Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku. Drugostepeni sud nije doneo odluku po žalbi u periodu dužem od dve i po godine, što se ne može smatrati razumnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2121/2009
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zlatibora Milića iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlatibora Milića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku po žalbi koji je vođen u predmetu Okružnog sud a u Smederevu Gž. 926/07 (kasnije predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1870/10) , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlatibor Milić iz Smedereva je, preko punomoćnika Snježane Pećanac, advokata iz Smedereva, izjavio 16. novembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 844/06, kao i zbog povrede čl. 3, 4, 6, 18, 20, 21, 22, 25, 32, 36, 51. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je žrtva neprimereno dugog postupanja Okružnog suda u Smederevu „koji se poigrava njegovim pravima i životom, te da ignorišući njegovu patnju i nemoć grubo krši načela parničnog postupka, Ustava, društveno prihvatljivog ponašanja i morala“. Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu i omogući da se postupak po žalbi okonča.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Smederevu P. 844/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporeni parnični postupak je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao tri godine i četiri meseca, a okončan je 3. juna 2010. godine donošenjem pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1870/10.

Podnosilac ustavne žalbe je 10. jula 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Smederevu protiv svoga sina N.M. sa kojim je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju , jer tuženi nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze iz ugovora . Tužilac je stoga tražio da sud donese presudu kojom se delimično ukida ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao primaoca izdržavanja i tuženog N.M. kao davaoca izdržavanja, a da u ostalom delu ugovor ostane na snazi.

Do donošenja prvostepene presude parnični sud je održao jedno pripremno ročište 9. oktobra 2006. godine i zakazao šest ročišta za glavnu raspravu: 8. novembra 2006. godine, 20. decembra 2006. godine, 10. januara 2007. godine, 1. marta 2007. godine, 12. aprila 2007. godine i 14. maja 2007. godine. Tokom postupka sud je izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka i dokaz saslušanjem svedoka A.M. i pribavio izveštaj MUP – OUP Smederevo povodom izjave date tokom svedočenja da je 26. juna 2006. godine između tužioca i tuženog došlo do svađe u stanu i da je povodom toga intervenisala policija. Samo jedno od sedam ročišta nije održano, jer je sud greškom pozvao punomoćnika tužioca kome je bilo otkazano punomoćje, a jedno održano ročište je odloženo na zahtev tužioca, s obzirom na to da mu je punomoćnik otkazao dalje postupanje u ovom predmetu. N a ročištu koje je održano 14. maja 2007. godine sud je zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 844/06 kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. U obrazloženju prvostepene presude navedeno je: da odnosi između stranaka nisu u toj meri poremećeni da bi dalji zajednički život bio nepodnošljiv u smislu člana 201. Zakona o nasleđivanju, što proizilazi iz iskaza saslušanih svedoka.

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je 31. maja 2007. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Smederevu protiv presude Opštin skog suda u Smederevu P. 844/06.

Postupajući po žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je 3. juna 2010. godine doneo presudu Gž. 1870/10 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 844/06 od 14. maja 2007. godine. U obrazloženju ožalbene presude je navedeno da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04 - u daljem tekstu: ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i važio u vreme donošenja osporene drugostepene presude, je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, isključivo mesno nadležan sud na čijem području se nalazi sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem području se sprovodi administrativno izvršenje (član 57.); da više lica mogu jednom tužbom tužiti, odnosno biti tuženi (suparničari): ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog i ako je to drugim zakonom određeno (član 199. stav 1. tač. 1-3)); da je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima (član 203.); da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 5)); da će se postupak koji je prekinut iz razloga nevedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da je protiv rešenja kojim se utvrđuje ili određuje prekid postupka dozvoljena posebna žalba (član 218. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto više od tri godine, kao i da je okončan 3. juna 2010. godine u postupku po žalbi podnosioca ustavne žalbe, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1870/10.

Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 844/06, koji je pokrenu o podnosi lac ustavne žalbe, tražeći od suda da donese presudu kojom se ukida ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između njega i njegovog sina, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe sudu 10. jula 2006. godine i da je prvostepeni sud 14. maja 2007. godine, nakon deset meseci, doneo presudu P. 844/06, kojom je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe odbijen kao neosnovan.

Podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu 31. maja 2007. godine, a spisi predmeta prvostepenog suda u ovom predmetu su dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu, kao drugostepenom, 3. jula 2007. godine. Kako iz odgovora Okružnog suda u Smederevu broj VIII Su br. 203/09 od 15. decembra 2009. godine, koji je prosleđen Ustavnom sudu povodom traženja Suda da mu se dostave spisi predmeta P. 844/06 kako bi mogao da postupa po ustavnoj žalbi podnosioca, proizilazi da ni 15. decembra 2009. godine, dakle ni posle dve i po godine nakon izjavljivanja žalbe na prvostepenu presudu, Okružni sud u Smederevu nije doneo odluku po žalbi, već je obavestio Ustavni sud da s obzirom na to da su spisi traženog predmeta spremljeni za dostavljanje Apelacionom sudu u Beogradu koji će od 1. januara 2010. godine biti nadležan da odlučuje u drugom stepenu i u ovom predmetu nisu u mogućnosti da traženi spis dostave Ustavnom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu je, postupajući po žalbi podnosioca ustavne žalbe, 3. juna 2010. godine doneo presudu Gž. 1870/10 kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni postupak trajao deset meseci, ali je konstatovao da se postupanje drugostepenog suda koji u periodu od dve i po godine u predmetu ništa nije preduzimao, te pred kojim je postupak po žalbi trajao tri godine, ne može smatrati razumnim. Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, tj. da o njegovoj žalbi nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, sa glasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da postoji povreda prava garantovanih čl. 3, 4, 6, 18, 20, 21, 22, 25, 32, 36, 51. i 58. Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je našao, budući da podnosilac ustavne žalbe nije podne o zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosi ocu ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredb e člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), Ustavni sud je doneo Olduku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti