Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Postupak nije sproveden zbog blokade računa i postupka restrukturiranja izvršnog dužnika. Naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Veselinova iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavka Veselinova i utvrđuje da je u postupku koji s e vodio u predmet u Opštinskog suda u Vranju I. 1053/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Veselinov iz Bosilegrada podneo je 23. aprila 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog „ neizvršavanja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1053/08 od 30. juna 2008. godine“, a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih prava i naredi nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje o izvršenju. Zah tev za naknadu štete nije istakao.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 1053/08, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinski sud u Bosilegradu je pravnosnažnom i izvršnom presudom zbog propuštanja P1. 12/08 od 5. marta 2008. godine obavezao tuženog Holding kompaniju Pamučni kombinat "J umko" a.d. Vranje da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe , isplati novčane iznose bliže opredeljenim tužbenim zahtevom , na ime mininalne zarade i mesečne naknade za ishranu, da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Beograd – filijala Vranje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u ime podnosioca ustavne žalbe, kao i da mu isplati troškove postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je 21. maja 2008. godine, u svoj stvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - napred navedene presude Opštinskog suda u Bosilegradu. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računima izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Vranju je zaključkom I. 1053/08 od 29. maja 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 35 dana po prijemu zaključka predujmi troškove izvršenja na ime finansijskog veštačenja, a što je podnosilac učinio 12. juna 2008. godine.

Nakon sprovedenog veštačenja, Opštinski sud u Vranju je doneo rešenje o izvršenju I. 1053/08 od 30. juna 2008. godine kojim je naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu da novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika prebaci na račun izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Vranju je zaključkom I. 1053/08 od 13. septembra 2011. godine naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu da postupi po rešenju o izvršenju od 30. juna 2008. godine, tako što će novčana sredstva sa tekućeg računa izvršnog dužnika u restruktuiranju preneti na račun izvršnog poverioca.

Odgovarajući na podnesak (urgenciju) izvršnog poverioca od 19. aprila 2012. godine, u kojem je navedeno da rešenje o izvršenju nije sprovedeno, Osnovni sud u Vranju je dopisom od 19. aprila 2012. godine obavestio izvršnog poverioca da je ponovo naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu da postupi po rešenju o izvršenju od 30. juna 2008. godine.

Na osnovu raspoložive dokumentacije iz drugog predmeta formiranog po ustavnoj ustavnoj žalbi u kojoj se takođe navodi da nije sprovedeno izvršenje protiv istog izvršnog dužnika Holding kompanije Pamučni kombinat "Jumko" a.d. Vranje, sada u restruktuiranju, Ustavni sud je utvrdio da tamo izvršenje nije sprovedeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika; da je postupak sprovođenja prinudne naplate na teret subjekta privatizacije HK "Jumko" A.D. Vranje prekinut na osnovu Odluke Agencije za privatizaciju o restruktuiranju od 10. januara 2011. godine ; da je izvršni dužnik, sa kraćim prekidima nelikvidan počev od 14. januara 2003. godine, te da je, između ostalog, bio nelikvidan u periodu od 10. marta 2008. godine do 14. januara 2011. godine, i da je počev od 27. aprila 2011. godine ponovo nelikvidan.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne sa mouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital) u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije – 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restruktuiranja, Agencija donosi odluku o restruktuiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restruktuiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koja omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito – 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restruktuiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restruktuiranju do okončanja restruktuiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restruktuiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restruktuiranju Agencija, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restruktuiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u momentu donošenja rešenja o izvršenju , bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji je pokrenut 21 . maja 2008. godine predlogom za izvršenje podnetim Opštinskom sudu u Vranju, još uvek nije okončan, te da do sada traje četiri i po godine. Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Ustavni sud je takođe ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za ponosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o potraživanju iz radnog odnosa, koje je osnov njegove egzistencije .

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da on kao izvršni poverilac u predmetnom izvršenju nije doprineo trajanju postupka . Naime, podnosilac je uredno i blagovremeno postupao po nalogu suda i podneskom od 19. aprila 2012. godine tražio je brže postupanje suda po donetom rešenju o izvršenju.

Nadalje, Ustavni sud konstatuje da Narodna banka Srbije nije sprovela rešenje o izvršenju zbog nedostatka sredstava i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika, a da je zatim postupak sprovođenja prinudne naplate prekinula zbog toga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restruktuiranja.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud podseća da je u dosadašnjoj praksi razmatrao pitanja koja su od suštinskog značaja za odlučivanje i u ovom ustavnosudskom postupku, a koja se tiču potrebe preispitivanja postupanja ne samo izvršnog suda, već i postupanja drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje koje su od odlučujućeg značaja za dužinu trajanja i ishod izvršnog postupka u slučajevima kada su izvršni postupci vođeni protiv dužnika društvenih preduzeća koja su u dužem periodu nesolventna i koja se nalaze u postupku privatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restruktuiranju (videti Odluke Už - 2544/09, Už - 1675/09 i Už - 775/09, dostupne na veb-sajtu Suda www.ustavni.sud.rs).

U pomenutim Odlukama, Ustavni sud je ukazao i na to da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok - 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji kao i na pravne posledice u slučaju neobjavljivanja javnog poziva u navedenom roku.

Ustavni sud ovom prilikom podseća da je, ne prihvatajući inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji , u Rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine zauzeo stanovište da se osporena odredba zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. zakona, koja izričito određuje krajnji rok u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, te da je u suprotnom Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restruktuiranja, jer je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i da bez obzira da li je dužnik privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši kao i da obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata (videti predmet ''Kačapor i drugi protiv Srbije'' broj predstavke 2269/06 i predmet ''Vlahović protiv Srbije'' broj predstavke broj 42619/04 ). U ovim odlukama izražen je i stav da se država ne može pozivati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka, u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa, odgovorna za neizmireni dug podnosiocima predstavki.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Polazeći od toga da je Agencija za privatizaciju odluku o restruktuiranju izvršnog dužnika donela 10. januara 2011. godine, dakle nakon proteka roka propisanog odredbom člana 14. Zakona o privatizaciji, posle kog subjekti privatizacije nisu mogli biti u postupku restruktuiranja, već je nad njima trebalo biti pokrenut postupak prinudne likvidacije, i da izvršni sud (sada Osnovni sud u Vranju) i Narodna banka Srbije, ni posle godinu dana od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nisu postupili u skladu sa članom 9. stav 5. zakona i načelnim pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, Ustavni sud je ocenio da državni organi i vršioci javnih ovlašćenja koji su preduzimali radnje u izvršnom postupku, nisu preduzeli sve potrebne mere da se ovaj postupak okonča u razumnom roku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1053/08, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se podnosilac poziva na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe prethodna iscrpljenost svih delotvornih pravnih sredstava i da samo u slučaju kada podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu zbog povede prava na suđenje u razumnom roku, postoji izuzetak od supsidijarnog karaktera ovog pravnog sredstva.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu da je izvršni postupak u trenutku podnošenja ustavne žalbe još uvek bio u toku, Ustavni sud je zaključio da nisu iscrpljena pravna sredstva za zaštitu Ustavnog prava na jednaku zaštitu prava podnosiocu ustavne žalbe . Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Vranju i drugim državnim organima i organizacijama koji učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1053/08 okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9), i člana 46. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević