Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao 11 godina, utvrđeno je da je podnosilac žalbe svojim ponašanjem preovlađujuće doprineo dugotrajnosti postupka, čime je isključena odgovornost države.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Matića iz Rume, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Matića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 3654/10.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dušan Matić iz Rume je 12. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Miroslava Miloševića, advokata iz Rume, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 250/00.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je tužba podneta 4. aprila 2000. godine, a da se predmetni parnični postupak i dalje nalazi u fazi prvostepenog postupka i odlučivanja. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, osnovni razlog koji je doveo do povrede njegovog prava na suđenje u razumnom roku je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da je u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 250/00 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, da utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete i da naloži Opštinskom sudu u Rumi da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 3654/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno­sudskoj stvari:

B. M. iz Rume - pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe je 4. aprila 2000. godine podneo Opštinskom sudu u Rumi tužbu protiv tužene K. K. iz Rume, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmet je zaveden pod brojem P. 226/00.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Rumi, do stupanja u parnicu podnosioca ustavne žalbe, zakazano je ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu (18. aprila, 4. maja, 23. maja, 29. maja, 11. jula, 10. oktobra i 9. novembra 2000. godine).

Na predlog punomoćnika tužioca sud je odložio ročište za glavnu raspravu zakazano za 23. maj 2000. godine.

Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 29. maj 2000. godine nisu pristupili ni tužilac niti njegov punomoćnik, te je sud doneo rešenje o mirovanju postupka.

Punomoćnik tužioca je 14. juna 2000. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Opštinski sud u Rumi je 11. jula 2000. godine usvojio predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje i stavio van snage rešenje o mirovanju postupka.

Opštinski sud u Rumi je 10. oktobra 2000. godine doneo rešenje o prekidu postupka na predlog punomoćnika tužioca, a zbog bolesti tužioca.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 9. novembra 2000. godine obavestio sud da je tužilac preminuo 4. novembra 2000. godine.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 9. novembra 2000. godine punomoćnik tužioca je kao naslednika pok. tužioca označio njegovog sina Dušana Matića, ovde podnosioca ustavne žalbe. Predmet je zaveden pod novim brojem P. 730/00.

U daljem toku postupka pred Opštinskim sudom u Rumi zakazano je ukupno 21 ročište za glavnu raspravu (20. juna, 10. jula i 10. septembra 2001. godine, 13. februara, 5. marta, 27. marta, 15. aprila, 17. maja, 13. juna, 8. jula, 9. septembra, 2. oktobra i 11. novembra 2002. godine, 26. juna 2003. godine, 30. marta i 17. novembra 2004. godine, 30. juna, 19. oktobra, 22. novembra i 8. decembra 2005. godine i 24. januara 2006. godine).

Na predlog punomoćnika tužioca sud je odložio ročišta za glavnu raspravu zakazana za 10. septembar 2001. godine, 13. februar 2002. godine i 5. mart 2002. godine.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 26. marta 2002. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu za glavnu raspravu zakazanom za 27. mart 2002. godine, te da je saglasan da se ročište održi u njegovom odsustvu. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 27. mart 2002. godine održano je u odsustvu uredno pozvanih tužioca i njegovog punomoćnika.

Na predlog punomoćnika tužioca sud je odložio i ročište za glavnu raspravu zakazao za 9. septembar 2002. godine.

Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 30. juni 2005. godine nije pristupio punomoćnik tužioca, iako je bio uredno pozvan. Opštinski sud u Rumi je 30. juna 2005. godine doneo rešenje P. 730/00 kojim je utvrdio da je tužba tužioca povučena.

Punomoćnik tužioca je 7. jula 2005. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, a 20. jula 2005. godine žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Rumi P. 730/00 od 30. juna 2005. godine.

Opštinski sud u Rumi je 19. oktobra 2005. godine usvojio predlog za povraćaj u pređašnje stanje i stavio van snage rešenje Opštinskog suda u Rumi P. 730/00 od 30. juna 2005. godine.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 24. januara 2006. godine sud je naložio tužiocu da precizira tužbeni zahtev, u roku od osam dana, tako što će označiti stranke u postupku i obrazložiti tužbeni zahtev.

Opštinski sud u Rumi je 29. maja 2007. godine doneo rešenje P. 371/07 kojim je odbacio kao neurednu tužbu tužioca.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je 19. maja 2009. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo rešenje Gž. 1769/08 kojim je žalbu tužioca uvažio kao osnovanu, te je ukinuo ožalbeno rešenje Opštinskog suda u Rumi P. 371/07 od 29. maja 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao neuredne, već da je prvostepeni sud trebalo da nastavi postupak po ranije postavljenom tužbenom zahtevu tužioca, jer je tužba razumljiva i sadrži sve elemente da bi se po istoj moglo dalje postupati.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Rumi zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu (25. avgusta i 5. novembra 2009. godine).

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 25. avgusta 2009. godine, punomoćnik tužioca je predložio da se izvede dokaz saslušanjem parničnih stranaka, te je sud odložio ročište za 5. novembar 2009. godine.

Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 5. novembra 2009. godine nije pristupio tužilac, a dostavnica je vraćena sa napomenom da po izjavi ukućana imenovani ne živi na datoj adresi. Punomoćnik tužioca je predložio da se odloži ročište, s obzirom na to da ga je tužilac angažovao dan pre zakazanog ročišta, te nije bio u mogućnosti da se upozna sa sadržinom predmeta. Sud je doneo rešenje o odlaganju ročišta na neodređeno vreme, te je odredio da će sledeće ročište biti zakazano kada se pribavi tačna adresa tužioca.

Nakon formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, pod brojem P. 3654/10.

Postupajući sudija je dopisom od 7. juna 2010. godine zahtevao od Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici - Policijska stanica u Rumi da dostavi adresu za tužioca, uz naznaku da je poslednja poznata adresa tužioca – Ruma, ulica Železnička broj 34. Sud je 19. novembra 2010. godine ponovio zahtev za dostavljanje navedenog podatka.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici - Policijska stanica u Rumi je dopisom od 6. decembra 2010. godine obavestilo Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici da je, prema evidenciji prijavno-odjavne službe ove policijske stanice, adresa tužioca - Ruma, ulica Železnička broj 87.

Spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu 26. aprila 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje od 23. februara 2005. godine, propisano je: da su stranke dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom (član 9. stav 1.); da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud (član 139. stav 1.)

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 4. aprila 2000. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Rumi, da je podnosilac ustavne žalbe, kao pravni sledbenik tužioca, preuzeo postupak 9. novembra 2000. godine, te da postupak još uvek nije okončan. Sa druge strane, iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje 11 godina i da još nije okončan, s tim da od momenta kada je podnosilac ustavne žalbe stupio u parnicu, postupak traje deset godina i pet meseci.

Navedeno trajanje postupka moglo bi ukazivati na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ima legitiman pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedelotvorno postupanje sudova u izvesnoj meri doprinelo neopravdano dugom trajanju postupka. Naime, u periodu od 11. novembra 2002. godine pa do 30. juna 2005. godine, ročišta za glavnu raspravu su zakazivana u intervalima dužim od sedam meseci. Takođe, sud je odgovoran za odugovlačenje postupka u periodu od 29. maja 2007. godine do 19. maja 2009. godine. Naime, Opštinski sud u Rumi je rešenjem P. 371/07 od 29. maja 2007. godine odbacio tužbu podnosioca ustavne žalbe kao neurednu, umesto da nastavi postupak po ranije postavljenom tužbenom zahtevu, jer je tužba bila razumljiva i sadržavala sve elemente da bi se po njoj moglo postupati. Stoga je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici rešenjem Gž. 1769/08 od 19. maja 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Rumi P. 371/07 od 29. maja 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Međutim, ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe prevashodno doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka. Najpre, podnosilac ustavne žalbe je odgovaran za odugovlačenje parnice u intervalu od 10. septembra 2001. godine do 5. marta 2002. godine, jer sva tri zakazana ročišta za glavnu raspravu u tom periodu nisu održana na zahtev njegovog punomoćnika. Podnosilac je odgovoran i za produžavanje trajanje postupka u periodu od 30. juna 2005. godine pa do 19. oktobra 2005. godine, imajući u vidu da njegov punomoćnik nije pristupio na ročište za glavnu raspravu zakazano za 30. juni 2005. godine, iako je bio uredno pozvan, te je Opštinski sud u Rumi doneo rešenje kojim je utvrdio da je tužba povučena. Zatim, doprinos podnosioca ustavne žalbe produžavanju trajanja postupka ogleda se i u tome što nije savesno koristio procesna prava koja su mu priznata zakonom. Naime, na ročištu za glavnu raspravu održanom 24. januara 2006. godine punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je predložio da mu se ostavi rok od osam dana kako bi pravilno označio stranke u postupku i precizirao tužbeni zahtev. Međutim, nakon što je Opštinski sud u Rumi rešenjem P. 371/07 od 29. maja 2007. godine odbacio tužbu kao neurednu, punomoćnik podnosioca je tek u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja naveo da odustaje od preciziranja tužbenog zahteva. Konačno, podnosilac ustavne žalbe je odgovoran i za produžavanje trajanja postupka u periodu od 5. novembra 2009. godine do 19. novembra 2010. godine. Naime, na ročištu za glavnu raspravu održanom 25. avgusta 2009. godine punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je predložio da se izvede dokaz saslušanjem parničnih stranaka, te je radi toga sud odložio ročište za 5. novembar 2009. godine. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije ispunio procesnu obavezu propisanu odredbom članom 139. stav 1. ZPP i nije obavestio sud o promeni adrese, te je sud odredio da će sledeće ročište biti zakazano kada se pribavi tačna adresa podnosioca. Radi utvrđivanja adrese podnosioca ustavne žalbe, sud se najpre obratio dopisom, a onda i urgencijom Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je 19. novembra 2010. godine obavestilo sud o novoj adresi podnosioca ustavne žalbe. Iako je, saglasno odredbi člana 139. stav 2. ZPP, sud mogao da dostavi poziv za ročište podnosiocu ustavne žalbe pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda, te da, u skladu sa odredbom člana 263. stav 2. ZPP, odluči da se sasluša samo jedna parnična stranka, ako se druga ne odazove pozivu suda, Ustavni sud smatra opravdanim nastojanje suda da utvrdi tačnu adresu podnosioca ustavne žalbe, jer je upravo na predlog njegovog punomoćnika određeno izvođenje dokaza saslušanjem parničnih stranaka.

Iako ni podnosilac ustavne žalbe niti postupajući sudovi nisu pokazali revnost u preduzimanju procesnih radnji, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe svojom neaktivnošću preovlađujuće doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka (videti na primer presude Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Uglješić protiv Hrvatske od 11. oktobra 2001. godine i Skočajić i Bjelić protiv Srbije od 18. septembra 2007. godine).

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 3654/10 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević