Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Zbog neefikasnog izvršnog postupka i nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju, podnosiocu je dosuđena materijalna šteta, a zahtev za nematerijalnu je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2102/2010
17.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Solarevića iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragomira Solarevića i utvrđuje se da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu I. 332/07 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici I. 332/07 od 5. novembra 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici da obustavi izvršni postupak iz tačke 1, u skladu sa odredbama člana 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Solarević iz Sremske Mitrovice je 23. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Ljubice Beserovac, advokata iz Sremske Mitrovice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu I. 332/07.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je prvostepeni sud doneo 5. novembra 2007. godine rešenje kojim je usvojio njegov predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika na osnovu rešenja kojim je zaključeno prinudno poravnanje između njega i dužnika, te da prinudno izvršenje još nije sprovedeno. Ističe da je tokom 2009. godine ponovo pokrenut stečajni postupak nad izvršnim dužnikom i da je Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici prvenstveno odgovoran što on nije ostvario svoje potraživanje u izvršnom postupku, pa smatra da su, u konkretnom slučaju, povređena njegova ustavna prava. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici je 27. februara 2013. godine dostavio na uvid spise predmeta Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici I. 332/07 i odgovor na ustavnu žalbu , u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovih ustavnih prava u ovom izvršnom postupku: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo 9. oktobra 2007. godine Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DD “Brodogradilište Sava“ iz Mačvanske Mitrovice, radi naplate potraživanja od 6.434,70 dinara, a na osnovu rešenja istog suda St. 1288/02 od 26. januara 2005. godine, kojim je zaključeno prinudno poravnanje između izvršnog dužnika kao stečajnog dužnika i njegovih poverilaca; da je prvostepeni sud 5. novembra 2007. godine doneo rešenje I. 332/07 kojim je usvojio navedeni predlog i odredio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i zaplenom novčanih sredstava sa računa dužnika i njihovim prenosom na račun poverioca; da je 10. decembra 2007. godine sačinjen zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika i da je tom prilikom dužniku uručeno rešenje o izvršenju; da je izvršni dužnik 13. decembra 2007. godine podneo žalbu protiv rešenja o izvršenju i da je rešenjem Višeg trgovinskog suda od 17. aprila 2008. godine odbijena žalba dužnika kao neosnovana i potvrđeno prvostepeno rešenje; da je izvršni poverilac podneskom od 11. juna 2008. godine predložio da se rešenje o izvršenju dostavi Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja; da je Narodna banka Srbije 8. jula 2008. godine primila rešenje o izvršenju i da je odmah vratila navedeno rešenje prvostepenom sudu, jer taj akt nije bio kompletan; da je Narodna banka Srbije nakon ponovljenog naloga suda primila rešenje 20. oktobra 2008. godine i da nije obavestila sud da je prinudno izvršenje sprovedeno ili da postoje smetnje za sprovođenje izvršenja, te da se u upisniku ovaj predmet vodi kao rešen; da je u predmetu istog suda St. 24/10 podnet 21. jula 2009. godine predlog za pokretanje stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u kome je navedeno da se račun dužnika nalazi u blokadi neprekidno od 25. avgusta 2008. godine, te da je prvostepeni sud 14. avgusta 2009. godine doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka.

Pored toga, Ustavni sud je izvršio uvid u spise navedenog predmeta, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari: da je izvršni poverilac u predmetnom izvršnom postupku pokušao da na prinudan način ostvari potraživanje na ime zagarantovane zarade; da je izvršni dužnik 13. decembra 2007. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja o izvršenju i da je prvostepeni sud 15. januara 2008. godine dostavio izvršnom poveriocu žalbu dužnika na odgovor; da je izvršni poverilac 18. januara 2008. godine podneo odgovor na navedenu žalbu i da je Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici 9. aprila 2008. godine dostavio Višem trgovinskom sudu spise predmeta, radi odlučivanja o žalbi; da je drugostepeni sud 16. maja 2008. godine vratio prvostepenom sudu spise predmeta sa otpravcima drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o izvršenju; da je Narodna banka Srbije 10. jula 2008. godine vratila prvostepenom sudu rešenje o izvršenju, jer je nedostajala jedna strana rešenja na kojoj su verovatno bili i podaci o broju tekućeg računa izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i da je Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici 16. oktobra 2008. godine ponovo otpravio Narodnoj banci Srbije rešenje, radi sprovođenja izvršenja. Nalog rešenja, koji je u Narodnoj banci Srbije primljen 20. oktobra 2008. godine, nije izvršen jer na tekućim računima dužnika nije bilo novčanih priliva. Nakon otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom 14. avgusta 2009. godine, nalozi rešenja su automatski povučeni.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje se primenjuju na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano : da je sud u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, te da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. st. 1, 2. i 5.); da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 54.); da se prodaja popisanih stvari sprovodi po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije, ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari (član 83. stav 1.).

Odredbama člana 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'', br oj 104/09) je propisano da se o d dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, te da se obustavljaju postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut 9. oktobra 2007 . godine, podnošenjem predloga za izvršenje Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici i da ovo prinudno izvršenje traje pet godina i pet meseci i da još nije okončano, imajući u vidu da je rešenjem istog suda od 14. avgusta 2009. godine o tvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom (ovaj stečajni postupak se sada vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 24/10) i da je to razlog za obustavljanje postupka izvršenja, u smislu odredaba člana 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje i pristupi radnjama sprovođenja izvršenja nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju.

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se ovo prinudno izvršenje hitno okonča, uzimajući u obzir da se izvršna isprava odnosi na novčano potraživanje podnosioca iz radnog odnosa.

Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe preduzeo sve mere kako bi se ovaj izvršni postupak blagovremeno okončao.

Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno i pogrešno postupanje Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici prvenstveno uticalo na neopravdano dugo trajanje predmetnog izvršnog postupka. U tom kontekstu, Ustavni sud je najpre zaključio da je prvostepenom sudu trebalo nepunih mesec dana da odluči o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, iako je prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku bio dužan to da učini u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. Međutim, Ustavni sud nalazi da je neažurno postupanje prvostepenog suda nakon donošenja rešenja o izvršenju, presudno dovelo do prekomerno dugog trajanja ovog postupka. Ovakva pravna ocena se, pored ostalog, zasniva na činjenici da Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici nije postupao u skladu sa načelom hitnosti iz člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, jer je podnosiocu dostavio žalbu izvršnog dužnika radi odgovora nakon mesec dana od dana njenog podnošenja, a drugostepenom sudu spise predmeta radi odl učivanja o žalbi tek nakon skoro tri meseca od dana dostavljanja odgovora na žalbu . Pored toga, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju nije preduzimao radnje u cilju prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, u smislu odredbe člana 83. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Imajući u vidu da je u ovom predmetu određeno da se izvršenje sprovede i putem prenosa novčanih sredstava izvršnog dužnika koja se vode na tekućim računima kod banaka i da je izvršni sud postupio suprotno odredbi člana 54. Zakona o izvršnom postupku, jer je tek 20. oktobra 2008. godine (nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju) dostavio kompletno rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije – Odeljenje za prinudnu naplatu, radi sprovođenja izvršenja, kada je račun dužnika već bio u blokadi, Ustavni sud je ocenio da je ovakvo neodgovorno ponašanje Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici prvenstveno dovelo do dugog trajanja izvršnog postupka i nemogućnosti namirenja potraživanja podnosioca ustavne žalbe. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je obaveza države da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće svog aparata (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', predstavke br. 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine). Polazeći od navedenog, Ustavni je zaključio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud smatra da navedeni propust sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom sudskom odlukom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu "Vlahović protiv Srbije" od 16. decembra 2008. godine). Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u preostalom delu, Ustavni sud je zaključio da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi ukazivao na to da je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo podnosioca na naknadu štete i pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava kojima se građanima garantuju određena prava, a bez navođenja konkretnih razloga koji bi ukazali na povredu tih prava, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud smatra da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede navedenih ustavnih prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji njen zahtev. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava i sopstvenu praksu . Naime, Evropski sud se u presudi „Grišević i drugi protiv Srbije “ od 21. jula 2009. godine pozvao na ranije donete presude „Kačapor i drugi protiv Srbije“ od 15. januara 2008. godine i „Crnišanin i drugi protiv Srbije“ od 13. januara 2009. godine i ponovo utvrdio da je država odgovorna za dugove preduzeća sa većinskim dru štvenim kapitalom. U presudi je takođe navedeno, da pošto su dužnici prvog i drugog podnosioca predstavke i sami takva preduzeća, a da je period povraćaja duga do sada trajao između tri godine i devet meseci i pet godina i tri meseca, Evropski sud je našao da državni organi Srbije nisu preduzeli neophodne mere da se presude u pitanju izvrše i nisu dostavili ubedljive razloge za taj propust. Stoga je Evropski sud konstatovao da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku garantovanog članom 6. stav 1. i prava na mirno uživanje imovine garantovano g članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te je obavezao Republiku Srbiju da, pored ostalog, na ime materijalne štete isplati prvom i drugom podnosiocu predstavke iznose dosuđene domaćim pravnosnažnim presudama. Takođe, u predmetu „Milunović i Čekrlić protiv Srbije “ (predstavke br. 3716/09 i 38051/09), Evropski sud je, ocenjujući dopuštenost predstavki, na zasedanju Veća održanom 17. maja 2011. godine doneo odluku da se predstavke proglase dopuštenim, pri čemu je navedeno da bi u predmetu kao što je predmet podnositeljki predstavki, sveobuhvatna ustavna naknada, pored utvrđivanja povrede gde je to opravdano, trebalo da obuhvati naknadu i pretrpljene materijalne i nematerijalne štete. Takvu odluku Ustavni sud je doneo u svom predmetu Už- 775/2009. Polazeći od iznetog, te činjenice da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava , Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio u tački 2. izreke pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici I. 332/07 od 5. novembra 2007. godine.

Imajući u vidu visinu potraživanja koje je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u ovom izvršnom postupku, Ustavni sud smatra da, u konkretnom slučaju, nema osnova da se podnosiocu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku odredi naknada nematerijalne štete.

S obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici da obustavi predmetni izvršni postupak, u skladu sa odredbama člana 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti