Sudska praksa

Odbačena ustavna žalba zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga i osporavanja činjenica

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv prekršajnih rešenja. Navodi o neovlašćenom zastupanju nisu isticani u postupku, dok se osporavanje činjeničnog stanja i ocene dokaza ne smatra ustavnopravnim razlogom, već spada u nadležnost redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Proizvodnog preduzeća „Drenik ND“ doo iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Proizvodnog preduzeća „Drenik ND“ doo izjavljena protiv rešenja Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda Up. 206601/08 od 22. maja 2009. godine i rešenja Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 8454/09 od 14. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Proizvodno preduzeće „Drenik ND“ doo iz Beograda je 16. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Živanovića, advokata iz Beograda, podnelo ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. st. 1, 2, 4. i 5. Ustava, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Povrede označenih prava zasnivaju se, sa jedne strane, na tvrdnjama da je podnosioca ustavne žalbe u prekršajnom postupku u kome su doneta osporena rešenja zastupalo lice koje nije bilo ovlašćeno za zastupanje i, sa druge strane, na osporavanju pravilnosti činjeničnog stanja utvrđenog tokom prvostepenog prekršajnog postupka i pravilnosti ocene izvedenih dokaza na kojima se temelje osporeni akti.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Prema navedenim odredbama Ustava i Zakona, ustavna žalba se može izjaviti tek nakon što su iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava i sloboda podnosioca ustavne žalbe, što znači da je smisao ustavne žalbe da se u ustavnosudskom postupku otklone one povrede prava i sloboda koje su učinjene pojedinačnim aktima i radnjama državnih organa ili imalaca javnih ovlašćenja, a koje nisu otklonjene u postupku njihove kontrole koji je vođen povodom korišćenog pravnog sredstva. Iz iznetog sledi obaveza podnosioca ustavne žalbe da na povredu ili uskraćivanje određenog prava ukaže u postupku po pravnom leku koji prethodi podnošenju ustavne žalbe. Pored toga, kako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud nadležan da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne i da ispituje potpunost i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost ocene izvedenih dokaza na kojima se temelje osporene odluke, to se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac navode o povredi označenih prava temelji na tvrdnji da ga u sprovedenom prekršajnom postupku nije zastupalo lice koje je za to bilo ovlašćeno. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporene akte i priloženu žalbu koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv osporenog prvostepenog rešenja organa za prekršaje, utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nikada tokom prvostepenog postupka, niti u žalbi koju je izjavio njegov punomoćnik - advokat, nije ukazao na neovlašćeno zastupanje. Takođe, kako je podnosilac ustavne žalbe preko punomoćnika – advokata prekršajnom organu dostavio svoju pisanu odbranu, a potom protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, to je Ustavni sud konstatovao da navodi ustavne žalbe ne samo da se ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava na odbranu i prava na pravno sredstvo zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 36. Ustava, već i da ne odgovaraju utvrđenim činjenicama u ovom postupku.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe o tome da je osporenim aktima podnosiocu povređeno pravo iz člana 34. stav 1. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom ovog prava. Naime, podnosilac ustavne žalbe, još jednom osporavajući pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza, zapravo smatra da nije bilo osnova da se utvrdi njegova odgovornost za učinjeni prekršaj koji je propisan odredbama člana 69. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, broj 101/05) i da mu se na osnovu toga izrekne propisana novčana kazna. Polazeći od toga da pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, sadrži jemstvo da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, to je Ustavni sud ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu označenog ustavnog prava. Stoga je Sud utvrdio da i u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu