Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu dodele stana

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda u sporu oko dodele stana. Sud utvrđuje da nije povređeno pravo na pravično suđenje, jer je drugostepeni sud bio propisno sastavljen, a revizijski sud nije bio dužan detaljno obrazlagati sve ponovljene navode.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2115/2010
22.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Đurića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Đurića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 837/10 od 24. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Đurić iz Novog Sada je 27. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Stanislava S. Životića, advokata iz Bogatića, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 837/10 od 24. februara 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao umešač na strani tuženog kao parnična stranka izjavio reviziju i da je 2. septembra 2009. godine dostavio dopunu i obrazloženje revizije koja uopšte nije razmatrana od strane Vrhovnog kasacionog suda i pored nesporne činjenice da se nalazi u spisima predmeta; da je revizijski sud ignorisao bitne povrede odredaba parničnog postupka; da je drugostepeni sud odluku doneo u veću sudija koje su u momentu donošenja bile izabrane i postavljene kao sudije Opštinskog suda u Novom Sadu, zbog čega je sud bio nepropisno sastavljen. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu i naloži da drugostepeni sud u veću sastavljenom od sudija drugostepenog suda donese odluku povodom žalbi parničnih stranaka .

Izjašnjavajući se na navode ustavne žalbe, Osnovni sud u Novom Sadu je dopisom Su. VIII-518/12 od 10. oktobra 2012. godine obavestio Ustavni sud da su sudije Dragana Štrbac i Stevanka Batak rešenjima Visokog saveta pravosuđa od 11. februara 2009. godine, kao sudije tada Opštinskog suda u Novom Sadu upućene na rad u Okružni sud u Novom Sadu počev od 15. februara 2009. godine, a nadalje do 31. decembra 2009. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 594/07, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom opštinskog suda u Novom Sadu P1. 594/07 od 8. jula 2008. godine u stavu prvom izreke poništena je odluka stambene komisije tuženog broj 154 od 16. marta 2007. godine o dodeli stana u Novom Sadu, Turgenjeva broj 13/1, površine 74,50m2, Draganu Đurić u ovde podnosiocu ustavne žalbe ; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ima pravo na dodelu stana u Novom Sadu, Turgenjeva broj 13/1, površine 74,50m2, s tim što bi presuda zamenila odluku o dodeli navedenog stana i tuženi obavezan da sa tužiocem zaključi ugovor o zakupu ovog stana na neodređeno vreme pod uslovima za zakup stanova u društvenoj svojini; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova isplati iznos od 59.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okržni sud u Novom Sadu Gž. 5723/08 od 4. juna 2009. godine je osporenom preinačio presud u Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 594/07 od 8. jula 2008. godine u odbijajućem delu na taj način što se utvrđuje da tužilac ima pravo na dodelu stana u Novom Sadu, Turgenjeva broj 13/1, u površini 74,50m2, s tim što presuda zamenjuje odluku o dodeli navedenog stana pa se obavezuje tuženi da sa tužiocem zaključi ugovor o zakupu navedenog stana na neodređeno vreme pod uslovima za zakup stanova u društvenoj svojini, dok su žalbe tuženog i umešača na strani tuženog odbijene i prvostepena presuda u usvajajućem delu zahteva (stav drugi izreke) potvrđena i tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova za sastav žalbe isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog, Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 837/10 od 24. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5723/08 od 4. juna 2009. godine. Iz obrazloženja osporene revizijske presude proizlazi da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a da na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom nije ukazano. Revizijski sud je utvrdio da je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je spor za dodelu stana rešio punom jurisdikcijom. Prema odredbi člana 40. stav 2. Pravilnika koji je važio u vreme raspisivanja konkursa, raspodela stanova solidarnosti se vrši prema utvrđenim merilima iz tog pravilnika, pa je tuženi morao primeniti ove odredbe Pravilnika budući da je prvostepenom presudom nesumnjivo utvrđeno da je tuženi za raspodelu stanova solidarnosti izdvajao 1,8% iz dohotka. Polazeći od merila propisanih Pravilnikom, pravilnim bodovanjem u skladu sa čl. 13. i 30. istog pravilnika, tužilac koji je imao najveći broj bodova i veći broj bodova u odnosu na umešača, ostvario je prioritetno mesto na rang listi i pravo na dodelu predmetnog stana. S obzirom na to da je tuženi zloupotrebljavao prava davaoca stana na korišćenje, jer u više navrata i pored o dluke osnovnog suda udruženog rada, a i naloga Opštinskog suda u Novom Sadu, nije vršio raspodelu i dodelu spornog stana u skladu sa svojim pravilnikom koji je važio u vreme raspisivanja konkursa, već je uporno mimo važećeg Pravilnika stan dodeljivao umešaču, to je Okružni sud pravilno utvrdio da su ispunjeni uslovi da se sporna raspodela okonča u sporu pune jurisdikcije, a prema utvrđenom činjeničnom stanju i Pravilniku važećem u vreme raspisivanja konkursa, utvrdio da tužilac ima pravo na dodelu spornog stana i obavezao tuženog da sa tužiocem zaključi ugovor o zakupu navedenog stana na neodređeno vreme pod uslovima za zakup stanova u društvenoj svojini, a u suprotnom da će presuda zameniti taj ugovor. Kako revident nije dao obrazloženje revizijskog razloga o pogrešnoj primeni materijalnog prava, to je izostalo detaljno obrazloženje ove presude, saglano odredbi člana 405. stav 2. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da se njenim obrazloženjem ne postiže novo tumačenje prava, niti bi se njome doprinelo ujednačenom tumačenju prava od strane nižestepenih sudova.

Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 594/07, Ustavni sud je utvrdio da sudije Dragana Štrbac i Stevanka Batak nisu učestvovale u predmetnoj parnici koja je vođena pred tim sudom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da o reviziji odlučuje Vrhovni kasacioni su d (član 396.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav 1. tačka 1)); da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2, osim tačke 4); zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava , zbog prekoračenja tužbenog zahteva samo ako je ta povreda učinjena tek u postupku pred drugostepenim sudom , a revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398.); da revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava (član 399.); da će revizijski sud presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, da revizijski sud neće detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zaključi da to nije potrebno zbog toga što se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 405.).

Odredbama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 i 58/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2008. godine, propisano je da i zuzetno, sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje (član 20. stav 2.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, izuzev odredbe člana 20. stav 2. koja se primenjuje od stupanja ovog zakona na snagu, kao i da do konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno do početka primene ovog zakona, odluku o upućivanju u drugi sud iz člana 20. stav 2. ovog zakona donosi Visoki savet pravosuđa, odnosno Visoki savet sudstva, uz saglasnost sudije (član 107.).

5. Odlučujući o postojanju povred e prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno g odredb ama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava u odnosu na osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 837/10 od 24. februara 2010. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba podnosioca nesnovana.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ovog prava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.

Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da podnosilac ustavne žalbe dopunom revizije od 2. septembra 2009. godine, nije ukazao na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, pored povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku , na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski sud nije dao obrazloženje revizijskog razloga o pogrešnoj primenim materijalnog prava, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Shodno ustaljenoj praksi ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u ostvarenju prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova da, između ostalog, obrazlože svoje presude. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Međutim, ovaj princip ne zahteva da se sudovi detaljno osvrnu na svaki argument stranaka u postupku, nego samo na argumente koje sud smatra relevantnim. Sud mora da uzme u obzir argumente učesnika u postupku, ali oni ne moraju svi biti izneseni u obrazloženju presude.

Ustavni sud smatra da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljive detaljne, jasne i precizne razloge svojih stavova u obrazloženju osporene presude. Sem toga, u ustavnoj žalbi se ne navode nikakvi drugi dokazi i argumenti, različiti od onih koje je podnosilac već isticao u žalbi protiv prvostepene presude i reviziji protiv drugostepene presude. Ustavni sud smatra da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je do povrede prava na pravično suđenje došlo iz razloga što Vrhovni kasacioni sud nije odgovorio na sve revizijske razloge, upravo stoga što osporena revizijska presuda sadrži sasvim dovoljno razloga i objašnjenja zašto se revizija odbija kao neosnovana.

Navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju se i na tvrdnji podnosioca da je drugostepena presuda doneta od strane veća čiji su član ovi bil e sudije Dragana Štrbac i Stevanka Batak, koje nisu bile sudije Okružnog suda u Novom Sadu, već sudije Opštinskog suda u Novom Sadu, te da zbog toga one nisu mogle da učestvati u žalbenom postupku, ali da ti navodi nisu razmatrani od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Ustavni sud nalazi da pozivanje podnosilac ustavne žalbe, da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi bio nepropisno sastavljen, nisu od uticaja, jer su sudije Dragana Štrbac i Stevanka Batak, odlukom Visokog saveta pravosuđa od 11. febuara 2009. godine, bile upućen e na rad u Okružni sud u Novom Sadu .

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Naime, uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, je da kod iste činjenične i pravne situacije postoje različite sudske odluke kojima se pravnosnažno okončavaju dva ili više postupaka, a ne postojanje različitih odluka u okviru jednog postupka.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio povodom poništaja odluke o dodeli stana i utvrđenja stajala na raspolaganju pravna sredstva za zaštitu njegovih prava i na zakonu zasnovanih interesa, i to revizija protiv predsude drugostepenog suda, kao vanredno pravno sredstvo, a koju je podnosilac ustavne žalbe i iskoristio. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo građanima jemči pravo da izjavljivanjem žalbe ili drugog propisanog pravnog sredstva traže od nadležnog organa da preispita odluku kojom je odlučeno o njihovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu i da povodom izjavljenog pravnog sredstva donese svoju odluku, što ne znači i jemstvo da izjavljeno pravno sredstvo bude i usvojeno.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba i u ovom delu neosnovana, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS” br. 109/07 i 99/11) , i u odnosu na povredu prava iz člana 36. Ustava ustavnu žalbu odbio.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu dodele stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti