Odbijanje revizije u sporu male vrednosti i neblagovremenost ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju revizije kao neosnovanu. Deo žalbe protiv drugostepene presude odbacuje se kao neblagovremen. Revizija u sporu male vrednosti (ispod 500.000 dinara) nije bila dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-213/2008
24.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miladina Cvetića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miladina Cvetića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3164/07 od 5. decembra 2007. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Miladina Cvetića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1450/07 od 21. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miladin Cvetić iz Zrenjanina podneo je 13. februara 2008. godine Ustavnom sudu, preko punomoćnika Judite Varadi i Konstatina Rankova, advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1450/07 od 21. septembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3164/07 od 5. decembra 2007. godine, zbog povrede prava iz člana 36, člana 142. stav 2, člana 145. stav 2. i člana 149. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Vrhovni sud Srbije morao u meritumu da odlučuje o reviziji, a ne da je odbaci, budući da je revizija uvek dozvoljena u imovinskim sporovima, uključujući i parnice o naknadi štete, bez obzira na vrednost spora. Dalje, podnosilac detaljno obrazlaže činjenično stanje utvrđeno u osporenoj drugostepenoj presudi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je, polazeći od navoda podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava iz člana 36, člana 142. stav 2, člana 145. stav 2. i člana 149. stav 1. Ustava.

Odredbama člana 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Članom 142. stav 2. Ustava utvrđeno je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Prema članu 145. stav 2. Ustava, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona, dok je, prema članu 149. stav 1. Ustava, sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3164/07 od 5. decembra 2007. godine i utvrdio da je tim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1450/07 od 21. septembra 2007. godine. Revizija je odbačena kao nedozvoljena, budući da je predmet tužbenog zahteva u parničnom postupku bila naknada štete, odnosno potraživanje u novcu, u kom se dozvoljenost revizije ceni na osnovu člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odnosno prema vrednosti predmeta spora. U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je vrednost predmeta spora bila manja od 500.000 dinara, po oceni Vrhovnog suda, revizija nije bila dozvoljena.

Odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije, bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara.

Odredbom člana 404. Zakona bilo je propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401.), nije učinio prvostepeni sud.

4. Po oceni Ustavnog suda, imajući u vidu navedeno, u konkretnoj parnici se radilo o imovinskopravnom sporu za naknadu štete, odnosno potraživanje u novcu u kome bi revizija bila dozvoljena samo ako je vrednost spora bila veća od 500.000,00 dinara a tužba radi naknade štete je podneta 14. marta 2006. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04). Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije, po oceni Ustavnog suda, pravilno je revizija odbačena kao nedozvoljena budući da je vrednost spora bila 400.000,00 dinara. Dakle, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije u obrazloženju osporenog rešenja o odbacivanju revizije dao ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je reviziju odbacio, a pozivanje podnosioca na povredu napred navedenih odredaba Ustava ne sadrži ni jedan razlog kojim bi ta tvrdnja bila potkrepljena.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava akt naveden u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1450/07 od 21. septembra 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične presude po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud Srbije odbacujući podnosiočevu reviziju, rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv pravnosnažne sudske odluke donete u parničnom postupku teče od dana dostavljanja podnosiocu odluke drugostepenog suda donete po žalbi.

U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju revizije i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 13. februara 2008. godine, te činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe primio pismeni otpravak drugostepene presude pre 5. decembra 2007. godine kada je odlučeno o reviziji, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedene presude neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje revizije u sporu male vrednosti i neblagovremenost ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti