Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, a u preostalom delu je odbacuje. Razlozi za produženje pritvora, posebno opasnost od ponavljanja dela, ocenjeni su kao dovoljni i utemeljeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Atile Gere iz Sente, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Atile Gere izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Senti Kv. 20/14 od 27. januara 2014. godine, u odnosu na povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Atila Gere iz Sente podneo je, 7. marta 2014. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 28, 30, 31, 32, 33. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i povrede čl. 6, 13. i 14. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te povrede člana 9. Međunarodnog pakta o političkim i građanskim pravima.

S obzirom na to da su ljudska prava i slobode koje garantuju navedene odredbe Evropske konvencije i Međunarodnog pakta zaštićeni označenim odredbama Ustava, Ustavni sud je ocenu vršio u odnosu na odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je u krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca odbijena žalba njegovog branioca izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora.

Podnosilac ustavne žalbe, osporavajući isključivo drugostepeno rešenje, navodi: da je osporeno rešenje nezakonito i neosnovano jer nije bilo osnova da mu se pritvor produži po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer ničim nije konkretizovana sumnja da stoje osobite okolnosti da će okrivljeni, ukoliko se pusti na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a činjenica da je ranije osuđivan ne predstavlja osobite okolnosti koje bi ukazivale da će ponoviti ili dovršiti pokušano krivično delo; da nije konkretizovana sumnja da je izvršio krivično delo prevare koje mu se stavlja na teret; da je osporeno rešenje doneto bez ijednog dokaza, i da je bazirano isključivo na indicijama i predrasudama i predstavlja kršenje ustavnih prava podnosioca; da podnosilac nije ostvario jednaku zaštitu prava i pravo na pravno sredstvo, jer nije ostvario jednaku zaštitu pred sudom, kao i drugi podnosioci, s obzirom na to da je sud mogao postići suzbijanje daljeg vršenja krivičnog dela i blažom merom – zabranom napuštanja teritorije Republike Srbije i zabranom napuštanja kuće.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži ponavljanje postupka po podnosiočevoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, kao i da podnosiocu naknadi štetu u iznosu od 600.000,00 dinara i troškove podnošenja ustavne žalbe u iznosu od 67.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Subotici je 13. decembra 2013. godine doneo rešenje Kpp. 46/13 kojim je podnosiocu odredio pritvor na osnovu člana 498. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koji može trajati najduže 30 dana počev od 12. decembra 2013. godine od 13,00 časova, kada je podnosilac lišen slobode, koje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1969/13 od 24. decembra 2013. godine.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Senti Kpp. 46/13 od 9. januara 2014. godine podnosiocu je produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osnovno javno tužilaštvo u Senti je 20. januara 2014. godine Osnovnom sudu u Senti podnelo optužni predlog protiv podnosioca, R.S. i J.S. zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 1. u vezi člana 33. KZ, i predložilo da se okrivljenima produži pritvor iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a na osnovu člana 498. ZKP.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog Atile Gere, izjavljenoj 17. januara 2014. godine protiv rešenja o produženju pritvora od 9. januara 2014. godine, Osnovni sud u Senti je 27. januara 2014. godine doneo osporeno rešenje Kv. 20/14, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju ovog rešenja, pored ostalog, navedeno je: da je okrivljeni Atila Gere presudom Opštinskog suda u Senti K. 142/08 od 12. septembra 2008. godine osuđen zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kojom mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, sa rokom proveravanja od jedne godine; da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 2257/10 od 11. marta 2010. godine podnosilac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ; da je okrivljeni nezaposlen, bez imovine i otac je dvoje maloletne dece; da se skup navedenih činjenica smatra osobitim okolnostima koje ukazuju da će okrivljeni, puštanjem na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega stoje razlozi za produženje pritvora predviđeni odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP; da do sada objektivno nisu mogli biti prikupljeni svi neophodni dokazi, koje objektivno nije moguće prikupiti do isteka prethodno određenog pritvora okrivljenom; da je protiv okrivljenog pokrenut postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna; da je odredbom člana 498. stav 2. ZKP, propisano, između ostalog, da se, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor može na obrazloženi predlog javnog tužioca produžiti najviše za 30 dana; da je, polazeći od svega navedenog, produženje pritvora podnosiocu nužna i neophodna mera radi obezbeđenja njegovog prisustva u osporenom krivičnom postupku.

4. Odredbama Ustava, koje su od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnopravnoj stvari, je utvrđeno: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Odredbama člana 498. ZKP, koje regulišu pritvor u skraćenom postupku je, pored ostalog, propisano: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (stav 1.); da, pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana, a ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još 30 dana (stav 2.); da se u pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju shodno odredbe člana 216. ovog zakonika, s tim što je veće (član 21. stav 4.) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (stav 4.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima u odnosu na osporeno rešenje podnosilac ističe povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju primerenu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se protiv podnosioca ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Senti vodi krivični postupak zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Ustavni sud dalje konstatuje da se podnosilac u trenutku podnošenja ustavne žalbe (7. mart 2014. godine) nalazio u pritvoru nepuna tri meseca (računajući od od 12. decembra 2013. godine kada je lišen slobode).

Ustavni sud ukazuje da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor bio određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Podnosiocu je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor produžen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Senti Kpp. 46/13 od 9. januara 2014. godine, koje rešenje je potvrđeno u žalbenom postupku osporenim rešenjem Osnovnog suda u Senti Kv. 20/14 od 27. januara 2014. godine. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo prevara, a na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Po mišljenju sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Senti, koje je u potpunosti prihvatilo i drugostepeno veće tog suda u osporenom rešenju, skup činjenica – da je podnosilac osuđivan zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, da je nezaposlen, da je bez imovine i da je otac dvoje maloletne dece, predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega stoje razlozi za produženje pritvora predviđeni odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Kako se u konkretnom slučaju radi o skraćenom krivičnom postupku, a do donošenja osporenog rešenja o produženju pritvora nisu mogli biti prikupljeni svi neophodni dokazi, koje objektivno nije moguće prikupiti do isteka prethodno određenog pritvora okrivljenom, a imajući u vidu da je protiv njega pokrenut postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina, te da postoji u tom smislu obrazloženi predlog javnog tužioca, sudija i veće su našli da je okrivljenom pritvor neophodno odrediti i na osnovu odredbe člana 498. stav 2. ZKP u vezi sa odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, najviše za još 30 dana, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni. Stoga je podnosiocu pritvor određen po oba navedena osnova, jer produženje pritvora u konkretnom slučaju predstavlja nužnu i neophodna mera radi obezbeđenja prisustva okrivljenog u osporenom krivičnom postupku.

Ustavni sud smatra da je nadležni sud osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je postupao u skladu sa odredbama ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Osnovni sud u Senti je svoju odluku argumentovano obrazložio, navodeći, pored opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivično delo koje mu je optužnim predlogom stavljeno na teret, kao i sve okolnosti koje su u konkretnom slučaju opravdavale dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP, kao i razloga propisanih odredbom člana 498. stav 2. ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak je trajao nepuna tri meseca, za koje vreme je sprovedena istraga i podignut optužni predlog. Imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju krivični postupak vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i još dvojice okrivljenih, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi sa dovoljnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o preostalom delu ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji se može dovesti u vezu sa sadržinom označenih prava iz člana 28. i člana 36. stav 1. Ustava. Ustavni sud, i u ovom predmetu, ukazuje da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Dakle, samo pozivanje na određeno pravo zajemčeno Ustavom, a bez navođenja ustavnopravnih razloga koji se mogu dovesti u vezu sa njegovom sadržinom, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Kako se ustavnom žalbom osporava rešenje doneto povodom žalbe izjavljene protiv prvostepene odluke suda o produženju pritvora, a o kojoj je odlučivao nadležni sud u zakonito sprovedenom postupku, to je nesporno da je podnosi lac ustavne žalbe ima o i iskoristi o pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepen og rešenja.

Prema do sada iskazanom pravnom stavu Ustavnog suda odredbe člana 30. Ustava se odnosi isključivo na rešenje o određivanju pritvora, a ne i na rešenje o produženju pritvora. Stoga, imajući u vidu da je ustavnom žalbom osporeno rešenje o produženju pritvora, Ustavni sud ocenjuje da se u konkretnom slučaju navodi ustavne žalbe o povredi ovog prava ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom zajemčenog prava iz člana 30. Ustava.

Ustavni sud ukazuje i na to da se odredbama čl. 21. i 22. Ustava ne jemči nijedno posebno ljudsko pravo, već je reč o osnovnim načelima na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga povred a ovih načela može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom, samo u vezi sa povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da s u navodi o povredi označenih prava neosnovani, odnosno da se ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu označenih prava, nisu ispunjeni uslovi za ispitivanje postojanja povrede označenih ustavnih načela.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti