Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu oštećene i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak za nasilje u porodici obustavljen je zbog zastarelosti usled neefikasnog postupanja suda, čime je povređeno pravo podnositeljke na odluku o imovinskopravnom zahtevu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Rodić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Rodić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 419/08, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 7386/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde .

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Rodić iz Beograda, preko punomoćnika Jasmine Selaković Papić i Andreja Mandića, advokata iz Beograda, podnela je, 22. marta 201 2. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pristup sudu, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 419/08, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 7386/10.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog, detaljno i hronološki navodi činjenice i okolnosti koje se, po njenom mišljenju, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumno dugom trajanju osporenog postupka, kao i druge okolnosti koje se odnose na njeno ponašanje i složenost ovoga postupka. Podnositeljka navodi i da je kao oštećeno lice svoj imovinskopravni zahtev istakla na zapisnik o saslušanju Kri. 63/08 od 18. decembra 2008. godine i na zapisnik o saslušanju Ki. 1493/08 od 22. decembra 2008. godine.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede označenih ustavnih prava, utvrdi njeno pravo na naknadu nematerijalne štete i objavi odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 7386/10 i odgovor na ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

3.1. Ljiljana Rodić, ovde podnositeljke ustavne žalbe i M.R. su živeli u bračnoj zajednici do januara 2007. godine, kada je podnositeljka sa detetom napustila stan u kojem je živela sa M.R. i pokrenula parnični postupak za razvod braka. U navedenom parničnom postupku Treći opštinski sud u Beogradu je 17. maja 2007. godine doneo rešenje P. 417/07 kojim je, na period od godinu dana, usvojio meru zaštite i zabranio M.R. da se približava mal. J.R. i podnositeljki na udaljenost od 100 metara, da pristupa u prostor njihovog stanovanja, kao i da ih dalje uzmemirava. Ovo rešenje je postao izvršno 3. juna 2007. godine.

3.2. Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je, 23. maja 2008. godine, podnelo Trećem opštinskom sudu u Beogradu predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv M.R. u pravcu utvrđenja postojanja produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. st. 1. i 5. KZ. Iz zapisnika o saslušanju svedoka Kri. 63/08 od 18. decembra 2008. godine utvrđeno je da je svedok Ljiljana Rodić prilikom saslušanja istakla imovinskopravni zahtev. Nakon saslušanja M.R. pred istražnim sudijom 23. maja 2008. godine, Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 30. maja 2008. godine podnelo Trećem opštinskom sudu u Beogradu optužni predlog Kt. 633/08 protiv M.R. za produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Po ovom optužnom predlogu u Trećem opštinskom sudu u Beogradu je formiran predmet K. 419/08.

Glavni pretres je otpočeo 27. februara 2009. godine, ali nije održan zbog nedolaska okrivljenog, pa je sud odredio privođenje okrivljenog za nastavak pretresa koji je zakazan i održan 19. mart 2009. godine, a na kome je sud odredio proveru sposobnosti okrivljenog da da odbranu. U nastavku pretresa održanom 1. aprila 2009. godine, sud je odredio sprovođenje neuropsihijatrijskog veštačenja okrivljenog na okolnost uračunljivosti u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i sposobnosti da da odbranu. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni sudu 29. maja 2009. godine.

3.3. Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 4. decembra 2008. godine podnelo Trećem opštinskom sudu u Beogradu predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji Kt. 633/08 protiv M.R. u pravcu utvrđenja postojanja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. st. 1. i 5. KZ. Utvrđeno je da je oštećena Ljiljana Rodić saslušana pred istražnim sudijom 22. decembra 2008. godine, te da je tom prilikom istakla imovinskopravni zahtev. Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je 13. aprila 2009. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu optužni predlog Kt. 633/08 protiv M.R. za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. st. 1. i 5. KZ. Istim optužnim aktom predloženo je da se prema okrivljenom odredi pritvor, kao i da se spisi ovog predmeta spoje sa predmetom istog suda K. 419/08.

3.4. Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 485/09, K. 393/09 i K. 419/08 od 15. aprila 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu da se prema okrivljenom M.R. odredi pritvor. Istim rešenjem spojeni su postupci po dva prethodno navedena optužna predloga i određeno je da će se predmet ubuduće voditi pod brojem K. 419/08. Nakon reforme, postupak čije se trajanje osporava je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 7386/10.

U nastavku postupka sud je 18 puta zakazao nastavak glavnog pretresa, ali je, zbog nedolaska okrivljenog ili njegovog branioca, pretres održan samo jednom. Utvrđeno je da je sud više puta davao naredbu za privođenje okrivljenog, kao i da je tri puta davao naredbu za izdavanje poternice, te da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 7386/10 i Kv. 238/10 od 1. marta 2011. godine odbijen predlog Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu da se prema okrivljenom odredi pritvor. Kako je okrivljeni svoj nedolazak na pretres pravdao lošim zdravstvenim stanjem i boravkom u Specijalnoj bolnici za neuropsihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević“, sud je više puta pribavljao izveštaj o zdravstvenom stanju okrivljenog i njegovom eventualnom boravku i lečenju u toj ustanovi.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 7386/10 od 13. novembra 2012. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog M.R. zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Istim rešenjem stavljena je van snage naredba o izdavanju poternice prema okrivljenom M.R. od 13. decembra 2011. godine i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae, Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega , garantuje optuženom licu, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom , niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije , predstavka broj 41916/04, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je ima la svojstvo oštećene, pri čemu je imovinskopravni zahtev istakla u pretkrivičnom postupku, 18. i 22. decembra 2008. godine, tokom sprovođenja pojedinih istražnih radnji.

Na osnovu prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe aktivno legitimisan a za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnositeljku započeo 18. decembra 2008. godine, danom isticanja prvog imovinskopravnog zahteva, a da je okončan 13. novembra 2012. godine, donošenjem rešenja o obustavi krivičnog postupka, te da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak ukupno trajao tri godine i 11 meseci.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe tokom postupk a, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Po oceni Suda, podnositeljka ustavne žalbe je imala nesporni interes da se efikasno i u razumnom roku utvrdi da li je njen bivši suprug kriv za dela koja su mu stavljena na teret, pri čemu svojim radnjama nije doprine la dužem trajanju postupka .

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u postupku takve prirode da ne ukazuju na posebnu složenost konkretnog krivičnog predmeta.

Prilikom ocene postupanja nadležn og suda, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud redovno i u kraćim vremenskim intervalima zakazivao pretres sve do 13. decembra 2011. godine, kada je data naredba da se izda poternica prema okrivljenom, nakon čega, a do 13. novembra 2012. godine kada je doneto rešenje o obustavi postupka, sud nije zakazivao pretres. Ustavni sud dalje konstatuje da pretres nije držan zbog nedolaska okrivljenog ili njegovog branioca, pri čemu je sud više puta pokušao da obezbedi prisustvo okrivljenog davanjem naredbe za njegovo privođenje i izdavanjem poternice, ali da i pored toga do okončanja postupka nije uspeo da sasluša okrivljenog na glavnom pretresu. Kako je dužnost suda da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, Ustavni sud nalazi da je sud morao da ispita da li ima zloupotrebe procesnih prava od strane okrivljenog i da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi obezbedio njegovo prisustvo na glavnom pretresu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno u potpunosti i blagovremeno, jer se, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju moralo imati u vidu da za krivično delo čije je izvršenje okrivljenom bilo stavljeno na teret apsolutna zastarelost nastupa za relativno kratko vreme.

Imajući u vidu utvrđene činjenice, Ustavni sud je našao da ni efikasno sproveden istražni postupak, niti ažurnost koju je sud ispoljio u jednom delu postupka, ne mogu da utiču na ocenu da su trajanju postupka, koji je okončan obustavom zbog nastupanja apsolutne zastarelost i krivičnog gonjenja , doprineli propusti suda da u jednom periodu zakaže i održi glavni pretres, kao i da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi obezbedio prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 419/08, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 7386/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavn e žalbe pretrpe la zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja krivičnog postupka, prirodu krivičnih dela za koje je vođen predmetni postupak, kao i značaj prava o kome su sudovi odlučivali, te da, po oceni Suda , iako podnositeljka nije istakla povredu prava na poštovanje porodičnog života, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koj u je ona pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima u smislu pojačane odgovornosti države za sprečavanje nasilja u porodici i efikasnog vođenja postupka radi ispitivanja postojanja krivice lica protiv kojih se vodi krivični postupak , ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari i objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Takođe, Ustavni sud je zaključio da se, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ova odluka objav ljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i zbog značaja koj u ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na pristup sudu iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom ovog prava u krivičnom postupku i u odnosu na oštećeno lice. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke .

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti