Odbacivanje neuredne i nerazumljive ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih akata u krivičnom i izvršnom postupku. Žalba je ocenjena kao nerazumljiva i neuredna, jer podnosilac, ni nakon ostavljenog roka za uređenje, nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirka Mlađana iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mirka Mlađana izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 1175/01 od 16. maja 2003. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 206/04 od 16. marta 2004. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4856/05 od 5. decembra 2005. godine, zaključka Opštinskog suda u Nišu I. 4856/05 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 2107/09 od 20. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirko Mlađan iz Niša podneo je Ustavnom sudu 12. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 1175/01 od 16. maja 2003. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 206/04 od 16. marta 2004. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4856/05 od 5. decembra 2005. godine, zaključka Opštinskog suda u Nišu I. 4856/05 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 2107/09 od 20. oktobra 2009. godine, zbog povrede „prava na žalbu iz člana 117/1 Ustava Republike Srbije“, povrede prava „na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom iz člana 6. stav 2-c Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl. 6. i 7. Osnovnih principa o ulozi advokata jer se iz prvostepene presude vidi šta je sud radio da je dozvolio advokatima nezakonitu odbranu na štetu oštećenog privatnog tužioca Mlađan Mirka“.

U ustavnoj žalbi se ističe više „apsolutno bitnih povreda odredaba ZKP-a i povreda Konvencije“ i to: „iz člana 368. stav 1. ZKP shodno članu 351. ZKP“ „iz člana 368. stav 1. u vezi člana 375. ZKP, neobaveštavanje optuženog o datumu održavanja sednice veća drugostepenog suda, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP jer se tu radi o povredi prava na odbranu optuženog ... iz člana 368. stav 1. tačka 2. u vezi člana 40. stav 1. tač. 1. do 5. ZKP ... iz člana 368. stav 1. tačka 3. ZKP, jer je oštećeni kao tužilac ostao bez advokata ... iz člana 368. stav 1. tačka 7. ZKP, jer sud nije potpuno rešio predmet optužbe ... iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP, jer je optužbu prekoračio ... iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a jer je izreka presude protivrečna sama sebi i ... iz člana 368. stav 1. u vezi čl. 194. i 195. ZKP, jer je okrivljenom dosudio troškove krivičnog postupka, oštećeni kao tužilac se ne može obavezati da nadoknadi troškove krivičnog postupka samo zbog toga što je postupak završen presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, oštećeni kao tužilac snosi samo one troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod, koje je prouzrokovao svojom krivicom ili svesno podnetom lažnom prijavom“. U odnosu na osporena rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4856/05 od 5. decembra 2005. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 2107/09 od 20. oktobra 2009. godine posebno se ističe da postupajući sudovi „u postupku ispitivanja žalbe dužnika nisu primenili postupak iz člana 351/1 tačka 1. u vezi člana 381. ZKP i člana 14. ZIP ... čime je učinjena povreda Ustavom zajemčenog prava na žalbu protiv sudske odluke“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud „rešenjem ukine i poništi“ osporene akte i „ukloni štetne posledice kako je izneto u obrazloženju ustavne žalbe, u određenom roku: povraćaj u pređašnje stanje, nadoknada štete, objavljivanje sudske odluke“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da je ustavna žalba nerazumljiva i neuredna i da ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), i to: jedinstveni matični broj podnosioca ustavne žalbe, oznaku osporenih pojedinačnih akata, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno, oznaku odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, ustavnopravne razloge žalbe i precizne navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava ili slobode.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 4. decembra 2009. godine, obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke, uz upozorenje na posledice propuštanja. Takođe, podnosiocu ustavne žalbe je naloženo da, u istom roku, priloži prepise svih akata koje osporava, navede da li su protiv njih iscrpljena pravna sredstva i kada, te da priloži druge dokaze od značaja za odlučivanje.

Postupajući po navedenom dopisu, podnosilac ustavne žalbe je 22. decembra 2009. godine dostavio Ustavnom sudu podnesak u kome je ponovio razloge koje je već navodio u ustavnoj žalbi. U podnesku je ponovo navedeno da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Kž. 2107/09 od 20. oktobra 2009. godine povređeno pravo na žalbu „koje je zajemčeno članom 117/1 Ustava Savezne Republike Jugoslavije“. Ustavni sud ukazuje da naznačenim članom Ustava Republike Srbije nije zajemčeno pravo na žalbu, niti bilo koje drugo ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda. Uz podnesak nisu priloženi ni dokazi za iznete navode koji bi ukazivali na eventualnu povredu nekog Ustavom zajemčenog prava ili slobode.

4. Kako podnosilac ustavne žalbe u ostavljenom roku nije postupio po nalogu Ustavnog suda i ustavnu žalbu nije uredio, Sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić