Ustavna žalba usvojena zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio osporeno rešenje izvršnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno primenio procesno pravo odbacivši predlog za izvršenje na osnovu fotokopije verodostojne isprave, iako zakon to dozvoljava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi d.o.o. „Agropharm“ iz Bečeja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba d.o.o. „Agropharm“ i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv Iv. 49/14 od 7. februara 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv Iv. 49/14 od 7. februara 2014. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Iv. 3494/13 od 20. januara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.o.o. „Agropharm“ iz Bečeja je, 7. marta 2014. godine, preko punomoćnika Srđana Gligorića, advokata iz Bečeja, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv Iv. 49/14 od 7. februara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem donetim u predmetnom izvršnom postupku odbačen kao nedozvoljen njegov predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, te da je drugostepeno veće izvršnog suda previdelo da se verodostojna isprava može podneti i u običnoj kopiji, u smislu odredbe člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosiioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac d.o.o. „Agropharm“, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 24. decembra 2013. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Todora Sačića, na osnovu verodostojne isprave računa – otpremnice broj 472 od 5. oktobra 2012. godine.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem Iv. 3494/13 od 20. januara 2014. godine odbacio kao nedozvoljen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ističući da je verodostojna isprava priložena u kopiji i da je odredbom člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno da se uz predlog za izvršenje podnosi izvršna isprava u originalu ili overenoj kopiji.

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, Osnovni sud u Novom Sadu je 7. februara 2014. godine doneo osporeno rešenje Ipv Iv. 49/14, kojim je odbio prigovor kao neosnovan i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se uz predlog za izvršenje podnosi verodostojna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, u smislu odredaba člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da se izvornikom prema članu 126. stav 1. Sudskog poslovnika smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik veća – sudija koji je odluku doneo i zapisničar, ako je njegovo učestvovanje obavezno, ili sudijski pomoćnik kome je to rasporedom poslova povereno; da se prepisi izvornika prema odredbi člana 127. stav 1. Sudskog poslovnika izrađuju korišćenjem IKT, pisaćom mašinom ili na drugi mehanički način, fotokopiranjem ili mikrofilmovanjem, te da je stavom 2. tog člana predviđeno da prepisi moraju biti uredni, jasni i čitki i da njihova sadržina mora odgovarati izvorniku; da je članom 128. navedenog poslovnika predviđeno da prepis sadrži ime predsednika veća, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak štambilja, potpis upravitelja pisarnice ili drugog lica koje je ovlastio predsednik suda i jasan otisak pečata suda; da iz napred navedenog, a naročito pomenute odredbe člana 128. Sudskog poslovnika nesumnjivo proizlazi da nema identiteta između prepisa i fotokopije, te da drugostepeno veće smatra da račun koji je podneo izvršni poverilac uz predlog za izvršenje, nema svojstvo verodostojne isprave jer je predat u fotokopiji, overen nečitkim potpisom i pečatom izvršnog poverioca koji nije ovlašćen za poslove overe.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 12.); da se izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje i na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna isprava i faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi i da je verodostojna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze i da se izvršenje, kad se iz verodstojne isprave ne vidi dospelost potraživanja, određuje ako je izvršni poverilac podneo pismeni dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadno ostavljenom roku (član 18. stav 1, stav 2. tačka 3), st. 3. i 4.); da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno, te da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka (član 35. stav 4.); da protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, izvršni dužnik ima pravo prigovora, te da se prigovor može izjaviti iz sledećih razloga – ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo, ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala i ako je potraživanje zastarelo (član 46.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Osnovni sud u Novom Sadu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da račun - otpremnica broj 472 od 5. oktobra 2012. godine ne predstavlja prepis verodostojne isprave, u smislu odredaba člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U konkretnom slučaju, drugostepeno veće izvršnog suda je ocenilo da nisu ispunjeni uslovi za dozvolu prinudnog izvršenja, jer je podnosilac ustavne žalbe dostavio sporni račun u fotokopiji, overen nečitkim potpisom i pečatom podnosioca koji nije lice ovlašćeno za poslove overe, temeljeći svoj pravni stav na odredbama Sudskog poslovnika koje regulišu pitanje izvornika i prepisa sudskih odluka.

Ispitujući da li je navedeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se novčana potraživanja izvršnih poverilaca ostvaruju na prinudan način u izvršnom postupku ne samo ako je ta vrsta potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, već i ako se njihovo postojanje dokazuje na osnovu verodostojne isprave. Pomenuti procesni zakon je privilegovao izvršne poverioce čije je novčano potraživanje utvrđeno na osnovu verodostojne isprave na taj način što je omogućio da se izvršni postupak pokrene na osnovu navedene dokumentacije koja predstavlja pouzdan dokaz da postoji takvo potraživanje, pa ta lica ne moraju da koriste redovan pravni put u kome se mora izdejstvovati donošenje izvršne isprave koja bi bila podobna za pokretanje izvršnog postupka u slučaju kada dužnik ne izmiri dobrovoljno svoj dug. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da verodostojnu ispravu prema odredbi člana 18. stav 2. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju čini i faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, ukoliko postoji otpremnica ili drugi pismeni dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Dakle, pomenuti zakon je omogućio pokretanje izvršnog postupka na osnovu računa izvršnog poverioca koji je izdat u obavljanju njegove privredne delatnosti i čiji pečat i memorandum predstavljaju autentičan dokaz o tome koje lice ima novčano potraživanje na ime isporučene robe ili obavljene usluge. Sa druge strane, valja istaći da u verodostojnoj ispravi u cilju ispunjavanja uslova za dozvolu prinudnog izvršenja moraju biti označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze, te da izvršni poverilac mora podneti odgovarajući pismeni dokaz da je dospelo potraživanje iz verodostojne isprave i da je pozvao izvršnog dužnika da ispuni svoju dospelu obavezu u naknadno ostavljenom roku. Ustavni sud nalazi da se privilegovanost izvršnih poverilaca čija su potraživanja utvrđena verodostojnim ispravama manifestuje i u tome što ti poverioci uz predlog za izvršenje moraju da prilože samo verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, za razliku od izvršnih poverilaca čija su potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, koja mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, u smislu odredbe člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. To podrazumeva da izvršni poverilac kao izdavalac računa na osnovu koga podnosi predlog za izvršenje može podneti verodostojnu ispravu i u običnoj fotokopiji u cilju ispunjavanja uslova za dozvolu prinudnog izvršenja. Ovo opet ne znači da su obespravljeni izvršni dužnici čije su obaveze utvrđene verodostojnom ispravom, jer ta lica imaju pravo na prigovor protiv rešenja o izvršenju u kome mogu ukazivati na posebne razloge koji sprečavaju prinudno izvršenje, pa i da osporavaju autentičnost računa ili ističu da potraživanje poverilaca uopšte nije ni nastalo. Polazeći od različitog procesnog položaja izvršnih poverilaca iz izvršnih i verodostojnih isprava, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo predmetni izvršni postupak na osnovu računa – otpremnice koji ima karakter verodostojne isprave, kada se ispunjenost uslova za izvršenje ceni prema posebnim pravilima koja propisuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud smatra da je drugostepeno veće Osnovnog suda u Novom Sadu izvelo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da dozvoljenost izvršenja u ovom predmetu treba ceniti i sa stanovišta odredaba Sudskog poslovnika koje uređuju pitanje izvornika i prepisa sudskih odluka. Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud nalazi da je postupajući izvršni sud de facto cenio ispunjenost uslova za dozvolu prinudnog izvršenja kao da je predlog za izvršenje podnet na osnovu izvršne isprave, a što nije reč u konkretnom slučaju.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv Iv. 49/14 od 7. februara 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je našao da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv Iv. 49/14 od 7. februara 2014. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Iv. 3494/13 od 20. januara 2014. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno drugostepeno rešenje i da će prigovor podnosioca biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi njegovog prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba usvojena zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti