Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu odbačena kao nedopuštena

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Vrhovnog suda Srbije i rešenja Ministarstva finansija. Žalba je delimično odbačena jer ne sadrži ustavnopravne razloge, a delimično jer nisu iscrpljena pravna sredstva, pošto upravni spor protiv rešenja ministarstva još nije okončan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Anke Đukanović i Ljiljane Kuprešanin, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Anke Đukanović i Ljiljane Kuprešanin izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Ui. 111/08 od 3. juna 2009. godine i rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije 07 broj 465-02-00377/91 od 2. decembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Anka Đukanović i Ljiljana Kuprešanin, obe iz Beograda, su 13. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Baje Đukanovića iz Beograda, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju su dopunile podneskom od 10. decembra 2009. godine, protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao i odredba člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Ui. 111/08 od 3. juna 2009. godine zahtev podnositeljki ustavne žalbe, podnet radi izvršenja presude Vrhovnog suda Srbije U. 752/08 od 27. avgusta 2008. godine, odbijen kao neosnovan. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko-pravne poslove, u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 752/08 od 27. avgusta 2008. godine, donelo rešenje 07 broj 465-02-00377/91 od 2. decembra 2008. godine, kojim je odbilo kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdilo rešenje Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Opštine Zemun broj 465-60/77-6 od 11. juna 2007. godine, a kojim je odbijen kao neosnovan njihov zahtev za poništaj rešenja o eksproprijaciji Sekretarijata za privredu i finansije Skupštine opštine Zemun broj 465-60/77-6 od 25. novembra 1977. godine, te je na taj način tuženi organ postupio u svemu u skladu sa članom 61. Zakona o upravnim sporovima.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije zasnovano na tome da je zahtev podnositeljki ustavne žalbe da se izvrši presuda Vrhovnog suda Srbije neosnovan, jer je utvrđeno da je presuda tog suda U. 752/09 od 28. avgusta 2008. godine izvršena donošenjem novog rešenja Ministarstva finansija, Ustavni sud ocenjuje da se razlozi izneti u ustavnoj žalbi ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom garantovanim pravom na imovinu. S obzirom na to da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji su Zakonom propisani element za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko pravne poslove 07 broj 465-02-00377/91 od 2. decembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe protiv navedenog rešenja pokrenule upravni spor, ali da o tužbi nije odlučeno. Ustavni sud konstatuje da se iscrpljenost pravnih sredstava pre podnošenja ustavne žalbe vezuje za donošenje odluke po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, a ne za samo izjavljivanje tog pravnog sredstva. Kako o tužbi u upravnom sporu još uvek nije odlučeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu kao nedopuštenu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić