Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu privrednog društva zbog povrede prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju, zanemarujući zakonsku odredbu da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu, čak i u sporovima koji proizilaze iz radnih odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-212/2022
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „N.“ a.d. Novi Sad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „N.“ a.d. Novi Sad i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1277/21 od 26. avgusta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1277/21 od 26. avgusta 2021. godine, u stavu drugom izreke, i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1486/18 od 29. januara 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „N.“ a.d. Novi Sad podnelo je Ustavnom sudu, 6. januara 2022. godine, ustavnu žalbu protiv stava drugog izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1277/21 od 26. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti revizije. Ističe da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno revizijsko rešenje u označenom delu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1. 216/17 od 18. januara 2018. godine odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti (u celini) aneksa ugovora o radu, koji je 5. maja 2014. godine zaključio sa tuženim, ovde podnosiocem ustavne žalbe, kao i eventualni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti konkretne odredbe spornog aneksa ugovora o radu, kojom je tužiocu određen novčani iznos osnovne mesečne bruto zarade.

Postaupajući po žalbi tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 1486/18 od 29. januara 2021. godine, kojom je navedena prvostepena presuda preinačena, tako što je primarni tužbeni zahtev tužioca usvojen u celini.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1277/21 od 26. avgusta 2021. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tuženog kao posebnoj (izuzetno dozvoljenoj), a u stavu drugom izreke revizija je odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku, te je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena; da je tužilac tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo 28. jula 2014. godine; da se tužbeni zahtev odnosi na poništaj aneksa ugovora o radu kojim je tužilac premešten na drugo radno mesto; da je prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa; da su odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe navedenog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije određeno; da se u ovom radnom sporu pobijano rešenje ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija tuženog nije dozvoljena; da pravno dejstvo ove norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude iz člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2. tačka 2)).

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima, saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije, u konkretnom slučaju, zasnovao na stanovištu da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, u kome je revizija, saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, izmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u postupku u sporovima male vrednosti. Kako se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je primarni tužbeni zahtev tužioca, u parnici u sporu iz radnog odnosa, usvojen u celini, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe stavom drugim izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1277/21 od 26. avgusta 2021. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da o spornom pitanju koje je predmet ove ustavne žalbe Ustavni sud ima zauzet stav i dobro ustaljenu praksu, ustavna žalba nije dostavljena na izjašnjenje trećem (zainteresovanom) licu – tužiocu u parničnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja u označenom delu i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1486/18 od 29. januara 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti