od 8. februara 2007. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu bračne tekovine stekla vanknjižno pravo svojine na 31/100 delova stambenih i pomoćnih zgrada izgrađenih na katastarskim parcelama 1555/5 i 1555/13 u KO Pančevo, a koje za sada nisu upisane u zemljišne knjige, i to: spratne stambene zgrade površine 375,20 m2, prizemne stambene zgrade površine 108,52 m2, gabarita bliže opisanih izrekom presude, kao i dve zidane garaže, zajedno sa pravom sukorišćenja ovih parcela upisanih kao neizgraćeno građevinsko zemljište u zemljišnoknjižnom ulošku broj 5174 KO Pančevo, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilja upiše u navedenom delu kao suvlasnik objekata kada isti budu upisani u zemljišne knjige i katastar nepokretnosti, bez ikakvih tereta i kao sukorisnik obe parcele, dok je drugim stavom izreke utvrđeno da je tužilja stekla po osnovu bračne tekovine pravo svojine na ½ stana u Pančevu, u ul. Filipa Višnjića 14, površine 31,20 m2, te je prvotuženi obavezan da tužilji isplati na ime polovine vrednosti navedenog stana iznos od 550.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. aprila 2006. godine do konačne isplate. Trećim stavom izreke osporene prvostepene presude obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 415.879,80 dinara, a četvrtim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u preostalom delu. Petim stavom izreke navedene presude odbačena je tužba u delu kojim je tužilja tražila utvrđivanje prava svojine na ½ bliže označenih pokretnih stvari.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1780/10 od 26. januara 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 18/08 od 26. februara 2009. godine.
U obrazloženju osporene revizijske presude se navodi: da je Okružni sud u Pančevu presudom Gž. 18/08 od 26. februara 2009. godine delimično usvojio žalbu tužilje, a žalbu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbio i prvostepenu presudu Opštinskog suda u Pančevu potvrdio u stavu prvom, drugom i četvrtom, a u stavu trećem i petom ukinuo i u tim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je protiv drugostepene presude tuženi S. V. izjavio reviziju; da je u provedenom postupku utvrđeno da su tužilja i tuženi S. V. bili u braku od 1980. godine i da iz tog braka imaju dvoje dece, ćerku i sina, ovde tuženog B. V.; da je otac tuženog S. V. 1979. godine dao novac za kupovinu placa i isti je kupljen u Pančevu u ul. M. Pupina 53, površine pet ari; da je pre zasnivanja zajednice sa tužiljom tuženi S. V. na tom placu započeo izgradnju kuće i istu je izgradio do prve ploče, a u oktobru 1980. godine obavljeni su radovi na drugoj ploči od novca koji su tužilja i tuženi dobili na svadbi, a nešto i od ušteđenog novca, da je 1980. godine tuženi podigao kredit kod banke za izgradnju porodične kuće, a zatim mu je i od ''Petrohemije'' takođe odobren kredit za izgradnju započete kuće; da su, nakon isplate kredita 1989. godine, supružnici dokupili nekoliko ari placa i izgradili još jednu prostoriju, a zatim su nastavili sa gradnjom i izgradili još jedan trosoban stan koji je završen 1997. godine; da je tužilja napustila porodičnu kuću u oktobru 2000. godine; da su oba supružnika u vreme zaključenja braka bili u radnom odnosu; da je tužilja bila zaposlena u MC ''Južni banat'', a tuženi S. V. najpre u ''Petrohemiji'', pa u Preduzeću ''Razvoj i inžinjering'', a posle je otvorio privatnu Agenciju ''Homer''; da je tuženi kupio stan u Pančevu u ul. Filipa Višnjića; da je 24. novembra 2000. godine sve nepokretnosti koje su bile predmet parničnog postupka tuženi S. V. poklonio sinu, tuženom B. V, s tim što je zadržao pravo doživotnog stanovanja u svim izgrađenim objektima; da je doprinos tužilje i prvotuženog podjednak u delu u kome predmetne nepokretnosti ne čine posebnu imovinu prvotuženog.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim presudama povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, zato što nije izdvojena njegova posebna imovina uneta u brak i stečena za vreme braka, te nije vrednovan uvećani dorinos tuženog u sticanju zajedničke imovine tokom trajanja braka. Dakle, podnosilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, kao i ocenu izvedenih dokaza.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se preispituje činjenično stanje utvrđeno od strane parničnih sudova. Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, Ustavni sud ne može preispitivati činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ne proizlazi da je zaključivanje sudova o činjenicama i ocena izvedenih dokaza, u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, bilo očigledno proizvoljno, zbog čega je moglo doći do povrede prava na pravičo suđenje.

Ustavni sud je konstatovao da su sudovi u osporenim presudama naveli detaljne razloge zbog čega tužilji pripada pravo svojine na spornim zgradama u označenom delu sa pravom sukorišćenja katastarskih parcela na kojima se objekti nalaze, uvažavajući pri tome činjenicu da je imovina koju je supružnik stekao pre zaključenja braka njegova posebna imovina, u smislu člana 168. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', broj 18/05). Ustavni sud smatra kao ustavnopravno prihvatljiv zaključak sudova da se ne može uzeti da tužilja nije doprinosila sticanju imovine u toku bračne zajednice samo zbog toga što je, kako podnosilac navodi, ''imala mizerna primanja'', jer se prilikom odlučivanja uzima u obzir njena pomoć podnosiocu ustavne žalbe koji je ostvarivao veća primanja, staranje o deci, vođenje poslova domaćinstva, staranje o imovini i drugi oblici rada. Nalazeći da su osporene presude u dovoljnoj meri obrazložene da ispunjavaju zahtev pravičnosti, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da su one donete proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njima povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u imovinu pojedinca, u konkretnom slučaju, povreda imovinskih prava, koja nesporno spadaju u domen građanskih prava, prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 3671/2016: Odluka Ustavnog suda o izvršenju na imovini nakon uspešne paulijanske tužbe
• Už 3770/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 4631/2011: Povreda prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 2846/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu
• Už 4411/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju udela u bračnoj tekovini
• Už 3715/2010: Odbačena ustavna žalba u sporu o utvrđivanju zajedničke bračne imovine
• Už 3448/2011: Povreda prava na pravnu sigurnost zbog neujednačene sudske prakse