Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u imovinskom sporu o sticanju svojine održajem

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu Milana Milovanovića izjavljenu protiv presude kojom je utvrđeno pravo svojine tužilaca na delu katastarske parcele. Sud je utvrdio da su tužioci stekli svojinu savesnom državinom (održajem), te da nisu povređena podnosiočeva prava na imovinu i nasleđivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2097/2009
14.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Milovanovića iz sela Donja Vrežina, opština Niš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se, kao neosnovana , ustavna žalba Milana Milovanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 12. marta 2009. godine.

Odbacuje se predlog Milana Milovanovića za odlaganje izvršenja presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 12. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Milovanović iz sela Donja Vrežina, opština Niš, je 12. novembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 1 2. marta 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. i prava na nasleđivanje iz člana 59. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac navodi da je protiv osporene presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 1 2. marta 2009. godine izjavio žalbu, koja je presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 2846/09 od 9. septembra 2009. godine odbijena, a prvostepena presuda potvrđena; osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parničnom postupku, kao i primene materijalnog prava prilikom donošenja osporene presude, navodeći da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji je zaključio pravni prethodnik tužilaca ništav, jer je primalac izdržavanja raspolagao imovinom (delom parcele) koja mu nije pripadala, kao i da je sud trebalo da ima u vidu neprekinuti pravni kontinuitet u pogledu prava svojine koji postoji na strani tuženog. Podnosilac smatra da sud nije mogao da usvoji tužbeni zahtev tužilaca i utvrdi njihovo pravo svojine na delu katastarske parcele broj 605 (u daljem tekstu: k.p. 605), površine 3,31 ara. Traži da Ustavni sud zaštiti njegovo pravo na imovinu i pravo na nasleđivanje, zagarantovano čl. 58. i 59. Ustava, te da ukine osporenu presudu i odloži njeno izvršenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u presude i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 1 2. marta 2009. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je pravo svojine tužilaca Desanke Milovanović, Vukašina Milovanovića, Slavice Milovanovivć i Sretena Milovanovića na delu Kp. 605, njiva treće klase, površine 3,31 ar, svakom na po ¼, što je tuženi – ovde podnosilac ustavne žalbe dužan da prizna, te da će ova presuda tužiocima služiti kao osnov za uknjiženje svojine u javne knjige u roku od 15 dana po prijemu presude, a stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnom postupka u iznosu od 46.429 dinara. Prema navodima u obrazloženju osporene presude, prvostepeni sud je izveo predložene dokaze, te je ocenom istih u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, utvrdio činjenično stanje i našao da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. U obrazloženju ove presude se, pored ostalog, navodi:

da je ostavinskim rešenjem O. 1020/79 od 21. marta 1980. godine, raspoređena zaostavština iza pok. Cvetka Milovanovića, koji je umro 1979. godine i odlučeno da se ne raspravlja zaostavšina pok. Cvetka koju čini imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju Ov. 1576/58; da su na osnovu tog rešenja unuci ostavioca Vidoje, Ljubiša i Dragiša Milovanović, po osnovu prava predstavljanja po ranije umrlom sinu Prvulu, nasledili na osnovu testamenta, između ostalog, svako po 1/3 i deo k.p. 605 od 3,06 ara sa kućom od 0,24 ara;

da je ugovorom o doživotnom izdržavanju Ov. 1576/58 od 16. jula 1958. godine Cvetko Milovanović, kao primalac izdržavanja, ostavio sinu Božidaru Milovanoviću, kao nagradu za izdržavavnje, između ostalog i „k.p. 605 od 306 kvm“, a ugovor sadrži izjavu da se od sina Prvula odelio 1943. godine, te da mu je kad se odselio, pored ostalog, dao i „kuću sa kućnim placem Kp. 605 u površini 300 kvm u kojoj sad stanuje“;

da pisani dokazi koje je sud cenio i nalaz veštaka geometra potvrđuju da je u označavanju površina ustupljenih delova sporne parcele u ugovoru o doživotnom izdržavanju iz 1958. godine došlo do greške, jer jedan deo ove parcele koji je bez objekta ima površinu 331kvm, a deo na kome se nalazi kući od 24kvm ima površinu od 306kvm;

da je iskazima svih svedoka i stranaka, pa i samog tuženog, sud utvrdio da je tuženkov deda Prvul od svog oca Cvetka dobio deo parcele sa kućom, a da je Božidar dobio deo koji je bez objekta;

da je počev od 1943. godine severni deo k.p. 605 od 3,31 ara koristio Božidar zajedno sa ocem Cvetkom, a posle Cvetkove smrti 1979. godine Božidar sa suprugom – tužiljom Desankom i decom – tužiocima Vukašinom, Slavicom i Sretenom, sve dok ovi nisu napustili porodično domaćnistvo, te da je Božidar ovaj deo parcele dobio ugovorom o doživotnom izdržavanju od svog oca Cvetka i da mu niko nije osporavao da ovaj prostor koristi, ni njemu, ni njegovoj supruzi i deci;

da ugovor o doživotnom izdržavanju Ov. 1576/58 niko od naslednika pok. Cvetka nije osporio, pa je zato i u ostavinskom rešenju O. 1020/79 iza smrti pok. Cvetka odlučeno da se ne raspravlja njegova zaostavština za imovinu obuhvaćenu ovim ugovorom, a rešenjem O. 930/2000 od 7. juna 2007. godine je ova imovina, kao novopronađena, raspoređena tužiocima svakom po ¼;

da ne postoji dokaz na koji je način pok. Cvetko stekao svojinu na celoj k.p. 605, te se po oceni suda ne može govoriti o zakonitoj državini ni tužilaca, a ni tuženog, shodno članu 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa;

da je sud uverenja da na strani tužilaca postoji savesna državina, shodno članu 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer tužioci ne znaju niti su mogli znati da predmetni deo parcele koju drže nije njihova, zato što su je držali počev od 1943. godine na osnovu usmenog poklona pok. Cvetka, a od 1958. godine na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen u sudu i koji niko nije osporio, pa ni tuženi preko svojih pravnih prethodnika;

da sud nije mogao da prihvati navod tuženog da njemu pripada severni deo k.p. 605 od 331 kvm, zato što izvodi iz posedovnih listova nisu dokaz o vlasništvu, a tuženi nije pružio dokaz na osnovu čega je 1955. godine u katastru predmetni deo parcele vođen na Prvula Milovanovića; da je takođe nejsano na osnovu čega je ostavinskim rešenjem O. 1107/85 od 12. septembra 1985. godine, kojim je raspravljena zaostavština pok. Prvula i to 25 godina nakon njegove smrt, sporni deo parcele k.p. 605 od 3,31 ara nasledila Prvulova supruga Dobrinka, a da je prethodno isti sud utvrdio da je ovim delom parcele raspolagao Prvulov otac Cvetko ugovorom o doživotnom izdržavanju i da je isti sud prethodno, ostavinskim rešenjem O. 1020/79 od 21. marta 1980. godine, utvrdio da se ne raspravlja zaostavština pok. Cvetka za imovinu obuhvaćenu napred navedenim ugovorom o doživotnom izdržavanju;

da sud ne može da prihvati činjenicu da su najpre Dobrinka, a potom njen unuk, ovde tuženi, postali vlasnici predmetnog dela k.p. 605 od 3,31 ara putem nasleđa, već je sud utvrdio da su tužioci savesni držaoci spornog dela k.p. br. 605 od 331 kvm preko 20 godina, pa je sud, primenom člana 28. st. 4. i 5. i člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, usvojio tužbeni zahtev tužilaca.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 2846/09 od 9. septembra 2009. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da ožalbena presuda ne sadrži bitne povrede postupka, pa ni one na koje se ukazuje žalbom, da je prvostepeni sud sve dokaze pravilno cenio i izveo pravilan zaključak, da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo usvajanjem tužbenog zahteva tužilaca, za šta je dao potpune i valjane razloge, te su neosnovani navodi žalbe kojima se osporava činjenično stanje i primena prava.

4. Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama člana 59. Ustava jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom (stav 1.) i utvrđuje da pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza (stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari, propisano je: da sud odlučuje po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke i da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221. st. 1. i 2.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je: da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1); da se po samom zakonu pravo svojine može steći i održajem (član 21.); da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina i da naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka ostvaranja nasleđa (član 28. st. 4. i 5.), da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja; da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova; da se savesnost državine pretpostavlja (član 72. st. 1. do 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom nisu povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama čl. 58. i 59. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom presudom povređeno pravo na imovinu i pravo na nasleđivanje predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi navedenih prava. Naime, sama činjenica da je jedna od parničnih stranaka izgubila spor nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog prava, ukoliko ne dokaže da je sudskom odlukom arbitrerno i ne opravdano lišena imovine u korist drugog lica. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u sprovedenom postupku izveli predložene dokaze - uvidom u opsežnu dokumentaciju, uviđajem na licu mesta, veštačenjem sudskog veštaka geometra, saslušanjem tri svedoka i saslušanjem parničnih stranaka i utvrdili da su tužioci, kao savesni držaoci, održajem stekli pravo svojine na spornoj katastarskoj parceli. Dakle, redovni sudovi su u dve instance ispitali osnovanost tužbenog zahteva tužilaca i utvrdili da je, saglasno odredbama člana 28, st. 4. i 5. i člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, osnovan njihov tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine na sporn oj nepokretno sti, a da ne postoji pravni osnov za sticanje prava svojine na spornoj nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe, kao ni njegovih pravni h prethodnika. Ustavni sud nije našao bilo kakve elemente koji bi upućivali na proizvoljno zaključivanje sudova kod utvrđivanja činjenica i primene materijalnog prava. Ustavni sud je ocenio da činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku i primena materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje zauzetog pravnog stava u ovoj pravnoj stvari predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje ustavnom žalbom osporene presude. Zbog toga je Ustavni sud ocenio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovih prava na imovinu i nasleđivanje neosnovani.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 12. marta 2009. godine, odbio kao neosnovanu saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za odlaganje izvršenja presude Opštinskog suda u Nišu P. 6320/07 od 12. marta 2009. godine, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku, kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u imovinskom sporu o sticanju svojine održajem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti