Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu podnosiocima, čija potraživanja nisu namirena u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem sa društvenim kapitalom. Dosuđena im je naknada materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2095/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u post upku po ustavnim žalbama V. J. iz sela D . i K . D . iz s ela Đ, ob a s ela u opštini Bojnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe V. J . i K . D . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovc u u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbijaju se kao neosnovan i zahtev i podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba V. J . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelaci onog suda R4. St. 1639/15 od 14 . septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1349/16 od 15. decembra 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba K. D . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog s uda R4. St. 1802/15 od 2 . septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1334/16 od 15. decembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J. iz s ela D . i K. D . iz s ela Đ, oba s ela u opštini Bojnik, podneli su Ustavnom sudu, 9. marta 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavne žalbe zbog pov rede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovc u u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrhovnog kasacionog suda, označenih u izreci ove odluke, tač. 4. i 5. (u daljem tekstu: osporena rešenja Privrednog apelacionog suda i osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda), zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci u ustavnim žalbama traže utvrđenje povrede označenih prava, kao i prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „P.“ iz Bojnika. Podnosioci ustavnih ža lbi su prijavili svoja potraživanja , koja su im utvrđena zaključkom o listi potraživanja od 16. aprila 2010. godine, a koja im nisu namirena u stečajnom p ostupku koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda, koja su označena u tač. 4. i 5. izreke ove odluke , usvojeni su zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi, kao predlagača, utvrđeno da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak St. 28/10 što pre okončao, delimično su usvojeni zahtevi predlagača u pogledu naknade koju su tražili, a koja im je dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosima od po 20.000,00 dinara , kao i troškovi postupka, dok su u preostalom delu zahtevi predlagača odbijeni i odbačeni.

Osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda , koja su, takođe, označena u izreci ove odluke , odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i potvrđ ena ožalbena rešenja Privrednog apelacionog suda .

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi iz tačke 1. izreke, utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika DP „P .“ iz Bojnika, koji je u trenutku nastanka potraživanja bilo sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1 . Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Stoga je, Ustavni sud , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. S obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da im je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Odlučujući o ustavnim žalbama podnosilaca u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrh ovnog kasacionog suda , u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije .

Podnosiocima ustavnih žalbi su usvojen i zahtev i za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčane naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 2 0.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnim žalbama u delovima kojima se osporavaju rešenja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrhov nog kasacionog suda ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavne žalbe u odnosnim delovima jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 4. i 5. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti