Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda trgovinskih sudova u sporu za naknadu štete zbog izgubljene dobiti. Sud je utvrdio da žalba ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već ponavlja žalbene navode.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2109/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Saša Kondića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Saša Kondića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4548/07 od 17. marta 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4060/08 od 24. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Sašo Kondić iz Kragujevca je 13. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4548/07 od 17. marta 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4060/08 od 24. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da se ne može prihvatiti obrazloženje presude prvostepenog suda da tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije pružio nijedan dokaz da je njegov otac zaista ostvarivao prihod vozeći taksi vozilo i da se fotokopije taksi-dozvole i potvrde udruženja ne mogu prihvatiti, jer se ne radi o javnim ispravama. Podnosilac ustavne žalbe smatra da «verodostojnost navedenih isprava u toku postupka niko nije osporio, pa ih ne može ni sud osporavati». Zatim, navodi da sud nije izabrao «adekvatnu varijantu veštačenja» i da je «trebalo da prihvati drugu varijantu». Stav prvostepenog suda koji se odnosi na zateznu kamatu podnosilac ocenjuje kao neprihvatljiv. Smatra da se u obrazloženju drugostepene presude neosnovano navodi da tužilac nije aktivno legitimisan da potražuje deo izgubljene dobiti koju bi prilikom obavljanja taksi prevoza ostvario njegov otac. Podnosilac, takođe, tvrdi da odluka o troškovima postupka nije doneta u skladu sa uspehom stranaka u sporu i važećom advokatskom tarifom u vreme presuđenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je likvidaciono veće Trgovinskog suda u Beogradu rešenjem L. 115/05 od 26. oktobra 2006. godine na ispitnom ročištu osporilo potraživanje poverioca Saša Kondića, ovde podnosioca ustavne žalbe, na ime naknade štete za izgubljenu dobit zbog nekorišćenja vozila čiji je vlasnik bio u periodu od 28. aprila 2004. godine do 19. marta 2005. godine. Podnosilac ustavne žalbe je pomenuto vozilo predao AD za osiguranje «Imperijal», radi popravke oštećenja na vozilu koja su nastala u saobraćajnom udesu sa drugim motornim vozilom, koje je bilo osigurano kod navedenog osiguravajućeg društva. Podnosilac ustavne žalbe je, s obzirom na osporeno potraživanje, protiv AD «Imperijal» kao tuženog pokrenuo parnični postupak za naknadu štete zbog izgubljene dobiti pred Trgovinskim sudom u Beogradu. Trgovinski sud u Beogradu je osporenom presudom P. 4548/07 od 17. marta 2008. godine utvrdio osnovanost potraživanja tužioca u iznosu od 365.311,50 dinara, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za izgubljenu dobit u iznosu od 435.088,50 dinara, odbacio tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se utvrdi osnovanost njegovog potraživanja prema tuženom u pogledu zakonske zatezne kamate na iznos 800.400,00 dinara i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. Protiv navedene prvostepene presude obe parnične stranke su podnele žalbe Višem trgovinskom sudu, koji je osporenom presudom Pž. 4060/08 od 24. oktobra 2009. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio osporenu presudu prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava, već punomoćnik podnosioca ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su izneti u žalbi protiv osporene prvostepene presude, a koji su detaljno ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi Višeg trgovinskog suda. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze izvedene u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizilazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 4832/2017: Usvajanje ustavne žalbe privrednog društva zbog prekomerne dužine parničnog postupka
• Už 8486/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4020/2013: Ustavna žalba zbog odbijanja naknade štete za pretrpljeni strah profesionalnog vozača
• Už 2673/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe u sporu za naknadu štete
• Už 455/2011: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 2888/2010: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4430/2017: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku