Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro devet godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog neažurnosti, naročito drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J. iz Š, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 11282/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J. iz Š. je 22. marta 2012. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 11282/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je dana 26. januara 2005. godine podneo tužbu Prvom opštinskim sudu u Beogradu, radi naknade štete; da je prvostepeni sud odlučio 13. jula 2006. godine, tako što je usvojio tužbeni zahtev, a da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 15887/06 od 7. novembra 2007. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je novom prvostepenom presudom P. 11282/07 od 5. marta 2008. godine ponovo usvojen tužbeni zahtev; da je protiv navedene presude tuženi 12. septembra 2008. godine izjavio žalbu ali da drugostepeni sud – Viši sud u Beogradu preko tri godine nije odlučio o žalbi; da mu je zbog nerazumno dugog trajanja predmetnog postupka od preko osam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. istog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16589/13 (ranije P. 11282/07 Prvog opštinskog suda u Beogradu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 26. januara 2005. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih Udruženja o. o, E. o. a.d. i D.K, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 503/05.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 503/05 od 5. maja 2005. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se po pravosnažnosti rešenja spisi dostave Trgovinskom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14125/05 od 8. februara 2006. godine ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 503/05 od 5. maja 2005. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je predmet dobio broj P. 1856/06 i pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je jedno ročište, dok jedno ročište nije bilo održano jer niko od tuženih nije pristupio.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1856/06 od 13. jula 2006. godine, u stavu prvom izreke, prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari u odnosu na tuženog E. o, a.d. u likvidaciji; stavom drugim izreke, obavezani su tuženi Udruženje o. o. i D. K. da tužiocu solidarno isplate iznos od 3.600 CHF, sa kamatom po stopi domicilne kamate zemlje porekla valute, počev od 8. avgusta 2003. godine pa do konačne isplate; stavom trećim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi Udruženje o. o. i D. K, da solidarno isplate tužiocu iznos preko dosuđenog iznosa iz stava drugog izreke, a do traženog iznosa od 4.209 CHF, za iznos od 609 CHF, kao i za kamatu po stopi domicilne kamate zemlje porekla valute na traženi iznos počev od 1. avgusta 2003. godine do 8. avgusta 2003. godine; stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi Udruženje o. o. i D. K. da tužiocu solidarno isplate iznos od 2.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. novembra 2004. godine, pa do isplate.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 15887/06 od 7. novembra 2007. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1856/06 od 13. jula 2006. godine, u delu stava dva, četiri i pet izreke u odnosu na prvotuženog Udruženje o. o. i u tom delu predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 11282/07, održano je jedno ročište i presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11282/07 od 5. marta 2008. godine, u stavu prvom izreke, obavezani su tuženi Udruženje o. S. i D. K. da solidarno tužiocu isplati iznos od 3.600 CHF, sa kamatom po stopi domicilne kamate zemlje porekla valute, počev od 8. avgusta 2003. godine pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke obavezani su tuženi Udruženje o. S. i D. K. da solidarno tužiocu isplate iznos od 2.400 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. novembra 2004. godine pa do konačne isplate; u stavu trećem izreke obavezani su tuženi Udruženje o. S. i D. K. da solidarno tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 37.350,00 dinara.

Tuženi su 11. septembra 2008. godine izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 4502/13 od 26. februara 2014. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je ožalbena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11282/07 od 5. marta 2008. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi Udruženje o. S. i D. K. da solidarno tužiocu isplate iznos od 3.600 CHF, sa kamatom po stopi domicilne kamate zemlje porekla valute počev od 8. avgusta 2003. godine pa do konačne isplate i iznos od 2.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. novembra 2004. godine pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da tuženi Udruženje o. S. i D. K. solidarno naknade troškove postupka tužiocu; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženom Udruženju o. S. na ime troškova postupka isplati iznos od 20.300,00 dinara.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao na osporeni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana i deset meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu – 26. januara 2005. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova kao i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnih suda u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da parnični sudovi nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se postupak završio u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, nakon podnete tužbe, prvostepena presuda je doneta posle godinu dana i sedam meseci, drugostepeni sud je nakon godinu dana i četiri meseca odlučio, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak. Nova prvostepena presuda je doneta posle četiri meseca, a drugostepeni sud je odlučio nakon pet godina i pet meseci od podnete žalbe protiv prvostepene presude. Dakle, predmetni postupak je ukupno trajao nepunih devet godina što predstavlja nerazumno trajanje parničnog postupka kako po praksi ovog Suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, nerazumno dugom trajanju postupka je prvenstveno doprineo drugostepeni sud koji je pravnosnažno odlučio posle pet godina i pet meseci od izjavljene žalbe protiv prvostepene odluke. Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio posebno složen jer radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja nije bilo potrebno izvoditi dokaze putem veštačenja. Takođe, podnosilac ničim nije doprineo dužini trajanja postupka jer je njegov punomoćnik prisustvovao ročištima i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja, a sam predmet spora je bio značajan za podnosioca, imajući u vidu da se radilo o naknadi za njega značajnog novčanog iznosa.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti