Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Izvršni postupak je trajao dve godine, što je nerazumno dugo. Neefikasnost suda i višestruko ukidanje odluka doveli su do povrede Ustavom zajemčenih prava podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Katarine Ćaćić iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Katarine Ćaćić i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 12536/10 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Katarina Ćaćić iz Kragujevca je, preko punomoćnika Nenada Čolovića, advokata iz Kragujevca 27. aprila 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 12536/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Kragujevcu 20. januara 2009. godine o kome do podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno, odnosno da rešenje o izvršenju nije doneto i navodi da su joj u osporenom izvršnom postupku povređena prav a na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, na imovinu i na rad , iz člana 32. stav 1. člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu I-1-277/09, a zatim Osnovnog suda u Kragujevcu I. 12536/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 20. januara 2009. godine podnela Opštinskim sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća "Filip Kljajić", d.o.o. iz Kragujevca, radi naplate novčanog potraživanja na ime minimalnih zarada. Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu I-1-277/09 od 3. septembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog za izvršenje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršnom ispravom na osnovu koje je predloženo izvršenje obavezan tuženi D.P. Industrija "Filip Kljajić" iz Kragujevca, pa sud može odrediti izvršenje samo protiv izvršnog dužnika označenog u izvršnoj ispravi a izvršni poverilac je predložio da sud odredi izvršenje prema izvršnom dužniku Preduzeću za promet i usluge "Filip Kljajić", d.o.o. iz Kragujevca.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca protiv prvostepenog rešenja Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 2425/09 od 27. novembra 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I-1-277/09 od 3. septembra 2009. godine i vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje.

Ponovo odlučujući o predlogu izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe za određivanje izvršenja , Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem I-1-6200/10 od 10. februara 2010. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca, da sud odredi izvršenje protiv dužnika Preduzeća za promet i usluge "Filip Kljajić", d.o.o. iz Kragujevca. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavio žalbu, a Viši sud u Kragujevcu odlučujući o izjavljenoj žalbi je rešenjem Gž1-46/10 od 28. juna 2010. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu I-6200/10 od 10. februara 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Postupajući po primedbama iz rešenja Višeg suda u Kragujevcu, Osnovni sud u Kragujevcu je ponovo odlučujući o predlogu izvršnog poverioca rešenjem I-12536/10 od 29. juna 2010. godine odredio predloženo izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća za promet i usluge "Filip Kljajić", d.o.o. iz Kragujevca, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca.

Zatim je 28. septembra 2010. godine naloženo Narodnoj banci Srbije Kragujevac da izvrši realizaciju rešenja o izvršenju od 29. juna 2010. godine , što je i učinjeno i predmet je arhiviran 20. decembra 2010. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava pored ostalog, utvrđeno je da svako ima pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2. ); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.) ; da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao dve godine, što predstavlja nerazumno dug period za trajanje izvršnog postupka, koji zahteva hitnost u rešavanju.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Kragujevcu, a zatim Osnovni sud u Kragujevcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni poverilac 20. januara 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje, a da je izvršni postupak koji je hitan po svojoj prirodi okončan posle dve godine. Takođe , višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda je značajno uticalo na dužinu trajanja postupka , dovodeći i do pravne nesigurnosti podnositeljke ustavne žalbe.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Kragujevcu a zatim Osnovnog suda u Kragujevcu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnositeljke prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnositeljka se i ponašala u osporenom postupku, odnosno nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su raniji Opštinski sud u Kragujevcu, a zatim Osnovni sud u Kragujevcu odgovorn i što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se u predmetu I.-1-277/09 vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, a u predmetu I. 12536/10 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu od dve godin e predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnom ispravom , koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, krećući se u granicama ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio zbog utvrđene povrede navedenih ustavnih prava.

U pogledu navoda podnositeljke da su joj u osporenom izvršnom postupku povređeni pravo na pravično suđenje i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, po oceni Suda, podnositeljka za te svoje navode ne daje ustavnopravne razloge te je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević