Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršnih isprava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2110/2016
11.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . J . iz Donjeg Barbeša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . J . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16422/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05), I. 25184/10, I. 25539/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02) i I. 16342/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 107/05) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenj em Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05 od 22. aprila 2005. godine , rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 25184/10 od 26. novembra 20 10. godine i rešenjima Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02 od 13. septembra 2002. godine i I. 107/05 od 17. januara 2005. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Donjeg Barbeša podneo je Ustavnom sudu, 7. decembra 2012. godine, preko punomoćnika S . A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16422/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05), I. 25184/10, I. 25539/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02) i I. 16342/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 107/05). Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete . Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-9384/2012.

Dopunom ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvrš enju Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05 od 22. aprila 2005. godine, rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 25184/10 od 26. novembra 2010. godine, kao i rešenjima Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02 od 13. septembra 2002. godine i I. 107/05 od 17. januara 2005. godine.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 14/14 od 10. februara 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču D. J , ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16422/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05), I. 25184/10, I. 25539/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02) i I. 16342/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 107/05), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom R4i. 14/14 od 14. marta 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-2110/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 14/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je tokom 2002. i 2005. godine Opštinskom sudu u Nišu , a 2010. godine Osnovnom sudu u Nišu predloge za izvršenje protiv izvršnog du žnika DP „S.“ iz Niša. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Nišu P1. 305/05 od 2. marta 200 5. godine, P1. 657/03 od 14. aprila 200 3. godine, Opštinskog suda u Nišu P1. 1209/02 od 26. avgusta 2002. godine i P1. 121/04 od 16. marta 2004. godine, a kojima je obavezan tuženi DP „S.“ iz Niša da tužiocu D. J . na ime garantovane zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Nišu je rešenjima I. 2077/05 od 22. aprila 2005. godine , I. 2982/02 od 13. septembra 200 2. godine i I. 107/05 od 17. januara 2005. godine, a Osnovni sud u Nišu rešenjem I. 25184/10 od 26. novembra 2010. godine usvojio predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 14/14 od 10. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču D. J, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16422/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05), I. 25184/10, I. 25539/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02) i I. 16342/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 107/05), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima iz stava 1. izreke okončali u roku od šest meseci ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, odbijen kao neosnovan; u stavu četvrtom izreke sud se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju, te rešio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16422/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2077/05), I. 25184/10, I. 25539/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2982/02) i I. 16342/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 107/05), Ustavni sud konstatuje da propust suda da namiri potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama, a protiv dužnika DP „S .“ iz Niša koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju I. 2077/05 od 22. aprila 2005. godine, I. 2982/02 od 13. septembra 2002. godine, I. 107/05 od 17. januara 2005. godine i I. 25184/10 od 26. novembra 2010. godine , Ustavni sud konstatuje da je taj zahtev podnosilac istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine, odnosno nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu , koji m je izričito predvi đeno da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (član 85. stav 3.). Iz navedenog proističe da je zahtev za naknadu materijalne štete bio neblagovremen. Međutim, Ustavni sud najpre ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Premović protiv Srbije, od 14. januara 2014. godine (st. 20-23.) zauzeo stav da podnosiocu pripada pravo na pravično zadovoljenje u vidu izvršenja pravnosnažnih presuda donetih u njegovu korist. Sličan stav Evropski sud za ljudska prava zauzeo je i u presudi Marčić i drugi protiv Srbije, od 30. oktobra 2007. godine (st. 62-65.). Takođe, Ustavni sud ukazuje i da u svojoj Odluci Už-1358/2016 (Už-1821/2013) od 17. marta 2016. godine utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju u osporenom izvršnom postupku, iako takav zahtev nije izričito postavljen u ustavnoj žalbi, a polazeći od toga da je izvršni dužnik preduzeće sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, te da je u izvršnom postupku traženo namirenje potraživanja po osnovu radnog odnosa. Ustavni sud je na istovetan način postupio i u predmetu Už-7912/2014 od 9. juna 2016. godine.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjima o izvršenju I. 2077/05 od 22. aprila 2005. godine, I. 2982/02 od 13. septembra 2002. godine, I. 107/05 od 17. januara 2005. godine i I. 25184/10 od 26. novembra 2010. godine, kao meru otklanjanja štetnih posledica, pa i svojevrstan vid pravičnog zadovoljenja, zbog utvrđene povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno isplaćeni, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti