Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za sprovođenje istrage. Sud navodi da oštećeni kao tužilac nema ustavno pravo da se protiv određenog lica pokrene i vodi krivični postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 164/09 od 29. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 5. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 164/09 od 29. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Opštinski sud u Zaječaru ožalbenim rešenjem „učinio bitnu povredu krivičnog postupka, jer je član krivičnog veća bila sudija koja je u predmetu K. 75/09 protiv B.N. bila svedok i dala lažan iskaz“.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava, s obzirom na vrstu i prirodu tog akta, povređeno ili uskraćeno upravo ono ljudsko pravo ili sloboda podnosioca ustavne žalbe na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva u ustavnoj žalbi.

3. Podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 164/09 od 29. jula 2009. godine kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv J.R.S. po zahtevu za sprovođenje istrage od 15. jula 2009. godine, koji je podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Zaječaru K. 75/09, kao i presudu pod istim brojem od 19. maja 2009. godine, sud utvrdio da je u tom predmetu okrivljeni B.N. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika i druga krivična dela; da je presuda doneta na osnovu pravilnog i potpunog činjeničnog stanja; da je kao dokaz korišćen i iskaz svedoka, ovde osumnjičene J.R.S. koji je potvrđen i istovetnim iskazima drugih svedoka koji je sud prihvatio kao istinit, te da ne stoji osnovana sumnja da je J.R.S. izvršila krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. Krivičnog zakonika.

Postupajući po žalbi oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 164/09 od 29. jula 2009. godine, Okružni sud u Zaječaru je doneo rešenje Kž. 667/09 od 14. septembra 2009. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da je prvostepeni sud pravilno našao da u konkretnom slučaju ne postoji osnovana sumnja da je J.R.S. izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret. Žalbene navode podnosioca da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer je u donošenju prvostepenog rešenja učestvovala sudija koja je saslušana kao svedok u predmetu K. 75/09, Okružni sud u Zaječaru je ocenio kao neosnovane, navodeći da pomenuta sudija nije bila saslušana kao svedok u ovom postupku, te stoga ne postoje razlozi za njeno izuzeće.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. stav 1. Ustava svakome se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: Zakonik), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

5. Polazeći od navedenih odredaba Ustava i Zakonika, Ustavni sud ocenjuje da je u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje zajemčeno pre svega okrivljenom, jer je cilj ovog postupka da se raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka protiv određenog lica, kao i o delima koja se tom licu stavljaju na teret. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ni javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, niti oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, nemaju Ustavom ni zakonom zajemčena prava da se po njihovom zahtevu pokrene krivični postupak protiv određenih lica, niti da ona budu osuđena, ako je postupak pokrenut. Ovo iz razloga što je isključivo sud nadležan da utvrdi da li postoji osnovana sumnja da je neko lice učinilo krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da li je krivo za delo za koje je optuženo.

Ustavni sud ukazuje da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom propisani uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stanovište zauzeto u ovom predmetu već je iskazano kroz ranije doneta rešenja Ustavnog suda (videti, pored ostalih, rešenja Ustavnog suda: Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine, stav 4. i Už-1796/2009 od 21. januara 2010. godine, stav 5.). Stoga Ustavni sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Kako podnosilac ustavne žalbe povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca ustavne žalbe da je član veća koje je donelo osporeno rešenje bila sudija koja je u drugom krivičnom postupku, koji se vodio po privatnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe, saslušana kao svedok. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da se lična nepristrasnost sudije pretpostavlja sve dok ne postoji dokaz o suprotnom, a navedena tvrdnja podnosioca ustavne žalbe sama po sebi, bez drugih dokaza, nije dovoljna da ukaže na pristrasnost sudije i, po oceni Suda, predstavlja subjektivno viđenje podnosioca. Takođe, podnosilac ustavne žalbe kao razlog osporavanja sudske odluke navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, što je već isticao u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja i o tome je odlučeno drugostepenim rešenjem. Međutim, podnosilac ustavne žalbe ne navodi druge ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na eventualno postojanje povrede nekog Ustavom zajemčenog prava. Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda i da se ponavljaju već isticani razlozi koji su cenjeni od strane Okružnog suda u Zaječaru, Ustavni sud je ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti