Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe u vezi sa statusom vojnog invalida

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je kao očigledno neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da je upravni postupak za oduzimanje statusa ratnog vojnog invalida zakonito ponovljen, iako je protekao rok, na osnovu posebne zakonske odredbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2114/2011
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Stojanovića iz Petrovaradina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Stojanovića izjavljena protiv presude Upravnog suda Odeljenje u Novom Sadu III-4 U. 23590/10 od 14. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Stojanović iz Petrovaradina podneo je 10. maja 2011. godine, preko punomoćnika Gorana Belića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda Odeljenje u Novom Sadu III-4 U. 23590/10 od 14. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Upravni sud „tendenciozno i na štetu tužioca primenio one odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje imaju svrhu da opravdaju postupanje upravnog organa“. Od Ustavnog suda zahteva da utvrdi povredu označenog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudom Upravnog suda Odeljenje u Novom Sadu III-4 U. 23590/10 od 14. januara 2011. godine, odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju broj 113-580-00139/2010-03 od 23. marta 2010. godine. Rešenjem drugostepenog upravnog organa tačkom 1. dispozitiva dozvoljeno je ponavljanje postupka po službenoj dužnosti okončanog rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije broj 580-02-2355/97-07 od 23. oktobra 1997. godine, tačkom 2. dispozitiva poništeno je rešenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije od 23. oktobra 1997. godine, tačkom 3. dispozitiva poništena su rešenja Odeljenja za opštu upravu SO Ivanjica broj 580-1/97-02 od 29. avgusta 1997. godine, a tačkom 4. konstatovano je da će se pitanje povraćaja neosnovano primljenog iznosa rešiti u posebnom postupku.

U obrazloženju osporene presude Upravnog suda Odeljenja u Novom Sadu je navedeno: da je rešenjem Odeljenja za opštu upravu SO Ivanjica broj 580-1/97-02 od 29. avgusta 1997. godine, tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, priznato svojstvo ratnog vojnog invalida IV grupe i pravo na ortopedski dodatak III stepena, počev od 1. marta 1997. godine; da je u postupku revizije rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije broj 580-01-1355/97-07 od 23. oktobra 1997. godine, poništeno rešenje prvostepenog organa i tužiocu priznato svojstvo ratnog vojnog invalida VII grupe sa 50% vojnog invaliditeta i pravo na ličnu invalidninu počev od 1. marta 1997. godine, za stalno, bez prava na ortopedski dodatak; da je u postupcima utvrđivanja novog procenta invaliditeta, rešenjem Opštine Ivanjica broj 580-1/98-02 od 7. aprila 1998. godine, tužiocu priznato svojstvo ratnog vojnog invalida VI grupe, privremeno, da mu je rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije broj 580-01-170/2001-07 od 9. februara 2001. godine priznato svojstvo ratnog vojnog invalida V grupe, a rešenjem istog Sekretarijata od 24. aprila 2008. godine priznato trajno svojstvo ratnog vojnog invalida IV grupe i pravo na ortopedski dodatak III stepena, počev od 1. oktobra 2007. godine; da je tužiocu svojstvo ratnog vojnog invalida priznato na osnovu oštećenja organizma koje je zadobio kao učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine na teritoriji BiH, gde je imao prebivalište, ali je izbegao u Republiku Srbiju 1993. godine; da tužilac, pored prava priznatog u Republici Srbiji po navedenim rešenjima, istovremeno i po istom osnovu, kao ratni vojni invalid koristi pravo na ličnu invalidninu po propisima boračko invalidske zaštite u Republici Srpskoj, jer mu je rešenjem Republike Srpske, Opštine Pale od 18. aprila 1995. godine priznato svojstvo ratnog vojnog invalida IV grupe sa 80% invaliditeta, počev od 1. januara 1995. godine, kao i pravo na ortopedski dodatak III stepena; da je tužilac organe boračko-invalidske zaštite doveo u zabludu u pogledu pravilnosti primene odredbe čl. 5. i 76. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98, 29/98 i 25/00), odnosno da je tužilac u vreme priznavanja prava imao državljanstvo Bosne i Hercegovine, odnosno položaj stranca u Republici Srbiji; da je drugostepeni organ pravilno postupio kada je, saglasno odredbama člana 92. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i člana 239. tačka 1. i 4. i člana 248. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 33/97...31/01), poništio navedena rešenja u ponovljenom postupku.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, jer je Upravni sud „tendenciozno primenio odredbe čl. 239. i 240. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, u svrhu opravdanja postupanja upravnog organa“, a propustio da primeni odredbu člana 242. stav 3. tog zakona, prema kojoj se ponavljanje postupka ne može tražiti niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti po proteku roka od pet godina od dostavljanja rešenja stranci. Podnosilac, pored toga, ističe da se sud pozvao na propise iz 1998. godine, iako je dozvoljeno ponavljanje postupka okončanog rešenjima iz 1997. godine.

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je odredbom člana 5. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98, 29/98 i 25/00) propisano da svojstvo ratnog vojnog invalida po ovom zakonu može da ostvari i stranac pod uslovom da po istom osnovu to pravo ne može ostvariti od strane države, i da je isti uslov je bio utvrđen i odredbom člana 76. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SFRJ“, br. 68/81, 41/83, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 i 42/90), na osnovu koga je tužiocu priznato svojstvo ratnog vojnog invalida 1997. godine. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, pravilan zaključak drugogostepenog upravnog organa da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, organe boračko-invalidske zaštite doveo u zabludu u pogledu pravilnosti primene odredaba Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Ustavni sud je, dalje, ocenio da je Upravni sud naveo ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih su bili ispunjeni procesni uslovi da se dozvoli ponavljanje upravnog postupka, iako su za to protekli rokovi propisani Zakonom o opštem upravnom postupku, a koji su sadržani u odredbi člana 92. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca iz 1998. godine. Naime, kako se na pitanja postupka primenjuju odredbe procesnih zakona koje važe u vreme odlučivanja, Ustavni sud je ocenio da je bez pravnog utemeljenja tvrdnja podnosioca da rešenja iz 1997. godine nisu mogla biti poništena u postupku koji je ponovljen primenom zakonskih propisa iz 1998. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene presude, te da su očigledno neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izrečenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe u vezi sa statusom vojnog invalida

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti